DabRicA: zgode i nezgode jedne dabrice

Dakle, ljudi kazu da pametni pisu, a budale pamte. Jedno vrijeme sam se i ja trudila toga pridrzavati pa sam zapisivala obveze. I to je tako islo valjda dok nisam pocela raditi tu di radim, pa mi pisanje nekako dojadilo, dovoljno mi valjda onih 1000 oglasa dnevno sto upisem s kolegicama, pa sam zakljucila da sam i ja pametna i da ne moram pisat. Sve do jucer.
Naime, napravili smo smjene pred dva tjedna za oba tjedna jer nas nema ovdje i kolegica (ne smijem rec sefica jer ce mi glavu otkinut ako dozna da sam je tako nazvala :-)) je isla na godisnji, pa eto, Butiga ne radi dva tjedna pa da mi napravimo smjene. I sve je to ok, sve sam ja fino zapamtila, nema beda. I dodjem ja jucer ujutro ovdje i umjesto da smo dvije, stvorile se nas tri. I kazu one meni da sam ja nesto pobrkala sigurno jer su one na spisku.
A ja jos njima objasnjavam kako nisam fulala jer sam ja trebala radit cetvrtak ujutro. I pogledamo mi na spisak, ono Dabar petak ujutro. Sve sam ja dobro popamtila osim dana. Al ok, bolje da sam jucer dosla nego da se danas nisam pojavila pa da mi netko glavu otkine ovdje. :-)
I onda sam se ja sama sebi fino nasmijala i otisla u grad na kavu. A sta drugo, doma spavat vise ne mogu ic, a trebala sam dragom i poklon za rodjendan kupit. I tako. :-) (sapnut cu vam sta sam mu kupila, ali kad mu urucim poklon, jer bi on mogao procitat, pa ne bi bilo fora)
A onda sam navecer bila u kinu. Gledala sam Narnijske kronike. I film je super! Tko god nije bio, toplo preporucam, stvarno me odusevio. Ali imam zamjerku na ormar. U seriji je bio dvokrilni ormar, ovdje je jednokrilni. :-) (sta i ja pamtim nakon 10 godina) :-) i bila sam u knjizari. I kupila sam knjigu. Svatko tko je netko. Nastavak knjige Vrag nosi Pradu (koja me btw. prilicno nasmijala) :-)
I to je uglavnom to.
E, da, i dobit cu novu graficku karticu pa cu moc igrat svakakve igrice. Yeeeeey! :-)
E, i prosla me bozicno-poslijebozicna depresija (sto se da primjetit iz toga kako sam se raspisala) a Novu cu docekat doma! Prvi put se tome ekshuli veselim. :-) A tko zna, jos sutra imam cijeli dan, ako zna tko za kakav dobar tulum u blizini, nek javi. :-)
E, i jos neceg sam se sjetila. Auto mi se zaledio. Kompletno. Okovan ledom. Kroz bunker je sestra jutros ulazila da ga upali. Bar je upalio. A odledit cu ja njega vec nekako. :-) Pogotovo ako treba na neki tulum ic. :-)
Nista, ljudi, idem ja i dalje dzabalebarit i gledat Ucku punu snijega. :-)
I zapamtit, ne zapisat kad opet radim. :-)
Kaze se da pametni pisu, a budale pamte. Ja zelim bit pametna. :-D

Pusa, dabroljupci, kidam nalijevo (tako mi izglodanog drveta...hehe...ne volim mlijeko u prahu...)

CmoK!

Evo, prodje nam Bozic, sad se spremamo za docek Nove godine. I sad ce to postat glavna tema -gdje ides, s kim ides, blablabla...a mene to sve tako jako nervira i ja bih najradije u krevet i prespavala sve te blagdane. Tim vise sto me zadnjih dana drzi nekakva bozicno-poslijebozicna depresija i najradije bih se uvukla u nekakvu misju rupu gdje nema nikoga i gdje me nitko ne moze pronaci i onda izasla kad ova ludnica prodje. :-(
Eto, tako je to kad vas u ovo ludo vrijeme pukne jos i dosadni pms, pa vam se malo place, pa bi malo grizli sve oko sebe. Strasno. Necu vise. Idem se zavuc ispod kreveta ili u ormar, tamo me nitko nece pronac, pa se javim kad me ovo sve prodje.

Ajd pusa svima!

