terra10.pdf

---

Click here: Titov svemirski program: Tajna misterija Hladnog rata

---

Naud- ni« Jet Propulsion Laboratory su proveli 30 godina na razvoju senzora za astronomske sateli- te, a ovaj termometar predstav- ija prvi uredaj namenjen direm trildtu na kome Je primenjena ta tehnotogija. Islamska poruka putem Osmanlija, i prije njihovog osvajanja Bosne, dolazi i do dobrih Bo5njana ili dobrih Bo5njaka, kao se desto u dubrovadkim arhivima govori o stanovnicima srednjovjekovne Bosne. Psujući tiho, Smit se kotrljao i prevrtao, mahnito grebući rukama i zabadajući prste u zemlju u pokušaju da uspori spuštanje.

Nije imala ni mirovinu, nego su joj donosili minimalnu hranarinu i isplaćivali na ruke. Predvo- đeni Zlatkom Vitezom i Mladenom Budiščakom, bili su jedna od najplodnijih glumačkih generacija zagrebačke Akademije. Ne krijem da sam zbog toga imao velikih problema sa jetrom, ali sam izdržao i u Banjaluci 1979.

Rade Serbedzija - Do Poslednjeg Daha - Ponekada naš svet postaje prenaseljen jer naši ljudi ţive vrlo dugo. Nije im, vidim, strana moja umjetnička du- ša.

Re urednika 2 2. Cyrano de Bergerac - biografija 9 4. Drugi svet ili društvo i vlada na Mesecu — Cyrano de Bergerac 11 5. Internet pri e 64 6. Mitar Milošević 79 7. Ko je zaista Frederi Ešton 80 8. Spisak objavljenih romana o Lunu, kralju ponoći 81 9. Technovelgy — kreativne ideje i izumi pisaca nau ne fantastike 165 12. Provaljen putnik kroz vreme 201 13. In memoriam Frank Frazeta 202 14. In memoriam Tomislav Radanov 208 15. In memoriam — arls Niki Braun 204 16. Dţon V Kembel — sto godina od ro
enja 210 16. Odlomak iz romana SOS leteći tanjiri 213 17. Strip: Rogue trooper 221 SF almanah TERRA No. Da nikada neću dobiti stan od firme u kojoj radim 32 godine 2. Da se neće ostvariti baba Vangino proro anstvo o po etku III svetskog rata 3. SF almanah TERRA No. Uz put su promenjene tri lokomotive, tri milicije, tri carine i tri konduktera. Povremeno nam se inilo da bi i peške brţe stigli pa ipak nekako do
osmo do Zenice oko 17h. Smestili smo se u najbolji hotel u Zenici-hotel Internacional tipi no megalomansko zdanje iz 70-tih godina prošlog veka koji je , za udo , bio u odli nom stanju. Adnadin nas je fenomenalno ugostio i bio izuzetno ljubazan domaćin tako da smo se savršeno proveli. Odrţali smo veoma uspešnu prezentaciju našeg sf almanaha-fanzina TERRA i tom prilikom prezentovali i TERRU br. Pored nas iz Srbije je bio Dragoljub Igrošanac osniva i urednik , po mom mišljenju, trenutno najboljeg sajta za SF i F knjiţevnost art-anima. I ekipa iz Hrvatske je bila u najja em VIP sastavu Davor Šišović. Mirko Grdinić i Dalibor Perković. Program ZECON-a je bio odli no koncipiran, raznovrstan i odrţavao se u predivnom ambijentu muzeja grada Zenice, nama se veoma svideo koncert keltske muzike u izvo
enju ansambla Fugato. U današnje vreme napraviti i profesionalno odraditi projekat te veli ine je veoma zna ajan doga
aj za sf scenu EX-Jugoslavije i Balkana. SF almanah TERRA No. Druţili smo se tokom cele konvencije naro ito u restoranu pored muzeja uz muziku naše mladosti, sevdalinke, Tomu, Šemsu i probali bosanske ćevape, bamije, begovu orbu, popili ogromne koli ine piva, vina i rakije, vodu nismo probali. Zenica nam se svidela, vreme je bilo lepo sve u svemu veoma prijatan doga
aj. Po završetku Zekona produţili smo do Visokog gde smo ţeleli da se uverimo da li su tamošnje piramide istina ili mit. Stanovništvo Visokog je podeljenog mišljenja o piramidama od vatrenih zagovornika do totalnog neverovanja. Isto tako neki od njih su bili veoma ljubazni i predusretljivi, a kod nekih je izbijala gotovo patološka mrţnja kada bi uli naš govor i odakle smo. Bilo je toliko o ito drska da je i gazda kafane došao da nam se izvini. Visoko je malo mesto sa nekoliko kafanica i prodavnica suvenira ali ima dva lepa hotela, i veliki katoli ki manastir škola? Jednostavno pojedina mesta i regije ţele da na brzinu zgrnu veliku sumu novca od turista. Moţda ne bi bilo loše da se to uradi i u Srbiji sa planinom Rtanj. SF almanah TERRA No. U Sarajevu nas je do ekala i izvanredno ugostila gospo
a Sadţida Viteški -Majstorović i njen muţ Ţeljko. Proveli su nas kroz Sarajevo-Baš aršiju i centar. Za razliku od Zenice i Visokog gde smo nosili majce našeg udruţenja na kojima piše Beograd-Srbija i nismo imali problema ovde su nam preporu ili da to ne radimo zbog mogućnosti izbijanja incidenata i bili su u pravu. Napravili smo puno slika a naro ito ispred Begove dţamije i kule kraj nje, sa ijeg je vrha Bata Ţivotinja das is Valter branio Sarajevo. U toku našeg, naţalost, kratkotrajnog boravka preljubazni domaćini su nas odveli u odli an restoran na jagnjetinu i imali još mnogo lepih doţivljaja. Za sledeću godinu dogovorili smo saradnju našeg udruţenja i knjiţevnog kluba iji je predsednik Sadţida i videćemo se ponovu u Sarajevu. Posle toga sam otišao u Doboj da posetim sina i unuka Filip , a Tika je produţio za Beograd. Snimili smo obilje video materjala i fotografija od kojih ćemo napraviti specijalni dvd. Naš sagovornik i domaćin je bio Boţidar Mladenović, prvosveštenik Pentakostalne crkve. Razgovori su vo
