Zivot u Londri
25.08.2006., petak
Slucajnost
|
Mnogi bi htjeli otici zivjeti van i misle tamo je sve super, dobra je placa sve se moze, stvaran zivot. Ja sam otisla iz obijesti, imala sam u Hrvatskoj sve, posao, stan, auto . . Nije to bas sve sto je bitno za zivot ali ga cini malo podnosljivijim. Trazila san mogusnosti otici vani. ali na sigurno znaci posao i stan, bar za pocetak. I nije bas islo, prije 5 godina se u nijednoj europskoj zemlji nije moglo raditi bez vize, a ko ce mi dati vizu. . .Imala sam 28 godina, sama, ocito je da bi ostala u toj zemlji a takvima se bas ne daju vize ili samo na par mjeseci . . . Onda se moj kompjuter zarazia nekakvim viruson i slao je mailove sa pustim znakicima i tockicama svima u adresaru. I dobijem ja jedan dan e mail iz Londona, menadjer hotela kaze da ne razumije moj mail i da neka mu objasnim. Mislim se ja ma sta cu ti objasnjavati kad je kompjuter poludio. Sutra dan opet Londonac pise, kaze nista ne razumi. I onda se i moji klikeri upale, i skuzim da je to menadjer hotela u kojem je radila jedna moja rodica sa kojom sam se ja dopisivala. I ja njemu uz ispirke za podivljali komjuter objasnim ko sam i sta i pitan onako by the way, ima li tamo posla. Sutra moj Francois meni kaze da ima posla i da ce provjeriti za Uredom za radne dozvole kako stvari stoje. Nakon par desetaka mailova i 3 mjecesa , sletim ja na London Gatwick. I sada zivim u Londri, kako je ja zoven i i volim je ali isto mi na pamet dodje oni Oliverov stih Ca je pusta Londra kontra Splitu gradu |
