vrući čaj s limunom, keksi i razmišljanja
the rezimee
hm... da, sad se od mene očekuje da ću ja napisati... a meni se baš neda... bilo je toliko dobro, a ne kad to napišem uopće ne zvuči tako... toliko o mojim literarnim sposobnostima...(to se tak kaže, kaj ne?)
bilo je dobro... predobro čak... a kako i ne bi bilo?!?! tjedan dana zabave bez normalne, ozbiljne odrasle osobe koja će ti prigovarati zbog svke pišljive boce vina (ili više njih), tjedan dana bez škole, tjedan dana druženja s ljudima koji su naprosto savršeni (da to je taj tipični sindrom govorničke: upoznaš ljude toliko da su ti super, ali opet ne toliko da otkriješ njihove mane koje bi ti inače smetale da se duže družiš s njima... a to me uopće ne zabrinjava)
za početak, hotel. e, pa nije tak loše izgledao ali je bio prilično labirintast tak da se u njemu svako malo izgubiš. prvu noć sam, u tko zna koje vrijeme, mahnito lupala po vratima sobe br. 243 dobru minutu, a tek sam onda shvatila da sam kat previsoko(bila sam u sobi 143) ups...
malo su srali oko pušenja u sobama (smjelos se pušiti samo na balkonima, koje pola soba nije imalo, postavili su dimne alarme i naplaćivali velike globe onima koji se nisu toga držali)
moja soba je bila na prvom katu, a što je zapravo bilo prizemlje i to još na stražnoj strani hotela tak da je 70% posto cuge išlo kroz našu sobu... uz visoke carine, naravno...
ekipa je bila super, pogotovo moja grupa. imali smo super mentoricu i baš smo se nekak našli (bar ja tak mislim). bila sam u grupi s dosta ljudi s prošlog supnja, a s nikolom već treći put za redom (a šta ćeš, suđeno nam je...). uglavnom, neki ljudi su me totalno oduševili!!! (gle linkove ->)
ma bilo je ludo!! tri super dečka s gitarama, plaža, more, mjesečina, vinčeko, pjesmice... ma san snova (bar mojih...)
govor čak nije ni ispao toliko loše (koliko očajno... :-) ). ma brijala sam gluposti i trajao je 2:35, a trebao bi oko 3, ali nema veze. nije da imam neke velike ambicije po tom pitanju...
sada stvarno ne znam više šta da napišem. vama koje vidim svaki dan ionako ću sve ispričati, vi koji ste bili i sami znate kak je bilo tak da nema potrebe išta više nadodati, a vama koji niste bili... ha, a ko vam je kriv!?!
pusa
D.