eni otvoreno i bez nametanja mišljenja. Razgovarali smo o nastanku sveta, o mogućnosti vanzemaljskog ţivota, uskrsnuću i još mnogim stvarima na koja religija, nauka pa i nau na fantastika imaju razli ite poglede. Prvi sastanak je bio veoma zanimljiv, primljeni smo veoma korektno, vodili smo diskusiju oko 4h, oko mnogih stvari se nismo sloţili ali je bitno da smo u nekim stvarima otkrili i da se slaţemo. Koliko je nama bilo zanimljivo njihovo mišljenje mislim da smo i mi uspeli da im pribliţimo nau nu fantastiku. I sutradan smo imali sastanak, posetili smo i crkvu, a Boţidar i njegova ţena su nas vodili u obilazak Belocrkvanskih jezera, reke Nere i Karataša izletište 11 kilometara udaljeno od Bele crkve koje nam se naro ito svidelo. U Beloj Crkvi smo u inili smo još nešto na šta smo veoma ponosni, naime uspostavili smo saradnju, tj izvukli iz zaborava SF klub FAROS koji je bio jedan od pionira sf-a na našim prostorima ali je prakti no od 1998 g nestao sa scene. Bilo nam je ogromno zadovoljstvo da smo ih pronašli, videli da još uvek postoji srţ lanstva, predsednik i osniva i. Ugostio nas je gospodin Negosim Ţivković I njegova spruga, a pridruţio nam sei predsednik udurţenja. Razmenili smo poklone mi smo im dali naš fanzin TERRA i ostale propagandne materjale, a oni nama prvih sedam brojeva njihovog fanzina FAROS ukupno je izdato 8 br. Posetili smo ih dva puta SF almanah TERRA No. Naravno foto i video materjal sa ovih druţenja ćemo pohraniti u našu arhivu koja je sve veća i obimnija. Turneja po Srbiji Niš Posredsvom našeg sajta www. Slikali smo se, druţili i pri ali sa Ivanom i Milanom, videli da se radi o pravim sf fanovima i primili smo ih u udruţenje. Nismo odoleli da probamo niški ljuti burek i niško pivo. Posetili smo restoran Galija i probali specijalitete, usput smo saznali da je grupa Galija dobila ime po ovom restoranu. Posetili smo i Ćele kulu gde smo morali grupi stranaca da objašnjavamo da su glave uzidane u zid glave srpskih junaka koje su Turci pogubili, a ne da je obrnuto jer im to kustos neka priu ena devoj ica nije najbolje objasnila. Naime putovali smo vozom skoro 8 sati zbog totalnog kolapsa uz povremeno neverovatne brzine od nekoliko kilometara na sat. Maštali smo kao u nekom sf romanu iz viktorijanskog doba o nedostiţnoj brzini od 30 kilometara na sat. Na kraju nismo ni videli centar Beograda nego su nas sve izbacili na stanicu Top ider sa koje smo se uz nevi
ene peripetije dokopali Beograda. Udruţenje je osnovano 7. Rukovodstvo udruţenja ostalo je u nepromenjenom sastavu i mandat traje do 2012 g. Trenutno imamo 29 lanova i 6 po asnih lanova. SF almanah TERRA No. U tim radovima opisan je kao osoba velikog nosa iako nije bio toliko veliki kako opisuje Edmond Rostand. Sirano je ro
en u staroj pariskoj porodici i većinu detinjstva proveo je u Sent Forgetu. Školovao se u Parizu i tu je odrastao i postao vojnik. Mnogi njegovi drugovi vojnici bili su Gaskonjci tako da je nastao mit o tome da je i Sirano bio Gaskonjac. Iako je istina da je bio bio popolaran pesnik i ma evaoc, koji se borio u mnogim dvobojima njegove sposobnosti su ulepšane u delima Edmonda Rostanda. Iako nije bio poznat kao njegovi savremenici Berţerak je bio uspešan pisac. Molijer je ak pozajmmio jednu scenu iz Le pedant Joue. Najpoznatiji radovi de Berţeraka su njegove proto nau no fantasti ne novele Drugi svet: Komi na istorija drţave i carstva na Mesecu 1657 i Komi na istorija drţave i carstva na Suncu nezavršena zbog njegove smrti. Ovde on opisuje svoja putovanja na Mesec i Sunce. Metod putovanja koji je on opisao je inventivan i esto dovitljiv a ponekada ima korene u nauci. Tu se odslikava de Berţerakova posvećenost materijalnoj filozofiji. Primarna svrha ovih radova bilo je kritikovanje antropološkog pogleda na ljudsko u ešće u kreaciji kao i socijalne nepravde u sedamnaestom veku. Drugi svet je bio stoga podvrgnut cenzuri. Moderno u enje govori da je de Berţerak bio homoseksualac. Pretpostavlja se da je 1640. Išlo je ak dotle da je de Berţerak slao Šarlu smrtne pretnje koje su ga naterale da napusti Pariz. Sva
a se proširila na niz satiri nih tekstova koji su pisali obojica. Kao model za Roksanu u Rostandovom delu posluţila je de Berţerakova ro
aka koja je ţivela sa ujnom, Katarinom de Sirano u Konventu, gde je de Berţerak podlegao ranama od palog debla. Kao i u Rostandovom delu de Berţerak se borio u opsadi Arasa 1640 u tridesetogodišnjem ratu izme
u Francuske i Španije. Jedan od njegovih suparnika u borbi bio je baron od Nouvileta, koji se oţenio Siranovom ro
akom. Ipak uklju ivanje Roksane i Kristijana u scenario drame je sasvim fiktivno — pravi Sirano nije pisao ljubavna pisma umesto barona. SF almanah TERRA No. Siranovo insistiranje na racionalnom bilo je retko u to vreme i on je doneo prosvetljene u veku koji je usledio posle njegove smrti. Sirano je bio ozle
en od palog debla 1654 godine dok je dolazio u kuću svog patrona, mada postoje i sumnje da je umro od nepoznate bolesti. Mesto njegove smrti je kuća njegovog ro
aka Pjera de Sirana u Sanoisu a sahranen je u lokalnoj crkvi. SF almanah TERRA No. Mesec je bio pun a nebo isto. Bilo je devet sati uve e i etiri prijatelja i ja smo se vraćali iz kuće u okolini Pariza. Šafranski obojen balon na nebu u inio je da se zadrţimo na putu i po nemo razmišljati. Zureći u tu veliku loptu jedan od nas pretpostavi da je to prozor ka Nebesima kroz koji moţemo videti slavu Svetog. Drugi je protestovao rekavši da je to stanište u koje je Dijana stavila Apolonov široko prostrt okovratnik. Sledeći izjavi da to moţe biti samo Sunce, koje je noću sakrilo svoje zrake i posmatra kroz klu aonicu šta ljudi rade kada ono nije ovde. Ali ne ţelim da se ograni im na prikazane slike koje koristite da dotaknete vreme i inite da proti e brţe. Mislim da je Mesec svet kao naš i da je Zemlja na Mesecu. Moje mišljenje bilo je u vršćeno kontradikcijama a misli me tako okupiraše da sam ostatak puta do kuće goreo od ideje o Mesecu ali ih nisam mogao sasvim prosvetliti. Podrţao sam svoje smešno verovanje takvim ozbiljnim argumentima da sam skoro uverio sam sebe. Ali ujte itaoci moji, udom ili slu ajnošću će sreća ili provi
