Vidila sam da su neki bili jako prisni prema meni,ali ljudi nemojte biti dvolični. Pišete stvari koje ne mislite. Mene ne može nitko i ništa promijeniti. Kučka sam bila jučer,kučka sam danas,kučka sam sutra,kako ne shvaćate? U mom svijetu nema mjesta za vas amo reć "dobre ljude". Mada kad malo razmislim niste ni vi ništa dalje od mene. Zapravo slično ste meni,pišete isprazne riječi,ali ipak kad malo bolje razmislim meni nitko nije ravan,jer ovakva kučketina kao ja rađa se samo jednom. No,dobro. Danas sam se šetala na Predolcu sa svojim Đurom i naišli smo na njegovu prijateljicu Đinu,e ona je jedna jebeno dobra kučka. I tako su se oni malo igrali,a ja sam tražila nekog dobrog pastuha,ali ga nisam našla. Nisam imala sreće,ali zato se moj Đuro dobro zabavio. Bar netko. Moga Đuru svaka kuja hoće,a nije on kriv šta je takav. Imao je dobro djetinjstvo,sve mu se pružalo što se može pružiti,dok je kod mene bilo drukčije. Ja sam vječno morala raditi. Dizat se u 4h,da bi počupala sav kupus i blitvu. Odgojnici su mi napravili neku šugavu garažu u kojoj danas živim. A svoj compić sam kupila od prodaje kupusa i blitve. Kao što se može vidjeti čitav život sam okružena zeljem,fali mi nešto korasto. Možda pronađem to do 70-te. Poželite mi sreću!!!!!!!!!!!
|