onak... ne znam više...
stalno se događaju neke loše stvari...
skroz neko umire...
meni poznat ili drag...
jučer mi je od legice iz osnovne umro tata...
jučer mi je od lege iz osnovne umrla mama...
pa šta reći na too?? ja nisam mogla vjerovat... :(((
onak... ja ne znam kako živjeti s tim da se svako jutro budiš i ne vidiš mamu ili tatu di živčane rano ujutro...
pomiriti se s tim da ih nikad više u životu svom nećeš zagrlit, poljubit... nikad se nećetee posvađat više ili se smijati zajedno...
živjeti s tim da ćeš tu voljenu osobu vidjeti samo na fotografiji...
ali ona možda i nije živa više... nije tijelom s nama... ona je u našim srcima zauvijek...
tako rano ostati bez jednog roditelja nije laka stvar... a nije lako ni nekom ko ima 50 godina kad mu umru roditelji a ne nama... tinejđerima... koji još ne znamo šta bi od sebe a ne nešta drugo... iovako smo pod stresom... a kako je tek njima???? kako će se oni opet vratit u normalu...
ne znam... ja sam pod stresom... a oni... ne znam šta bi rekla... jakoo mi je žao... sad sam bila do lege i pričala s njim 4 sata... a šta mislite kako je... ok mi se jesmo šprdali malo i tak al na trenutke on se izgubi... pojavi se suza... ali on se pravi jak... iako i on to sam zna da nije... pa ipak je to žena koja mu je dala život... bilo bi tužno da ne ispusti ni jednu suzu...
eto ja sam rekla dosta... :((
|