Avanture male čupakabre i male vještice

Danas u otprilike 9°°h krenuli smo onim starim drndavim busom putom Učke.Prvo smo se oko 45 minuta vukli do pansiona Učka,ili kako su ga Šepec i Lino prozvali Poison.Kad smo došli do tog mjesta bogu iza nogu naš "dragi" profesor je započeo sa svojim planom likvidacije učenika(na čiju naredbu neznam),na sreću nije uspio.zato ja sretna.
Znači,krenuli smo na taj vrh Vojak po katastrofalnim uvjetima kao što su kiša,vjetar i planina.Dobrih 45 min smo se po nekoj sklizavoj padini uspinjali.Pero je trosnuo u blato,ja promrzla i sva mokra.Pri vrhu magla,vjetar divljački puše a naš dragi profesor kliče:brže,brže daj malo života u to penjanje.A ja si mislim mrš ća luđaku jedan.Dobro da sam izvukla živu glavu.I dobro,dođem živa i kako-tako zdrava na vrh tog Vojaka kod one kule kad tamo udri još jači vjetar negoli kad smo se uspinjali.Meni su se ruke zaledile tako da mi je Buffy morala pomoć skinut torbu s leđa da nekeko uopće obučem jaknu.Jadnoj Vale se je kosa zaledila pa sam joj morala zavezati šal ko da je taliban,baš je bio slatka.I vidiš dođe do nas profesor sav ufuran u taj uspon i pita on nas onako jadne promrzle na tom vrhu kako smo.A mi si mislimo kako bi mogle bit,izbezumljene,promrzle i šta sve ne.bla,bla,bla....vratimo se oko 15 do 2 kod Poisona i vidi čuda-nama basa.Čekamo do 2-nema ga.2:15 ni traga basu.2:30,bas-šta je to?2:40 Evooo gaaaaa-napokon.Ajme kako je lijepo bilo toplo unutra.I tako mi krenemo a šole nemože ili nezna zatvorit zadnja vrata pa smo imali mali koncert u produkciji barbe šofera i vrata prigluih.E da,i idem ja pitat negdje oko Matulja ako me mogu na Biviu iskrcat i kaže prof da mogu.I sjednem ja a šole samo otvori vrata nek se bacim odmah van.Ma zamisli ti to!E da,kad je bas došao na Slavicu,naš dragi razredni luđak je uskočio u jureći bas.
A sad šta radim?
Ništa posebno,samo se razboljavam.