Drugi put smo se pomirili kad sam ja bila vani s frendicama. Malo sam si popila i saznala da je on tam i tam. Sva zbigecana dosla sam tamo, narucila cugu i pocela se grlit sa svim deckim koje znam... i on doletava do mene:“daj mi kljuceve od auta!“ dere se na mene. Ja prvo ne dam, ne dam, pa mu dam. I ja u auto za njim. Prvo je ostavio svoje frendove, a ja sam ga za to vrijeme dirala po nozi, i pricala mu, kako ni jedna nije kao ja, kako ni jedna ne zna kaj ja znam... bio je tako malen. Ocaran samnom, napaljen... zbarila sam ga i htjela oti i vise mu se nikad ne javit. Da pati. Jer ovo sta sam sad u kratko opisala bila je predstava. I to ona koja se nikad ne zaboravlja. Bila sam predobra.

...ali naravno, to ne bi bila ja da nisam sjebala opet...

Dovezli smo se do njega i da cu se sjest na vozaca, ali on se ne mice. Pocne pricat. Da me voli, da mrzi sve druge, da ne moze bez mene, da niko nije kao ja... gluposti. I odjednom place. On place. On nikad ne place, zato sam ga i voljela jer je od kamena. I suze nekog takvog znace puno vise nego bilo koje druge. Zagrlila sam ga i otisla doma. Nisam ga zvala. On je mene nazvao drugi dan, pa dan poslije i polako smo mi ponovo bili zajedno...
Nakon nekog vremena ja sam napravila tulum za cure. I oko ponoci meni zvone ulazna vrata-on. hoce bit samnom doma. Pustim ga i posaljem u sobu. Zove me nakon pol sata. Ja dolazim, nasao je neke poruke u mom mobitelu i poludio. I opet sok za mene, prica mi da me voli, meni srce puca od srece, volim ga do neba. Poklanja mi prsten i stavlja mi ga na prst. Voli me. Voli me. Te noci. Najbolji sex u mom zivotu. Zapravo to je bilo vodenje ljubavi prije....

I ja naravno mislim to je to. Jedna takva gesta i s moje strane sve je zaboravljeno. Naravno. I ja sam mislila ovaj put je zastvarno. I bilo je lijepo jako lijepo. Cak se zaposlio zbog mene. Ali onda je polako prestao imat vremena za mene, ali ima vremena za jeftine droljice koje izlaze na takva mjesta, neravno da ima. Al ne bu to tak islo. Ne i gotovo. Ja se samo nadam da cu izdrzat ovaj put.

A znam ja da njega jebe kaj on podsvjesno zna da sam ja njega varala malo gore nego on mene, al to nemoze dokazat pa to potiskuje. I jebe ga kaj idem na faks i opet podsvjesno zna da idem na kave i po vani makar mu ja govorim da ne idem nigdje. Al opet koliko god ga ja opravdavala za sve to nije mu to pravo opravdanje.

Danas mi je nekak svejedno. Bila sam na kafi s dva frenda i ono... super su decki. Opce mi nije bilo dosadno, poslije me frend vozio doma i tak. Sad opet smijem imat „vozace“=))). Imali smo neku obranu na faksu i od mojih cura samo k i ja nismo prosle, al zato kaj smo ostavile papir doma pa nismo smjele odgovarat. I tako to. Nis idem na cugu... s manekencicem. Buuuuuu

lezim i ukrevetu i razmisljam... i shvatim da je jedina stvar o kojoj razmisljam. pogadas. on. i o tome kako da on pati kad me ponovno vidi. i kazem sebi nemoj o tom razmisljat pa nije ni vrijedan osvete. al onda opet, zasto ne ak me to veseli?

ali danas sam super volje i bas zbog takvog glupog razmisljanja odlucila sam biti jako lijepa, pa se i dobro osjecam. ujutro sam bila malo na faksu vidjet kaj ima:)). mama mi je dala svoj auto danas pa sam bila sva fensi. otisla sam se uclanit u onu novu teretanu na rotoru jer sam to vec neko vrijeme planirala. bila sam kod frendice koja mi je napravila nove pramenove i napravila mi je nokte... jos ide na tecaj pa su malo cudni, al dobro ja sam happy... razmisljala sam i da nesto radim preko ljeta. toliko sam dobro bila. al brzo sam se pocela dvoumit no nikad se ne zna, malo love za more... i bila sam s mamom sad u mercatoneu i vidjela sam tako slatke cipelice, a glupo mi ju je stalno zicat... da stvarno bi mogla radit nesto.

Zašto su oni takvi? Decki mislim... ja zbilja ne znam u sta da vjerujem vise. Jel postoji neki idiot tamo koji me nece ZIVCIRAT ni VARAT. Mislim imam sve, manje vise, a one s kojima me vara nisu mi ni do koljena i to prilicno ocito... i cemu onda to? I ja se glupaca dam zajebavat vec jako jako dugo... ne smijem s frendicama na van, ni na kavu. Frendove, njih ne smijem ni imat... a mobitel, nedaj boze da zazvoni, to su svade svade... al on on moze imat 1000 „frendica“ s kojima radi svasta...i sve mu oprostim i sve bi mu oprostila, kaj kad mi ni sa kim nije lijepo ko s njim? A voli me samo kaj sam mu najljepsa i ne bi podnio da me netko drugi ima. Uopce mu nije bitno kakva sam, bitno je to kaj sam lijepa i kaj me svi gledaju a nitko me nema... osim njega. I da kaze svima ona je moja, ona nikog nece osim mene... I ja sam nitko za njega, uzima me zdravo za gotovo, zna da me uvijek moze nazvat kad mu je tesko, i da sam tu, i onda prekinemo na 2 mjeseca, potpuno ga izbacim iz svog zivota i nadem si frajera osamsto puta boljeg od njega i vidi me s njim i luuud. Moli me, preklinje, bit ce mi dobar, aha... LAZE me u oci. Ocito. A ja, ne kaj ce meni pametan frajer, zgodan, dobar, s buducnosti, neee, ja volim svog luzera i trcim mu cim me zovne. Kako sam glupa. Joooj. I dam mu se zasprehat svaki put. jako je tuzno kaj se ne dam nikomu drugom. Samo odjebavam, nikom ne dam priliku da mi dode dovoljno blizu. Jer nema mjesta. Moj IDIOT je sve zauzeo. Kaj da radim? I opet pomirimo se, zajedno smo 5 mjeseci, skida mi zvjezde s neba, i onda opet ispocetka... dobio sam ju natrag sad opet mogu bit odvratan... i prekinemo jer on ON ne zeli obavezu. I ja ga prebolim drugi put. I nakon mjesec dana, ja vani s frendicama... i ko to mene geda? On. i dozivim monolog koji nikad nisam mislila da cu dozivjet, bar ne od njega, potpuno iskreno. I opet sam sve zvjezdice imala, mjesecima. I onda naravno sve po starom. E nebu to tak islo dragi, mozda jesam sve izgubila zbog tvoje bolesne ljubomorna, ali jaka sam ja, mogu ja bez tebe... a mogu k*** al dat cu sve od sebe

ostavila sam dečka nakon jako puno vremena. jako jako puno. sređujem si život. moram bit cijelo vrijeme zaokupljena nečim pa ovo malo vremena koje sam doma moram nešto raditi...