Dakle, ljudi, evo da se i ja malo javim. Sretan vam Bozic svima, nadam se da ste svi dobili nesto lijepo. :-) Mene je Bozicnjak evo ove godine pocastio pms-om i to malo jacim. :-) I mrzim sve oko sebe i sve mi smeta...a i prezderala sam se, iako sam rekla da necu... :-) ali, eto, lakoma sam bila, pa sad neka mi je. :-)
Uglavnom, dobila sam hrpu lijepih poklona (uz to i mobitel koji je kodiran na drugu mrezu, ali nema veze, odkodirat cu ga ja, majku mu) :-) i dan provodim uz filmove na teveu (nije da ih sve vec nisam pogledala 200-tinjak puta, ali eto...sta se moze kad ja to bas tako volim, ako i zakunjam na pol filma, znam da nista bitno necu propustit :-)
Toliko od mene za danas, umorila sam se vec od sjedenja, idem malo prilec. :-D

SRETAN VAM I BLAGOSLOVLJEN BOZIC!

Pusa!

Evo, Bozic je pred vratima, gradom vladaju prometni kolapsi i vrlo nervozne prodavacice. A i mene uhvati nervoza kad zapnem negdje u guzvi i treba mi sat vremena da se dovucem do kuce umjesto uobicajenih 15-ak minuta. Dakle, u predbozcno-novogodisnje vrijeme moj dragi grad se pretvara u nepreglednu rijeku ljudi i automobila (a i nervoznih vozaca, jer onaj osamstosedamdesetineki u redu je toliko nervozan da trubi pa misli da ce se na taj nacin guzva razic, a to obicno izazove lancanu reakciju) :-)
Dakle, vrijeme je darivanja (barem tako kazu) i svatko si nesto zeli. Pa tako i ja. Al vam necu otkrivat svoje zelje :-) nema to puno veze s materijalnim, ja sam oduvijek bila jednostavna sto se poklona tice-cvijetak ili cokoladica i ja sam sretna ko mala beba. :-)
A najprije od svega zelim i sebi i svojim sugradjanima da se malo srede...dajte ljudi, pa sta ako je Bozic? Pa ne morate sad za Bozic nakupovat hrpetinu poklona svima od svojih ukucana pa do tete sluzbenice u banci jer vam je to tako fora (mislim, ok, ali ono, nije li to malo pretjerano?!)
Izgubio se bit Bozica. Nekad je to bio obiteljski blagdan i ljudi su ga provodili unutar obitelji i nije bilo nekih fensi darova i bogtepitajcegasve. Nije mi namjera moralizirat, necu rec da i ja nisam dosla ovih dana u napast pokupovat sve sto se nadje na policama i potrebno i nepotrebno...ali sam se suzdrzala...ne treba mi hrpa gluposti, sad morat trosit na druge gluposti. :-)
Ustvari, necu vise nista ni rec, glava me boli za poludit, pa idem odradit jos ova dva sata tu sto moram. :-)

I, ako se ne javim u medjuvremenu (a nadam se da ipak hocu), Sretan vam Bozic!

Pusa!

E, ljudi moji, sta sam ja sad vidjela...mislim, nije to nis novo, ovdje je to tuzna svakodnevica. Uglavnom, sjedim ja na poslu i zujim, citam novine, nema nikog, kad odjednom cuje se neski BUUUUUM, i nekakvo rastresanje plastike. Odmah mi je bilo jasno da se netko zabio u nekoga jer ovdje je to neminovno. Pogledam ja kroz prozor na cestu, a ono nista-na cesti sve ok. Pogledam ja malo bolje, kad vidis tamo dva auta, neki crni i neki crveni zabili se ne znam ni ja koji u kojeg i na koju foru. Dakle, crni se kretao iz smjera grada, a crveni iz suprotnog smjera. Svaka strana ima 2 trake. I taj crni se nasao na trotoaru suprotnog smjera. I crveni odozgo. I pokosen stup. Na koju foru, ljudi moji, ja stvaaaarno ne znam. Mislim, i ja sam friski vozac i znam da se sve moze dogodit, ali OVO?!
Ovo zbilja nema smisla. Lik je trebao prec dvije trake (i to ne bas uske) da se zabije tamo di se zabio. Za one neupucene, rijec je o Zvonimirovoj, kod Novog lista...
A koji put zbilja pozelim neki bageric provozat po gradu pa pogurat malo sve one sto misle da su bogomdani i stanu nasred ceste (naravno kad je najveca guzva, kad ga nemas di zaobic-redovito su zene u pitanju) i sirom otvore vrata i onda bi one malo prckale po zadnjem sicu, jer nedajboze da one slucajno otvore vrata s druge strane...prevelik napor. Mogle bi nogu u stiklama slomit. Katastrofa!
A sad idem radit. :-)

Dabroljupci, bok! :-)


UPDATE

Ispravak netocnog navoda: lik je odvalio prometni znak, a ne stup, i ne samo to, pokosio je i semafor. E, ljudi moji, SEMAFOR!!! TO treba znat! Nemres bilivit!