enje potvrditi ovo. Vratio sam se kući i ušao u spavaću sobu da se odmorim od šetnje. Jedva da sam ušao u sobu kada videh na stolu otvorenu knjigu, koju ja nisam tu ostavio. Bili su to Kordanovi radovi. Nisam nameravao da to itam, ali moj pogled, kao prisiljen pade na pri u koju je kazivao ovaj filozof. Pisao je da je jedne noći u io pod svetlošću sveće, kada je video dva visoka starija oveka koji prolaze kroz zatvorena vrata njegove sobe. Postavio im je mnoga pitanja i oni mu kona no rekoše da su sa Meseca, odakle su doputovalii. Bio sam veoma iznena
en i knjigom koja je bila postavljena na mom stolu i stranicom na kojoj je otvorena, tako da shvatih taj lanac doga
aja kao Boţiju inspiraciju, koji mi je hteo reći da kaţem ljudima da je Mesec svet. Da bih ovo obavio uputih se u daleku seosku kuću i prepustih se razmišljanju o razli itim metodama prevoza. Evo kako sam dospeo do Nebesa. Na sebe sam pri vrstio puno boca rose a toplota sunca, koje ih je primamilo, povede me tako visoko da sam uskoro bio iznad najviših oblaka. Ali sun evo privla enje rose vuklo me je tako brzo da umesto da se pribliţim Mesecu, kako sam nameravao, izgleda da sam otišao dalje nego gde sam bio na po etku. Otvorio sam neke od boca i osetih kako se vraća teţina i kako me pšovla i nazad na Zemlju. Moj utisak nije bio pogrešan, jer ubrzo sam bio dole. Sudeći po vremenu koje sam proveo na putu, bila je ponoć. Ipak, video sam da je sunce na najvišoj ta ki na nebu i da je podne. Moţete misliti koliko sam bio iznena
en, ne znajući kako da objasnim udo, imao sam drskosti da pomislim da je Bog nagradio moju upornost zaustavivši Sunce na nebu, prepoznavši ovako smeo podvig. Moje u
enje bilo je povećano neuspehom da prepoznam kraj u kome se nalazim. Pošto sam poleteo pravo uvis izgledalo mi je da sam pao na isto mesto odakle sam pošao. Zajedno sa opremom na sebni kora ao sam ka slamnatoj kolibi iz koje sam video da izbija dim. Jedva da sam bio na dometu pištolja kada sam bio okruţen gomilom divljaka. Bili su veoma iznena
eni što su me videli, jer mislim da sam bio prvi koga su videli da je odeven u boce. I da zabuna bude još veća, sve interpretacije koje su mogli imati u vezi moje odeće, hodao sam skoro ne dodirujući tlo. Oni nisu mogli znati da su me ukrasi na telu podigli sa tla jer se rosa zagrejavala pod podnevnim suncem i da su me boce mogle podići u vazduh. Ţeleo sa da razgovaram sa njima ali kako se ta misao javi oni postaše kao ptice, pobegli su u obliţnju šumu. ak i tako uspeh uhvatiti jednog, kome je hrabrost oduzela noge. Upitah ga uz velike teškoće jer sam bio bez daha , koliko daleko je Pariz, kao da ljudi hodaju nagi u Francuskoj, i zašto su svi pobegli od mene u takvom uţasu. ovek sa kojim sam razgovarao bio je stariji i sme
e koţe, odmah se bacio pred moja kolena, spojio je ruke pred elom otvorio je usta i zatvorio o i. Dugo je mucao ali ne mogu reći da li je nešto kazao i shvatih njegov govor kao grubo mumlanje nemog oveka. Nešto kasnije videh kako se pribliţava grupa vojnika, maršrajući drumom u ritmu. Videh da se dvojica njih odvojiše od glavnine trupe da me osmotre. Kada su došli dovoljno blizu da me uju upitah ih gde sam. Kako to da vas ne znamo? Da li je došao neki brod? Da li dolazite po izveštaj za vladu? I zašto ste sipali tu te nost u boce? Predstavljen sam monsinjoru de Montmenjiju, vicekralju. Upitao me je za nacionalnost, ime i in. Pošto sam ga zadovoljio ispri avši mu o uspehu svog putovanja, u šta je poverovao ili se samo pretvarao, ljubazno me je poveo u sobu svog apartmana. Bio sam srećan što sam sreo oveka koji je sposoban da shvati moje prosvećene misli, nekog ko nije bio iznena
en kada sam ispri ao da se verovatno zemlja podamnom okrenula dok sam ja lebdeo, pošto sam prevalio dve lige od Pariza sleteo sam skoro u pravoj liniji u Kanadu. Vi ne znate o razgovoru koji sam imao u vezi vas sa našim jezuitskim sveštenicima? Najbolje emu se moţete nadati od njih je to da pro
ete samo kao varalica. Zbog toga nisam sasvim uveren u ono što ste rekli. Iako ste moţda ju e napustili Pariz, mogli ste stići u ovi zemlju a da se planeta pod vama ne okrene. Pošto vas je sunce povuklo svojim zracima uz pomoć boca, moţda vas to nije dovelo ovamo? U skladu sa Ptolomejem, Tiho Brahom i modernim filozofima koji kaţu isto što i vi u vezi Zemlje. I kakvu potvrdu imate da mislite da se Sunce ne kreće kada mi vidimo da ono to radi? I da se Zemlja kreće tako brzo kada osećamo pod svojim stopalima da je ona nepokretna? Kao prvo, uobi ajeno je prihvaćeno da je sunce centar univerzuma, pošto sva tela u prirodi imaju potrebu za primordalnom vatrom u centru sveta, da bi pravilno udovoljile svojim potrebama. Tako
