Igra--sudbine

Zivot

Zivot je zaista okrutan.. iz dana u dan se desavaju strasne stvari.. zaista ostajem bez reci na neke dogadjaje.. ali sve to pokazuje da neko to od gore vidi sve.. neko vuce konce i ipak kontrolise ovaj svet.. mozda je to strasno kad se desi bas nama, meni.. ali kad bolje razmislim sta sam ja?! JA.. prvo, poslednje i jedino gramaticko i zivotno lice. Ne treba reci ni najvaznije, ne treba reci ni jednine, jer mnozina ne postoji.. Samo JA je ranjeno, samo JA boli, samo JA pati, samo JA gladuje, smrzava se, voli i mrzi.. Samo JA sve razume i nista mu nije jasno.. Sve nekako nema smisla ako se, na kraju krajeva, ipak nekako ne povezuje sa MNOM.. kao sto sam rekla ipak najvise boli kad neko povredi MENE.. ma koliko imali saosecanja sa drugima JA uvek preovlada.. sve je drugacije kad se "nesto" dogadja "nekom".. ne pisem ovo bez veze.. zvoni mi jutros tel i zove me drugarica, JA je bilo srecno sve dok nisam cula njen jecaj, njeno tesko disanje.. otisao je.. ko? sta? gde? Bojana pricaj vise (pocinjem da budem nervozna i grozno mi je)... ona pocinje da place i kroz suze mi govori.. umro je.. ne razumem.. Ivan je umro Najlepsa.. cutim i samo suze pocinju da mi se kotrljaju niz lice.. ogromna praznina.. kraj.. nema ga vise.. Pitate se ko je to?! Da moj drug iz razreda.. isli smo u gimnaziju zajedno..imao je leukemiju... odvratno kako zivot podeli cudne karte i dozvoli da malo igramo i ponadamo se da je ipak moguce sa losim kartama zavrsiti partiju.. ne.. ipak on vadi keca iz rukava i sve je gotovo..
Ne mogu da verujem.. nema ga vise.. Svi smo znali da ce se jednog dana desiti ali potajno smo se nadali da nece biti uskoro.. Uzas.. nije valjda opet sudbina?!? Sto je previse previse je..
Ono sto me je navelo da napisem sve ovo jeste jedna devojka koja je na blogu napisala tuznu pricu.. polusestra je mozda mongoloid!! Strasno, nesto tako malo i nevino a vec osudjeno.. ne sumnjam da ce biti obasuto ljubavlju ali zasto?!?! Zasto je moralo da bude kosooko?!? Zivot je cudan i ne treba da mu okrenemo ledja ni jedan jedini tren, podmestice nam nogu dok i ne trepnemo.. pozz do sledeceg puta... JA...