Eto, da jedan svoj post posvetim i ovoj slatkoj bestijici.
Bio je moja mala rozica. Dosao je u kucu za moj rodjendan 27.11.2002. Pred 3 godine. Svako jutro je skakutao po krevetu i bacao se i budio nas i zicao salaticu do iznemoglosti
(moje iznemoglosti, ne njegove, on je mogao zicat danima bez prestanka). I veselio se kad bi netko doma dosao. Bio je kucna maza skoro pune 3 godine. A onda me zeznuo. Razbolio se i nije htio ozdravit. :-( i onda je uginuo. I to samo dva dana prije naseg rodjendana. A trebali smo ga skupa slavit. Uz obilje kolaca za mene i friske salatice za njega. :-(
Al nista od toga...a bio je sladak za poludit. Cupavac. Razmazenko. Debeljko. Sve u jednom.
A sad ga nema vise...i Juca se svako jutro pjobudi i nema majoga Smjadeka koji virka s kucice i ceka svoj jutarnji obrok.
Tko ce meni sad za Bozic papat psenicu? Tko ce Kati ljubicice papat dok ona ne gleda? Tko ce brabonjat po kuci? I piskit kad mu se bas ne da ic doma? Tko ce se sada igrat Bubamare s Jucom i Nenom?!
Nema vise naseg majog Smjadeka. I za kraj, jedna pjesma Dobrise Cesarica (pomalo prigodna uz ovaj post):

BALADA IZ PREDGRADJA

Dobrisa Cesaric

Lije na uglu petrolejska lampa
svjetlost crvenkasto-zutu
na debelo blato kraj staroga plota
i dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja udje
u njenu svjetlost iz mraka
i s licem na kojem su obicno brige
predje je u par koraka.

A jedne veceri nekoga nema...
a moro bi proc
i lampa gori
i gori u magli
i vec je noc.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan lezi.
I nema ga mjesec,
i nema ga dva
i zima je vec
i snijezi.

A prolaze kao i dosada ljudi
i maj vec mirise.
A njega nema, i nema, i nema
i nema ga vise.

I lije na uglu petrolejska lampa
svjetlost crvenkastozutu
na debelo blato kraj staroga plota
i dvije, tri cigle na putu.

Dosao Dabar danas do zaključka! Dabrove u pemziju! ;-)
Mislim, mi smo skroz radišna vrsta i samo radimo i gradimo i sve to tako, a nitko nas ne doživljava ozbiljno...dakle, ovaj Dabar hoće pemziju...ili barem nesto zanimljivo za radit...mislim, nije ni ovo tako lose, al cekat da netko umre da bi ti imao posla, to je stvarno morbidno i nema smisla... :-)
E, ljudi moji, da vi znate kako bi se ja sad prodala za jednu cokoladicu...ili za jedan nezdravi, masni Bigmek. :-)
Ok, ovo je zbilja dosta za sad....petak je i ja idem na zasluzeni vikend koji cu provest....ah, ne, radni vikend je, zaboravih...ali, ajde, nema faxa pa ce bit podnosljivije, barem cu se naspavat (ako mama ne dobije bozansko nadahnuce u 8 ujutro budit sve po kuci jer je dan i jer je subota i jer treba pospremat kucu....strasno!)

Ajde, dabroljupci, bok!