e, slu aj nastanka je postavljen pravo u središte tela, kao što je mudra priroda stavila genitalije kod oveka, seme u centar jabuke i semenke u sredinu drugog voća. Osim toga luk se štiti stotinama koţa koje ovija oko dragocenog semena koje je deset miliona puta shvatilo svoju suštinu. Jabuka je sama po sebi mali univerzum, a sunce je seme, toplije od ostalih delova. Kugla šalje toplotu koja je štiti. A seme luka je malo sunce tog malog sveta, ono greje i hrani biljne soli tog tela. Ona se okreće oko nje da primi podjednako na sve delove energiju koja je potrebna i uva je. Bilo bi neobi no verovati da se veliko svetleće telo okreće oko ta ke koja nema ništa sa tim kao da zamišljamo da vidimo ševu koja se pe e tako što se loţište okreće oko nje da bi se ona ispekla. Kona no, ako sunce to radi, bilo bi kao kada bi smo kazali da medicina treba pacijenta, da su jaki oni kojima trebaju slabići, da veći sluţi manjem i da se umesto toga da se brod kreće duţ obale provincije, provincija kreće duţ broda. A mi koji znamo da je Zemlja okrugla lako ćemo izvući zaklju ak o njenom kretanju na osnovu oblika. Ali zašto pretpostaviti da je nebo okruglo kada ne znate da je to tako? I ako od SF almanah TERRA No. Ne zavidim vam na vašoj ekscentri nosti, koncentri nosti i epicikli nosti, koje moţete jedino konfuzno objasniti, ja odvajam moj sistem od njihovog. Pri ajmo samo o prirodnim uzrocima ovog kretanja. Ali neću ometati odmor Vladajućeg Bića, koje je bez sumnje kreiralo prirodu savršeno i ija mudrost je bila ta da ga stvori kompletnog. Pošto ga je na inilo kompletnim i savršenim iz nekog razloga, nije napravio grešku na ne emo drugom. I kaţem da sun evi zraci padaju na Zemlju i teraju je da se kreće dok mi stvaramo okretanje globusa doti ući ga svojim rukama. Voda koja neprestano isparava sa strane zemlje okrenute suncu susreće se sa hladnoćom regiona u sumraku i ponovo pada. Potrebno je pogoditi tlo pod odgovarajućim uglom i naterati ga na kretanje. A sada ako ţelite... itao sam nekoliko knjiga Gesendija o ovoj stvari. Pa ujte šta mi je rekao jedan od naših sveštenika kao podršku vašem mišljenju. Paklene vatre, kako nas u i sveti spisi, zatvorene su u centru Zemlje. Prokleti ţele da pobegnu od toplote plamena i penju se uz zidove da bi pobegli. Oni stvaraju to da se Zemlja okreće kao pas u pokretnom to ku. Kada je monsinjor de Montmenji završio svoje slavopojke rekao mi je da je veoma iznena
en da tako neobi an sistem kao što je Ptolomejev široko prihvaćen. Baš kao i ovek, iji amac plovi od obale do obale misleći da se obale kreću a da on stoji, ljudi se okreću sa zemljom pod nebom veruju da se nebo okreće oko njih. Povrh svega toga, nepodnošljiva taština uverava ljude da je priroda stvorena samo radi njih, kao i sunce, veliko telo etiristo trideset etiri puta veće od Zemlje, zapaljeno je samo da podere naše divlje jabuke i kupus. Mislim da su planete svetovi koji se okreću oko sunca i da su fiksirane zvezde tako
e sunca koje imaju planete koje se okreću oko njih. Mi ne moţemo videti te svetove odavde jer su vrlo mali i jer svetlost koju reflektuju ne dolazi do nas. Kako iko pošten moţe misliti da su takve prostrane kugle samo veliki, napušten prostor? I da je naš svet na injen da gospodari nad svim njima jer su ostali tašti bednici i mi puzimo oko njih? Da li ljudi stvarno misle da zato što nam sunce šalje svetlost svakog dana i godine, da je na injeno samo da nas uva od udaranja u zidove? Ne, ne, to vidljivi Bog daje ljudima svetlost slu ajno, kao što kraljeva baklja slu ajno osvetli oveka koji radi ili prosjaka koji prolazi ulicom. Predpostavimo da svemir nije beskrajan: sam Bog bio bi kona an, jer ne bi mogao postojati tamo gde nema ni ega i ne bi mogao povećati univerzum bez dodavanja svoje veli ine i tako bi došao tamo gde do tada nije bio. Stoga moramo verovati da, kao što mi vidimo Saturn i Jupiter, da smo na nekoj od tih drugih planeta otkrili bi smo mnogo svetova koje ne vidimo odavde, i tako je kroz itav univerzum. Kada razmišljate o ništavilu tamo zamišljate nešto kao vetar ili vazduh ali i to je nešto. Ako generalno ne shvatate nuštavilo moţete ga shvatiti bar delimi no. Nije teško zamisliti zemlju, vatru, vodu, zvezde i nebesa. Beskraj je samo neograni en prostor koji sadrţi sve to. Reći ću da se govori samo o nama jer smo jedini goje je Bog stvorio svojim rukama. Sve ostalo što vidimo ili ne vidimo ograni eno nebeskim svodom je ništa do lu enje zvezda. I kako mogu te velike vatre postojati osim ako nisu pri vršćene za neku vrstu materije, kojom se one hrane. One su kao vatrostalni zlatni sud: one su pre išćene kao da su odvojene od markasita koji smanjuje njihovu vrednost. One su kao naš stomak, koji povraća kada slabo vari. Na isti na in, sunce bljuje i isti se svakoga dana od ostataka materije koja hrani vatru. Priklju iće se svetovima koji su pre toga na injeni a naro ito najbliţima. Onda će ta velika vatra stvoriti mešavinu svih tela i rasuće ih ponovo u neredu na sve strane, kao i ranije. Tako će postepeno pro istiti sebe da bi bilo sunce malih svetova koje je ono stvorilo i izbaciti ih iz svog tela. Nova Francuska, u kojoj se vi nalazite, daje potvrdu za ovo. Ovo je veliki kontinet u Americi na polovini Zemlje. Naši preci su prejedrili okean hiljadu puta ne otkrivši ga, zar nije bilo to samo zbog nedostatka ostrva, poluostrva i planina koje se izdiţu na našoj lopti kada se sunce pro istilo i dovoljno daleko odbacilo materiju? I kada se ta materija kondezovala u masu dovoljno tešku da je privu e drugi svet? Moţda se to dešavalo postepeno, u malim delovima; moţda odjednom u jednoj velikoj masi. Taj veliki ovek, ije misli su bile prosvećene Velikim Duhom, izjavio je u svojim danima da je Zemlja ravna kao poklopac i da plovi na vodi kao polovina prese ene pomorandţe. Ali ako bi nekako imao ast da vas SF almanah TERRA No. Primetili bi ste stvari koje izgledaju kao tamne ta ke koji su odavde svetovi u nastajanju. Sledećeg i narednih dana imali smo sli ne razgovore. Ali posle nekog vremena pritisak poslova u provinciji dovede do kraja filozofiranja i ja se uz povećanu odlu nost vratih mojim planovima da odletim na Mesec. Uskoro pošto se Mesec podiţe otišao sam u šumu, razmišljajući kako bih mogao izvršiti moj komplikovani plan. Kona no, jednog dana, u predve erje festivala svetog Jovana krstitelja, odrţan je savet u tvr
