Daniel's Diary

srijeda, 10.01.2018.

Uspomene

Povratak mome blogu naveo me na razmisljanje, da li znate taj prijatno-neprijatni osecaj kada vam se sve uspomene nekog ljepsg vremena vrate i premotaju u glavi, uporedite sebe tada i sada, osjetite prazninu neku, kao da nesto nedostaje, kao puzla koje nema da dovrsi sliku, kada sam prvi put otvorio blog, upravo ovaj i napisao svoj prvi post to je bio period kada sam se osecao jako tuzno bio je ljetnji raspust i osecao sam se kao da nista ne valja, sada kada imam mnogo vise problema, stariji sam i nisam srecan, kao tada iako to nisam shvatao, cudno je to kako jedan dogadjaj moze promjeniti cjeli tok zivota i promjeniti veze i misljenja iz korjena.
Kada shvatite da bi ste sve uradili da se sve vrati kako je bilo, ali vidite da je to nemoguce i tek tako razmisljate sta bi ste tada uradili da ste znali sta vas ceka u buducnosti, greske koje bi ste zaustavili, divne stvari koje bi ste uradili i puf sada je za to kasno. Iskreno se nadam da cu barem jednom u zivotu ponovo osetiti tu vrstu srece, taj besmisleni osecaj da je sve lose, a zapravo ne mozete otvoriti oci a mozda i ne zelite i viditi divni svjet oko vas, toplotu i zrake sunca, miris popodneva, miris spokoja. Vjerovatno vam sve ovo zvuci besmisleni, kao wtf ovaj je do prije dvije godne pisao o ljetnjem rashladjenju o domacim kremama za ten a sada tu pise dubokoumne postove, pa mogu vam reci da bih sve dao da mi je um toliko pretrpan brigama da pisem o lassi-ju o kremama i tome, ne znaci da necu pisati slicne postove, hocu ali nikada vise nece imati istu smisao kao u Srpnju 2016 godine, gde mi je jedina bolna uspomena bila to da me je neka cura Karla onlajn oreko facebook-a blokirala i da sam je volio svim srcem iako je nisam ni poznavao osim preko humoristicnih poruka, to je mi je sada tako smjesna uspomena onako djecija...
Zivot je kratak i to ne samo u smislu rodjenje-smrt, nije to samo zivot, zivot je svaki trenutak i momenat poveden bezbrizno, sa sebi dragim osobama i sitnicama koje nas cine sretnim...
Zivite te trenutke dragi moji, jer bi ste se posle mogli gorko kajati kada vas pretrpaju bolni, teski i ozbiljni zivotni izazovi zbog kojih necete vise moci uzivati isto koliko i nekad...
Do sledeceg posta dragi moji, xoxo.

Oznake: uspomene, odrastanje, prošlost, kajanje, shvat

Ponovo s Vama

Ljudi pa proslo je milijun godina otkako sam pisao, palo mi je na pamet maloprije da udjem na voj stari blog da iscitam stare postove i nekako sam se osto bas nostalgicno, to su bila vremena, pa eto me posle duze pazue mislim da cu poceti opet da pisem na blogu redovno, dosta se stvari izdesavalo, vratio sam se u Bar ponovo sam na mom divnom moru, krenuo sam u srednju, promjenio sam se mnogo, uskoro pocinjem i da snmam za youtube, upoznao sam novo drustvo, provodimo se super, no sad ova smrdljiva zima ne mozemo nista hladno je, odmaram i uzivam u raspustu. Dosta novih stvari se izdesavalo u om zivotu sve cu vam pisati u narednim postovima bice jako zabavno. Bas mi je zao sto nisam prije pisao vise tek sad sam shvatio koliko uspomena nose ovi postovi, cak i da mi blog ne uspije nastavicu sa pisanjem jer ko zna koliko ce mi ovo znaciti kad jost omatorim haha. Sve uspomene pisanja bloga mi se upravo vracaju tek sada shvatam koliko je to bilo ljepo, mirno i divno vrjeme a tada sam mislio da je to bilo strasno. Imam puno novih ideja za postove, vidimo se u sledecem postu dragi moji xoxo.