|
Dakle, osjetih se pozvanom progovorit malo o tom odnosu profesor-učenik. Potaknuta IFinim blogom i njezinim, a i komentarima drugih ljudi tamo.
Budući da je i meni titula profesora blizu, mislim da ovo zasluzuje komentar.
Smatram da istina, nije ok nikoga blatiti, ali isto tako smatram da taj decko sto god da je napisao na svom blogu o tim profesorima nije ok s njihove strane da mu zato serviraju ukor pred isključenje. Čemu sve to? Nismo li baš mi profesori ti koji bi se trebali izdići iznad toga i malo se zapitati ZAŠTO je taj dečko napisao to što je napisao. Vjerujem da nije bez veze, zato što mu je, eto, dosadno u životu pa nema što raditi nego (ispričavam se na izrazu) kenjat po svojim profesorima. Isto tako, to što je napisano, dečko je napisao na SVOM blogu, dakle, kome se sviđa, nek čita, kome ne, nek ne čita. I doviđenja! Amen! Ne kužim čemu to sad dokazivanje moći, a to čak nije ni dokazivanje moći jer se tako ne dokazuje moć. To je samo stvar malog uma profesora. Jer da je malo pametniji, mislim da bi se ipak zapitao što znači taj post na blogu i potrudio se to što nije ok u njegovom ponašanju ispraviti.
Ali ukor pred isključenje?! Ej, ljudi, pa kamo ide ovaj svijet? A što je s Bolonjskim procesom koji se toliko hvali? Prema Bolonji učenik odnosno student ocjenjuje svog profesora. A i bez toga, svaki profesor koji imalo drži do sebe nastojet će te učenike barem nekako zainteresirat za nastavu i za sebe. Mislim, jasno mi je da se svi profesori ne mogu voljeti, ali profesor kao takav je tamo da on nešto njih nauči. A što ih može ovime naučiti? "Ljudi moji, ja imam moć, pa vi budite veće face od mene. Ja ću vama ukore pred isključenje a vi meni ne možete ništa!" Zar je to poruka koju želimo poslati generacijama koje dolaze?!
Jadno, zbilja jadno.
p.s. slažem se s Ifom da taj post nije isto što i onaj ubod profesora nožem u Makarskoj. To je već sasvim jedna druga priča.
|