avi da se odlu i da li da se pomogne Hjuronima protiv Irokeza. Potpuno sam otišao sam iza utvrde na vrh male planine. Evo šta sam u inio: Konstruisao sam mašinu koju sam zamislio da bude sposobna da me podigne visoko koliko ţelim. Lansirao sam se u vazduh sa ivice grebena. Ali pogrešno sam prora unao i pao sam u dolinu. Vratio sam se u svoju sobu, sasvim utu en ali ne i obeshrabren. Uzeo sam malo gove
e srţi i rasuh je po celom telu, koje je bilo u modricama od glave do pete. Povratio sam hrabrost uz bocu kordiala i vratio se svojoj mašini. Neki vojnici su poslati u šumu da naseku drva za loma u koja će osvetliti predve erje festivala svetog Jovana krstitelja. Slu ajno su naišli na nju i doneli su je u tvr
avu. Pitali su se emu li sluţi sve dok ne otkriše opruge. Nekolicina njih rekoše da bi bila dobra ideja da se na njih pri vste rakete. Kada se one lansiraju opruge bi rasklopile velika krila tako da bi svako pomislio da je mašina vatreni zmaj. Dugo sam je traţio i kona no prona
oh u Kvebeku na gradskom trgu upravo kada su pod nju stavljali vatru. Savladan bolom, videvši kako moj rad nestaje u velikoj opasnosti jurnuh i zgrabih za ruku vojnika koji je palio vatru. Izbacio sam lu iz njegove ruke besno i bacio se na mašinu da odbacim gomilu koja ju je okruţivala. Ali bilo je previše kasno. Jedva da sam zakora io unutra kada se na
oh u oblacima. Bio sam prestrašen ali mi misli nisu bile zbrkane tako da se sećam svega što se tada desilo. Mogu vam reći da je vatra planula iz mlaznica rakete mlaznice su bile u nizu od šest sa kukom na kraju svakog niza od pola tuceta. Zapali se još jedan niz, tako da je opasnost od baruta prestala kada se on zapalio. Kada je materijal pripremljen gubilište je nestalo. Mislio sam da mi je sve što je preostalo da uradim da udarim glavom u neku planinu kada osetih ne pomerajući se nimalo da još uvek idem. Mašina se odvojila od mene i videh je kako pada na Zemlju. Ova udna avantura ispuni me tako neobi nom radošću da u oduševljenju videh sebe oslobo
enog svih opasnosti i po eh da analiziram situaciju. Dok sam pretraţivao pogledom i razmišljao o uzroku ovog uda primetih da mi je koţa natekla i da je masna od srţi. Shvatio sam da Mesec bledi i da je u svojoj poslednjoj etvrtini kao da je navikao da sisa ţivotinjsku srţ. Pio ju sve više onog što sam razmazao po sebi jer je lopta bila sve bliţe a oblaci koji su bili na putu nisu umanjivali njegovu snagu. SF almanah TERRA No. ak i u tom poloţaju shvatih da ne osećam teţinu tela iznad glave. I shvatih da ne padam nazad u naš svet. Bio sam izme
u dva meseca i video sam veoma jasno da se udaljavam od jednog i pribliţavam drugom. Bio sam vrlo siguran da je veći Zemlja: posle dana ili dva putovanja, opadajuće prelamanje sun evog svetla zamuti razli itost oblika i vremena i Zemlja mi je izgledala kao veliki zlatni posluţavnik, najviše nalik drugom mesecu. Ovo me natera da pomislim da se vraćam nazad ka Mesecu ali se setih da sam po eo da padam jedva posle tri etvrtine razdaljine. Bio sam upleten u tri ili etiri velike grane koje su ublaţile moj pad. Jedna jabuka pade mi na lice i ono posta vlaţno od njenih sokova. Srećo, kako će te uskoro videti, ovo mesto je bilo Rajski vrt, i drvo na koje sam pao nije bilo ništa drugo do drvo ţivota. Bićete sasvim u pravu ako mislite da sam mogao biti mrtav hiljadu puta ali sam imao udesno puno sreće. Do tada sam esto mislio o uobi ajenom verovanju da pad sa velike visine uzrokuje to da se ugušite pre nego što dodirnete tlo. Iz svog iskustva sam zaklju io da je to verovanje pogrešno. Zbog toga ili zato što su energetski sokovi voća kanuli u moja usta povratih dušu — koja još nije otišla suviše daleko — nazad u telo, koje je još uvek bilo vrelo i spremno za ţivot. Zaista, nešto kasnije sam bio na tlu i moj bol je nestao ak i pre nego što mi se povratilo razmišljanje. Glad koja me je povremeno mu ila za vreme putovanja ostala je samo kao slabo sećanje koje se gubi. Teško sam ustao i primetih obale velikih reka koje se spajaju u jezero. Duh ili nevidljiva duša bilja lebdela je nad predelom i ispunjavala mi ula mirisima. Stene su bile grube i teške na izgled, a kada se kora alo po njima bile su meke. Prvo sam došao do mesta gde su se spajala tri stabla drveta, hrastovi u ovim šumama bili su tako veliki i visoki da je izgledalo da se diţu do neba slikajući vrt od visoke šume. Kada sam pogledao od njihovog korenja do vrha i ponovo dole, pitao sam se da li ih drţi tlo ili ono svojim korenjem drţi njega. Njihove moćne ţile izgleda da su stenjale pod teţinom ćelijskih tela koje nose na sebi. Njihove ispruţene ruke izgledalo je kao da drţe nebo i doseţu zvezde da im dodele isto milosr
e pre nego što njihov sjaj izgubi nevinost u krevetu elemenata. Sa svih strana bilo je cveće bez vrtova već ih je priroda sama imitirala i zadovoljavala ula uz udisanja njihovih prirodnih mirisa. Bilo je nemoguće odabrati izme
u ruţi astog divlje ruţe i svetlo plave ljubi ice ugneţdene izme
u kalja; sve su bile lepše jedna od druge. Ovde je bilo ve ito proleće. Nije bilo otrovnog rastinja koje bi dţikljalo da njihovo ro