Sece danas dabar Korzom negdje oko 8 i pol ujutro (markirao sam fax, zlocesti ja...), kad vidi Dabar neka mala djevojcica sva u crnom kose uredno spletene u pletenicu, kad pomisli Dabar "Ajme, vidi, Crvenkapa", ali sjeti se Dabar da crvenkapa ima crvenu kapu, a mala djevojcica nije imala crvenu kapu.
I sjeti se Dabar da mu je to ličce milo odnekuda poznato...i misli sebi Dabar "tko bi to mogao biti?" kad odjednom udari ga u glavu ko grom iz nebesa "pa to je IFa nas!" i htio Dabar viknut "IFA MALI, PA JESI L' TO TI?" al bude Dabru neugodno...misli Dabar u sebi "a sto ako to nije Ifa, osramoti se Dabar pred svim malobrojnim pukom sto je bio na Korzu toga hladnoga zimskog jutra... i Dabar odustane....
I onda Dabar kasnije sazna da ga njegova procjena ipak ne vara.
To je bila nasa Ifa zvana maleno prase. Al nije uopce prase, kazem vam ja! Divno bjese to stvorenje i uljepsa Dabru dan!

Napokon su se i novine oglasile o ovom ukoru pred isključenje! Svaka čast profesorici Prijić-Samaržija, toj ženi bi ja zbilja digla spomenik! To je pravi profesor! Ta žena zna toliko studente zainteresirati za svoj predmet (filozofija za vas koji niste upućeni) da iako predavanja nisu bila obavezna, predavaonica je uvijek bila puna studenata. Ja sam prva i nakon položenog ispita u 5. mjesecu na predroku još dolazila na predavanja do kraja godine jer mi je bilo toliko dobro na tim predavanjima da ih jednostavno nisam željela propustiti.
Svaka čast svim profesorima, ali ako te većina učenika/studeneta ne voli i ne dolazi ti na predavanja ili tamo sjedi samo zbog toga što je to uvjet za potpis s izrazom vidljive dosade na licu, onda se zbilja trebaš zapitati zbog čega je sve to!
Sad ja neću ovdje raspravljati o svojim profesorima, iako i tu ima materijala i više nego dovoljno, ali ima ih koji stvarno nikada neće shvatiti da prisilljavanjem učenika/studenata na bilo što neće ništa postići.
Što se tiče ovog dečka iz Riječke gimnazije, ne da nije zaslužio ukor pred isključenje, nije zaslužio NIKAKAV ukor jer sve što je napisao zvučalo je vrlo simpatično. Očito je da njegov cilj nije bilo ni vrijeđanje ni klevetanje ikoga od navedenih profesora. I hvala Bogu da je dečko progovorio jer se napokon otvorilo i u medijima jedno pitanje koje odavno nije razajšnjeno. A to je smiju li učenici iznijeti svoje mišljanje o profesorima. Zašto ne?! Pa kvragu, nitko nije nedodirljiv, nisu profesori bogovi kojima se treba klanjati.
Dakle, budući moji kolege, spustite se malo na zemlju, dečko nije ništa loše učinio!

Dakle, osjetih se pozvanom progovorit malo o tom odnosu profesor-učenik. Potaknuta IFinim blogom i njezinim, a i komentarima drugih ljudi tamo.
Budući da je i meni titula profesora blizu, mislim da ovo zasluzuje komentar.
Smatram da istina, nije ok nikoga blatiti, ali isto tako smatram da taj decko sto god da je napisao na svom blogu o tim profesorima nije ok s njihove strane da mu zato serviraju ukor pred isključenje. Čemu sve to? Nismo li baš mi profesori ti koji bi se trebali izdići iznad toga i malo se zapitati ZAŠTO je taj dečko napisao to što je napisao. Vjerujem da nije bez veze, zato što mu je, eto, dosadno u životu pa nema što raditi nego (ispričavam se na izrazu) kenjat po svojim profesorima. Isto tako, to što je napisano, dečko je napisao na SVOM blogu, dakle, kome se sviđa, nek čita, kome ne, nek ne čita. I doviđenja! Amen! Ne kužim čemu to sad dokazivanje moći, a to čak nije ni dokazivanje moći jer se tako ne dokazuje moć. To je samo stvar malog uma profesora. Jer da je malo pametniji, mislim da bi se ipak zapitao što znači taj post na blogu i potrudio se to što nije ok u njegovom ponašanju ispraviti.
Ali ukor pred isključenje?! Ej, ljudi, pa kamo ide ovaj svijet? A što je s Bolonjskim procesom koji se toliko hvali? Prema Bolonji učenik odnosno student ocjenjuje svog profesora. A i bez toga, svaki profesor koji imalo drži do sebe nastojet će te učenike barem nekako zainteresirat za nastavu i za sebe. Mislim, jasno mi je da se svi profesori ne mogu voljeti, ali profesor kao takav je tamo da on nešto njih nauči. A što ih može ovime naučiti? "Ljudi moji, ja imam moć, pa vi budite veće face od mene. Ja ću vama ukore pred isključenje a vi meni ne možete ništa!" Zar je to poruka koju želimo poslati generacijama koje dolaze?!
Jadno, zbilja jadno.

p.s. slažem se s Ifom da taj post nije isto što i onaj ubod profesora nožem u Makarskoj. To je već sasvim jedna druga priča.

