U banatskom selu Radojevo, jednom od najstarijih srpskih naselja na granici sa Rumunijom, u 18. veku zabeležena je prava "borba sa vampirima".
Reč je o zvaničnom izveštaju koji je carskom vojnom odseku u Beogradu oktobra 1732. predao major saniteta Jožef Faredi Tamarski.
Jula 1732. godine Tamarski je po naređenju princa od Virtemberga poslat u Radojevo, tadašnju Peterdu, da ispita smrt 11 meštana koji su umrli u januaru i februaru te godine.
U njegovom izveštaju, koji se danas nalazi u bečkim arhivima, navodi se da su meštani tvrdili da su svi umrli žrtve vampira po imenu Miloš.
Vampir Miloš, kojem se ne zna prezime, za života je, saopštava u svom izveštaju Tamarski, važio za neku vrstu vrača. Imao je pticu koju je naučio da govori i pripitomljenog vuka, što je, po tvrdnji seljana, bila potvrda njegovih magičnih moći.
Tamarski je pokušao da ubedi meštane da vampiri ne postoje, međutim posle nekoliko rasprava, zaključio je da nisu spremni da prihvate njegove argumente, pa je odlučio da ekshumira nekoliko pokojnika. Prvo je iskopan Miloš, koji je bio sahranjen 15 meseci ranije (aprila 1731).

- Kada je uklonjena zemlja i podignuta drvena ploča koja je pokrivala mrtvaca, Milošev leš izgledao je potpuno netaknut, a oči su mu bile širom otvorene, uprkos tome što mu ih je njegova žena zatvorila posle smrti. Tanak mlaz krvi lagano mu se slivao iz usta, a krvi je bilo i na drvenoj ploči ispod leša, kao i na zemlji ispod ploče - zapisao je Tamarski.

Vlada u Beču zainteresovala se za taj fenomen, a izveštaj majora Tamarskog sačuvan je u bečkoj arhivi kao unikatni zapis i originalni dokument tog vremena.
U izveštaju se takođe navodi da je, pošto su to meštani zahtevali, major Tamarski naredio da se Milošev leš probode kocem, a zatim je, iz straha da će meštani opet iskopati "vampira" po njegovom odlasku, naredio da se leš prelije ugašenim krečom pre nego što se ponovo zatrpa grob.
Na saslušanju rođaka 11 žrtava saznao je da su umirali u roku od šest do deset dana kopneći. Noću su imali strašne košmare, a nekoliko njih imalo je plavkaste belege na vratu. Tamarski je zato odlučio da otkopa i grobove žrtava.
Osam leševa bilo je u stanju raspadanja, a tela dva pokojnika bila su dobro očuvana. Međutim, poslednja otkopana žrtva, jedna žena, delovala je kao da spava, a njeni udovi bili su savršeno pokretljivi. Tamarski je na osnovu izgleda ta tri leša dozvolio meštanima da i sa njima urade isto što i sa prvim "vampirom" - Milošem.

Novinar Slavko Popov, hroničar ovog dela Banata, kaže da je ta priča živela u sećanju meštana, ali je to sećanje izbledelo, a ni to groblje više ne postoji.

- Zbog toga je dokument dvorske kancelarije u Beču dragocen kao nezaobilazna literatura u proučavanju fenomena vampira - kaže Popov.

pressonline.co.yu