enje ne bi izdalo svoje uvare. Pukotine su pruţale svoje puteve od šljunka. Hiljadu mallih paperjastih glasova inila je da šuma peva svoju SF almanah TERRA No. Njihovo melodi no treptanje tako ispuni vazduh da je svo lišće u šumi izgledalo kao da govori jezikom slavuja. Eho je dodavao tako zadovoljstvo muzici da je njegovo ponavljanje izgledalo kao udesna ţelja da to nau i. Iza šume nalazile su se dve livade koje su bile svetlo zelene smaragdne boje i prostirale se sve dokle dopire pogled. Mešavina boja koje je proleće dalo hiljadama cvetova stapala se jedan u drugu a ustalasano cveće izgledalo je kao da ţuri samo od sebe da izbegne neţnost vetra. Livada je li ila na okean ije se udaljene obale nisu videle. Pogled mi je bio umoran od posmatranja te daljine ne nalazeći drugu stranu i moje misli je brzo potraţiše. Sumnjao sam da je tu kraj sveta i voleo sam da mislim da ovako prijatno mesto moţe naterati nebesa da se spoje sa zemljom. U sred ovoga bio je veliki i savršen prekriva , rusti na fontana je izbacivala srebrnu vodu. Njene ivice bile su krunisane zelenilom posuto krasuljcima, ljutićima i ljubi icama. Okolo je bilo nakupljeno cveće kao da ţeli da vidi ko će se prvi diviti sopstvenom odrazu. Fontana je upravo napravljena i još je bila u skelama. Njeno mlado lice nije pokazivalo niakvu boru. Mlazevi koje je bacala oko sebe su se vraćali kao da se kaju što napuštaju rodno mesto. Kao da se srami što je posmatraju tvorci, mrmljala je dok sam povla io ruke koje su impulsivno pošle da je dotaknu. Ţivotinje koje su došle na pojilo — one su bile puno sposobnije za razmišljane nego one u našem svetu — izgledale su iznena
ene što vide da je na horizontu već po elo da sviće. Dok su videle sunce u antipodu, skoro da se nisu usudile da se nagnu preko ivice zbog straha da ne padnu sa nebeskog svoda. Moram priznati da je pogled na toliko lepih stvari u inio da zadrhtim od radosti kao što embrion zadrhti kada ga ispuni duša. Moja stara kosa je otpala i zamenjena je duţom i gušćom kosom. Osetio sam da mi se obnovila mladost, lice mi posta sjajnije, moja prirodna toplota se postepeno pomešala sa telesnim sokovima i moja starost se smanji za oko etrnaest godina. Kada se pomerih videh da je to mladi de ak od desetak godina. Njegova zadivljujuća lepota skoro me baci na kolena u oboţavanju. Nego da po nem, došao sam iz sveta, kojeg vi ovde, bez sumnje smatrate mesecom. Plan mi je bio da do
em do ovog drugog sveta, kojeg ljudi iz moje zemlje zovu Mesec. I evo sada sam u raju pred boţijim stopalima, koji ne ţeli biti oboţavan i koji je stranac koji pri a moj jezik. Ovaj svet je Mesec koji vidite vi sa vašeg globusa, a ovo mesto kojim kora ate je raj. Ali to je zemaljski raj u koji su ušli samo šestoro ljudi: Adam, Eva, Enoh, ja, ja sam Elija iz starina — I sveti Jovan Evangelista i sada ti. Adam se plašio da će Bog , koji je bio iritiran njegovim prisustvom, stvoriti još SF almanah TERRA No. Posmatrao je mesec — ustvari vaš svet — kao jedino mesto gde bi mogao naći uto ište od kaţnjavanja svog tvorca. Adam je bio gonjen vatrenom ţeljom da do
e u to mesto azila, a njegova masa umanjena je vatrom njegovog entuzijazma. Bio je preba en tamo kao filozofi ije zamisli su strogo koncentrisane na nešto što ih podiţe u vazduh, nešto što vi nazivate estati ki trans. Ali pošto je imala nešto malo od tela svog muţa, efekat koji je još uvek povezivao polovine vukao ju je za njim kada je on pošao. Bila je nalik na ţad, praćen slamom ili magnet koji se okrenuo ka severu, od kojeg je otkinut. Adam je privukao proizvod svog rebra kao što more privla i reke eije vode izbijaju iz njega. Jevreji su oveka zvali imenom Adam; idolopoklonici su ga zvali Prometej. Pesnici su tvrdili da je ukrao vatru sa nebesa, jer su njegovi potomci bili ispunjeni dušom savršenom kao onom koju dodeljuje Bog. Ali Svemudri nije ţeleo da ovako divno mesto ostane nenaseljeno. Nekoliko vekova kasnije, Enoh, razo aran društvom ljudi ija nevinost se iskvarila mu je dopustio da ih napusti. Ali duševno zdravlje li nosti kroz koje nije mogao naći sigurno uto ište od svojih srodnika, koji su već pobili sve u deobi vašeg sveta. Osim što, kao što se kaţe, to nije bila sveta zemlja praoca Adama o kome su toliko slušali. Još nisu bili izmišljene Jakobove lestvice. Milost Najvišeg je to omogućila rekavši Enohu da su vatre Nebesa pale samo na ţrve i na one koji su bili na boţijem vidiku u skladu sa re ima iz njegovih usta: Miris ţrtvovanih dizao se do mene. Dim je imao osobinu da se diţe ka Bogu i nije mogao proći kroz metal, osim udom. On je odmah pogurao vaze naviše i sa sobom poneo svetog oveka. Odmah je razvezao vaze koje je nosio kao krila oko ramena. Bio je tako paţljiv sa time da je bio na jedva nešto više od etiri ljudske visine od Meseca kada je oslobodio svoje plovke. Još uvek je bio dovoljno visoko od tla da bi se mogao povrediti od pada, ali su rašireni peševi njegovog odela delovali kao krila. Njegovo vatreno milosr
e ga je tako
e poidrţalo, naravno. One su ono što sada zovemo sazveţ
em Vage. Svaki dan pokazuju nam da su i dalje pune mirisa ljudskih ţrtava jer povoljno uti u na horoskop Luisa pravednog, koji je ascendent vage. Bilo je to vreme velike poplave; vaš svet je progutala voda koja se dizala tako visoko da je Arka dojedrila visoko, ak do Meseca. Ljudi su videli ovaj svet kroz prozor, ali je reflektovana svetlost sa ovog velikog, vrstog tela bila difuzna, jer su mu bili preblizu i svi su shvatili da je to deo Zemlje koji nije potopljen. Re eno joj je da zvuci pokazuju da je voda duboka samo 15 kubita, ali je ona kazala da su uţad pala na le
