"If we open a quarrel between the past and the present, we shall find that we have lost the future."
Winston Churchill (1874 - 1965)
Glas iz prošlosti
naškrabano -21.08.2009. petak - 09:35
Poznati zvuk trzne me iz dubokog razmišljanja ........je je moš mislit koje duboko razmišljenje na poslu i to oko 11 uri ,deboto nisan zaspa da me nije prenilo ................dolazni poziv.............iz mobilnog cipa poznata , mom uhu ugodna stvar............ (uvik pustin da odsvira malo duže.....jerbo falin te bože nemore meni ni na mobitelu bit neki normalni ton zvona vec cipa ACDC moju najdražu stvar „I love rock and roll“......i sad zamislite koliko san puta tako propustija poziv jerbo nikako zapantit na kojeme ono taktu prikida .......)
Da?
Dobar dan Marinko ,....... evo ovo je glas iz tvoje prošlosti.......ja san Daniela
Uz kratku stanku odgovorin ( jer gospe moja ovome mome išenpijanom mozgu tribalo je vrimena dok poveže nepoznat ,ma opet nekako poznat glas sa likom osobe.
Ej , Daniela ...........majko moja da iz prošlosti ........pa proša je jedan cili život odkat san cuja zadnji put tvoj glas........koliko ono ???......oko 30 godina jeli????
Da tako nekako ,stvarno je davno to bilo......kad smo išli skupa u školu,......pa jel se sicaš........
Zapoce tako naš ugodan razgovor,prisjecanje na neke davne dane ,na ljude s kojima smo dilili naše zajednicko ditinjstvo ......na one sretne trenutke školskih dana........na prve ljubavi ......zgode i nezgode.....na one kojih više nema među nama........na moj odlazak iz Trogira.......
Ka da je to sve eto jucer bilo...kada nije proša cili život .....vratilo se to vrime......lica dice s kojima san provodija svoje dicije dane.
I opet je blog odigra svoju ulogu povezivanja davno izgubljenih ljudi i sicanja........Danila je naime pratila blogove autora iz našeg rodnog grada a među njima san eto i ja.....a da slucaj bude još zanimljiviji tu je i jedna naša dobro znana blogerica koja je neko vrime dok je živila u Trogiru imala poslovne odnose sa Danielinon obitelji ..........i sad ajmo se ponovo zapitat ono poznato pitanje koje je Bego malo prefolmulira.......“jeli svit stvarno toliko mali ili smo mi stvarno toliko veliki ? „
Pa jel viđaš koga iz naše mladosti?
Viđan ti ...........
I tako se razvije prica o poznatim licima i ljudima,njihovim životnim uspjesima i neuspjesima.....
A nju ti slabo viđan .... ona ti radi u školi,predaje hrvatski jezik.....nije imala srice u braku...a znaš život je takav..........a jel se ti sicaš Marinko kako si bija lud za njon??????????
"Rebirth of Venus" by Killshandra-Roma................Uradak moje drage prijateljice Antonelle di Mattei
E ona ..... ona .... koje je to pitanje da jel se sican........kako je zaboravit ..........pa ona je bila ona moja prva dicija ljubav.....ona nevina dicija zaluđenost ..........ono kad mozak ne reagira na ništa drugo nego na njen lik na njen glas ..........hm hm .......e da je baren tako nešto kasnije doživit u životu ........ onu nazovimo je iskonsku povezanost s nekim.......jer tili mi to ne tili te prve dicije ljubavi su one prave neiskvarene i neopterecene bilo kakvim drugim primislima...........a ko more volit iskrenije od dice sa 10-12 godina...........onaj osjecaj bliskosti koji je daleko od onog osjecaja koji se kasnije javi kod nas u pubertetu ......jer ipak taj osjecaj kasnije dobiva onaj prizvuk sexualnosti .........povezan je s prirodnim potrebama i željama za suprotnim spolom ...........ali taj diciji osjecaj ......to je ono šta nam kasnije u životu toliko nedostaje ..........
Kako se samo životne price odigraju na cudnovate nacine......kao da nam šalju neke poruke koje mi ne razumimo ili ne želimo razumit.........možda nije bilo slucajno šta san davne 84. u Prištini dok san bija u onoj vojsci upozna njenog rođaka Blaža s kojim san eto na kraju uspija zaradit i vojni sud ......... možda je i to bila neka skrivena poruka sudbine......a ko ce ga znat ........
Životna partija karata ....hmhm ........... e nema vece kocke ...........triba samo dobit prave karte.........ne kažen da su moje karte bile loše i da tu partiju karata nisan odigra kako triba ...........dapace uz sve životne bure i oluje koje san proša mogu rec da mi je život ipak dodilija dobre karte .............. a jesu li mogle bit i bolje???????
Hm hm........ mislin da je o tome bolje ne razmišljat vec nastavit igrat ovu partilu istim ovin ritmon i bez blefiranja ka i do sada u ovih mojih 45 godina životnog kockanja.