U nedostatku inspiracije, otidjoh malo vidit sta moj mali IFa pise. I Ifa me rasFeselila. :-) Zakljucila sam da je stvar u cokoladi i da ako zelim imat inspiracije moram papat cokoladu. Pa sam uzela napolitanke. I to ne bilo koje. Nego napolitanke s rumom (Ifa, nemoj ovo pokusavat, ti si mala cura, a ja sam veliki cura, ja smijem s rumom) i inspiracija je dosla.
Ne znam jos o cemu cu pricat, al ajde, smislit cem ja vec nesto. Sve me vuce na Ifino F. skoro bim i ja poceo Frfljati. Ali necem. Ja sam veliki cura. A veliki cure ne frfljaju. Veliki cure papaju napolitanke s rumom. I bas su fine, samo da znate. Iako Luli ne bi imao nista protiv da ima malo vise ruma. Rum je fini.
IFa ima Franju da je uveseljava, a Luli nema vise Darkica zvanog Smradek koji bi je zicao napolitanke. Smradek je isto jako volio napolitanke. Iako mu je bila najdraza mamina marmelada...a i nutella nije bila za bacit. :-)
Luli je donio doma malog zeku, jepog, crno-smedjeg, al ga je mama delozirala. :-( I Luli je bio tuzan jer je morao zeku udomiti kod jedne druge Ive. Ali Luli je rekao mami da ce jednog dana imat cijeli copor zivotinja i macu i pesa i zeku i zamorca i hrcka i svih i kuca ce joj se zvat Zooloski vrt. :-) I Gigo se slaze s Luli, Gigo isto misli da je mama okrutna.
Mama je ipak gazda u kuci. Mama kuha. I pere robu. Ne smijem se svadjat s mamom jer ce mama prestat kuhat i perati robu. I onda ce Luli morat zivjet na napolitankama s rumom. A mozda bi Luli od tuge i zalosti napolitanke s rumom zalila rumom. I Luli bi postala ovisnik o rumu. A to nije dobro. Uz ovisnost o napolitankama nemerem si priustit jos ovisnost o rumu. To bi me unistilo. :-)
Ajde ljudovi javim se ja opet kad dobijem inspiraciju!
Pusek svima!
Pa pa!

Evo, s uhićenjem generala Gotovine započinje i moje "blogiranje" :-) baš sam odabrala datum, jelda? :-)
U Rijeci danas napokon svanulo malo sunca pa ljudi odmah pomislili da je ljeto pa se šeću u kratkim rukavima okolo. Netko bi im trebao objasniti da sunčan dan ne znači da je ljeto odmah došlo, ali shvatit će oni to valjda i sami kad za Novu godinu budu doma u društvu naseg bajnog novogodišnjeg programa kojem baš nitko ne može odoljeti. :-) zato ga valjda nitko i ne gleda da se ne bi slučajno navukao na svu silu dobrih filmova koji se repriziraju iz godine u godinu. Pa misle oni i na nas, kako bi mi inače znali o čemu se radi u pojedinom filmu ako ne utvrdimo gradivo barem 3-5 puta. Ponavljanje je majka znanja, kažu...pa eto oni to primjenjuju i na televiziji. Čemu se truditi i isprobavati nešto novo kad ljudima jednostavno mogu servirati provjereni recept od prije nekih desetak godina pa, eto, nek se ljudi vesele. :-)
No, dobro, dosta kritiziranja naših tv kuća, krenimo mi na neke druge teme. Na koje, još ni sama ne znam, el eto, možda usput štogod i smislim. Pa nisam valjda uzalud upisala studij da ne bih znala muljat. :-) To me i držalo sve ove godine na fakultetu. :-)
Ajde, ljudi, idem ja nešto i radit danas, pa se ja još javim s pokojim "pametnim" komentarom. :-)
Pusa svima!
Bok!