a kita i da su pogrešili u vezi dubine i po njenom shvatanju oni se definitivno pribliţavaju Mesecu. Kao što dele i ostala mišljenja ţene su bile uverene i u ovo. Ahab je bila najhrabrija i ţelela je da bude prva koja bi se upustila u avanturu. Ţeljno je usko ila u amac a pratile su je ostale ţene ali je talas oterao skif od Arke. Svi su gledali u nju, nazivajući je ludom i govorili su joj da će ona jednoga dana biti razlog zbog kojeg će muškarci govoriti ţenama da su im glave u mese evoj fazi. Samo im se nasmejala. Ţivotinje su pratile njen primer pa i većina ptica: bile su nervozne u prvom zatvoru u kojem su bile zato ene i one koje su se osećale dovoljno jake za put poletoše za njom. ak su i najhrabrije etvoronoge ţivotinje po ele plivati. Skoro hiljadu njih je sko ilo sa broda pre nego što su Nojevi sinovi mogli otvoriti štalska vrata da iza
e krdo ţivotinja. Mnoge od njih stigle su u ovaj novi svet. Skif je došao do lepog brda i hrabra Ahab zakora i na obalu. Bila je srećna što je otkrila da je zaista na Mesecu i odbila je da plovi nazad i pridruţi se braći. Jednoga dana, kada je izašla u šetnju bilo da je tuţna ili ţeljna da vidi ostatak familije, primetila je oveka koji otresa ţirove sa drveta. Bila je tako srećna da vidi još nekoga i pojuri da ga zagrli. Njena ljubaznost joj je uzvraćena jer starac nije video oveka još duţe nego ona. Bio je to Enoh pravedni. Ţiveli su zajedno i nije bila bezboţna priroda njegove dece i taština njegove ţene, ono što ga je nateralo da ode u šumu, proţiveli su svoje ţivote zajedno u slasti koju je bog osveštao pravednim ven anjem. A onda, kako već znate, drvo saznanja bilo je u ovom vrtu. Jednog dana sa njega otpade jabuka i pade u reku pored koje je raslo drvo. Struja ju je odnela iz Raja na mesto gde je siroti Enoh ribario. U mreţicu se uhvatilo lepo voće i on ga pojede. Odmah je shvatio gde je Raj i po
e da ţivi u njemu na na in koji ne moţete zamisliti osim ako niste kao on, jeli jabuku saznanja. Nešto ranije rekao sam vam da mi je ime Elija i mislim da to niste zaboravili. Onda znate da sam bio u vašem svetu i da sam ţiveo sa Ajšom , Jevrejkom sa obala reke Jordana. Kako kaţu knjige imao sam lep ţivot i nije mi ništa nedostajalo i tako je bilo godinama. Kad god me naši sveštenici podsete na Adama, sećanje na tu savršenu filozofiju koju oni iznose ine da ih posmatram sa eţnjom. Bio sam o ajan od ţelje da se upoznam sa tim, kada jednog dana, posle ţrtvovanja zbog pokazivanja slabosti mog smrtnog bića ja zaspah, i Gospodnji an
eo javi mi se u snu. im sam se probudio po eh da radim na stvarima koje mi je on preporu io. Uzeo sam magnet od dve kvadratne stope i stavih ga u rernu. Kada se pro istio, pregrejao i nestao dobio sam od njega privla nu masu te nosti, oblikovao sam ga i napravio loptu prose ne veli ine. Za nekoliko meseci, kada je kompletan ure
aj završen popeh se u dostojanstvene ko ije. Moţete se pitati kakvo sam ja znanje ţeleo, kada hoću otići na Mesec. Tu ću naći Adamov raj i drvo saznanja. A kada okusim to voće misli će mi misli biti prosvećene svom istinom koju neka osoba moţe posedovati. Zbog tog putovanja izgradio sam svoju ko iju. Ko ija koju sam izgradio bila je puno masivnija u sredini nego s krajeva; bila je savršeno izbalansirana jer je srednja ruţa vršća od ekstremiteta. Kada sam se podigao na visinu na koju me je privukao magnet videh da se magnetna kugla diţe u vazduh. Kako sam mogao pogrešiti? Reći ću,, dok sam drţao loptu u rukama ja sam uvek išao naviše, jer sam drţao loptu izvan ko ije i ona se nastavila drţati u vazduhu a ko ija je nastavila da je prati. Ali je gvoţ
e u kolima tako jako pratilo magnet da sam bio stisnut izme
u lopte i ko ije. Pokušao sam još jednom. Govoreći istinu, ko ija je bila divan prizor za gledanje, jer je bila od ispoliranog metala moje leteće kuće pa je reflektovala sunce sa svih strana. Bila je tako svetla i blještava da sam i sam pomislio da se krećem u vatrenoj ko iji. U toj ta ki drţao sam loptu visoko u rukama i sedište ko ije se pribilo uz mene prateći loptu. Sve što sam imao je bilo je brinuti o tome da mi se ne slomi vrat. Da bih to spre io povremeno sam bacao loptu unazad tako da se moja ko ija vukla ka njoj i usporavala dovoljno da oslabi silu mog pada. Kona no, kada videh da sam na etvrt milje od tla po eh bacati loptu na stranu ko ije, prvo sa jedne strane a onda sa druge, dok ne ugledah vrt. Sa svakim bacanjem moja mašina je odmah jurila za loptom i prepustih se padu dok nisam bio spreman da padnem na pesak. Onda bacih loptu na visinu jedne stope iznad glave. Bilo je to dovoljno da se sasvim poništi impuls koji su mi predali moji preci. Moje sletanje nije bilo grublje nego da sam pao sa visine koja odgovara mom telu. Dopustite da vam ispri am o sledećem danu kada sam došao do Drva ţivota koje me je sa uvalo od starenja. Voće je ubrzo bilo potrošeno i ono je izdahnulo zmiju u o oblaku dima. A to je ovo: pošto su Eva i njen muţ pojeli zabranjenu jabuku, Bog je kaznio zmiju za to što ih je dovela u iskušenje; stavio je zmiju u telo oveka. Kao kaznu za zlo in svojih predaka svaki ovek koji je ro
en ima zmiju u svom trbuhu, jednu koja poti e od prvobitne. Kada ujete da vaša creva stvaraju zvuke, to zmija sikće. Njena proţdrljiva priroda uzrokuje da ovek tako puno jede. Da bi vas kaznio Bog ţeli da budete smrtni kao ostale ţivotinje i on vas je mu io takvom nezasitošćum. Ako jedete previše vi će te se zasititi. Ako vas zmija grize svojim nevidljivim zubima i ako odbijete njena osećanja ona će gun
ati, stvaraće buku i bljuvati otrov koji vaš doktor zove ţu . To će vas initi tako vrelim od otrova koje ona osloba
a u vašim arterijama tako da će vas on uskoro pojesti. Moţete videti njenu glavu i vrat kako izlazti iz dna abdomena. Ali Bog nije dopustio da ćovek sam bude mu en njome. On je uredio da ovek ima erekciju za svoju ţenu, unoseći svoj otrov u nju i ini da ona nabrekne na devet meseci pošto u
e u nju. I da bih pokazao ovo što govorim u skladu sa Boţijim svetom, on je kazao da zmija koja je prokleta moţe uzrokovati da ţena posrne kada se pobuni protiv nje ali će kona no uzrokovti da povije glavu. Njegovi sokovi su kao vino. Mislim da je to ta jabuka koju je jeo Adam i to je uzrokovalo da naši preci ţive onoliko koliko su; nešto od te energije oteklo je u njihovo seme ali je ugasilo vatre izlivanjem. Pod koţom voća sa uvana je ednost tog vizuelnog u enja. Pošto je oterao Adama iz posvećene zemlje Bog se uplašio da bi se on mogao vratiti nazad i tako je obrisao Adamove desni koţom voća. Pedeset godina posle toga Adam je pri ao gluposti i sve je zaboravio, tako dakada su njegovi potomci sišli kod Mojsija nisu se setili ak ni svog stvaranja. Ali ostatak efekta te teško oljuštene jabuke kona no su rasuli energiju i inteligenciju velikog proroka. Jedva da ju je moja pljuva ka ovlaţila u kada sam dobio univerzalno znanje. Izgledalo je da bezbroj malih o iju uranja u moju glavu i znao sam kako da razgovaram sa Bogom. Ali pošto Bog voli da dela indirektno mislio sam da koristi jabuku da mi dopusti da saznam kako doći u raj. U inio je isto koristeći Adamovo rebro da mu na ini ţenu, mada ju je tako
e mogao na initi od praha. Ali pošto je an
eo uvar ovog mesta bio moj glavni doma in odlu ih da ga poštujem. Posle jednog sata šetnje do
oh u predeo gde su se hiljade osvetljenih strelica mešale kao jedna u blještavom svetlu koje je sluţilo jedino da tamu u ine vidljvom. Upravo sam saznao od Boga da ti je saopštio put da do
eš ovamo i ţeli da po njegovoj volji sa ekaš. Ono se pali skoro svako ve e dok ide naokolo. Da ne bi smo bili iznena
eni ma
ioni arima, koji lutaju naokolo a da ne budu primećeni, on ide po Raju mašući svojim plamenim ma em kao bakljom i videh sjaj njegovog bljaštavog svetlećeg se iva. Pošto ćeš je uskoro jesti, znaćeš onoliko koliko i ja. Ali budi paţljiv i ne pravi greške: većina jabuka koje vise sa drveta su ovijene tankom korom. Ako ih okusiš bićeš ba en dole, niţe od oveka; unutrašnji deo voća dovešće te do nivoa an
ela. Kao što Elija re e Enoh nam predstavi punu košaru neke vrste voća nalik narovima koje je pronašao tog dana u maloj, usputnoj šumi. Elija mi re e da uzmem neku i stavi ih u moj dţep. Enoh upita ko sam ja. To ve e, pre nego što sam pošao u krevet, rekao nam je o sebi itavu udesnu avanturu svog putovanja. Primetio sam malu kutiju koja je sadrţala gomile neke vrste pre
e tako bele i glatke da je izgledala kao naj istiji sneg. Tako
e sam video i neke preslice prostrte unaokolo. Upitah vodi a emu sluţe. U vašem svetu moţeš videti nešto belo što lebdi u jesen u vazduhu u vreme ţetve. Farmeri to zovu damin kalj; to dolazi od Elijinih niti kada ešlja vunu. Uskoro bi ga trebali ostaviti jer se on moli svakih šest sati i prošlo je dosta vremena od kada je to uradio poslednji put. Na putu upitah Eliju da završi pri u o pretpostavci koju je zapo eo. Rekoh da je prekinuo, koliko se sećam, negde u vezi svetog Jovana Evangeliste. Prva stvar koju moraš znati je ta da Bog... A bilo je to vreme kada je trebao doći na ovo mesto. Pošto nije bilo vremena da deluje kao mašina, Bog je bio primoran da ga odmah pošalje ovamo, ne ulazeći u nevolje vodeći ga na taj put. Kona no to bi mogla biti kazna ako Svemudri ţeli da te zadrţi u narodu kao poznati primer njegovog milosr
a. Uzmi svoju bezboţnost i idi odavde. Reci ovom malom svetu i ostalim — da si predodre
en da se vratiš u njega — da Bog ima napomirljivu mrţnju prema ateistima. Došli smo do velikog drveta sa granama tako punim voća da su se savile skoro so zemlje. Izvukao bi nepojmljivo znanje iz njega da nisi toliko nereligiozan. Vešto sam ukrao jednu jabuku. Još uvek sam bio nekoliko jardi od izlaska iz ovog prelepog parka. Ali bio sam tako uţasno gladan da zaboravih da sam u rukama ovlašćenog proroka. Uzeo sam jednu od jabuka i moj dţep nabreknu od nje. Mislio sam da uzmem jednu koju mi je davao Enoh ali mi ruke padoše na jabuku koju sam uzeo sa drva saznanja. Naţalost, nisam je još oljuštio. Kada je okusih gusta tama pade mi na misli. Nisam više video svoju jabuku, niti Eliju kraj sebe, i moje o i u itavoj hemisferi ne opaziše ni trag Rajskog vrta. Ipak sećam se svega što se dešavalo u meni. Kada sam kasnije mislio o ovom udu pretpostavio sam da me je kora jabuke na inila sasvim omamljenim jer su moji zubi zagrizli kroz nju i da sam došao kontakt sa unutrašnjim sokovima i da je njihova energija rasula otrov kore. Bio sam vrlo iznena
en kada shvatih da sam sasvim sam i okruţen predelom koji nisam prepoznavao. Pogledah naokolo duţ predela ali ni jedan stvor ne nagradi moj pogled. Kona no, naterah se da kora am dok me sreća ne dovede do društva neke ţivotinje ili smrti. Sreća nagradi moju volju; posle nešto više od etvrtine milje nai
oh na dve velike, jake ţivotinje. Jedna od njih stajala je predamnom dok je druga brzo pobegla. Kona no pretpostavih šta je to bilo, jer ksnije videh da se vraća s sedam ili osam stotina primeraka svoje vrste i oni me okruţiše. Kada sam bio u stanju da ih pobliţe SF almanah TERRA No. Ovo zapaţanje podseti me na pri u koju sam uo od naših vlasti kao dete, o sirenama, faunima i satirima. Oni su esto dizali ovako veliku buku, koja je uzrokovana bez sumnje iznena
enjem što me vide, tako da pomislih skoro da sam ja udovište. Stavi me na svoja le
a i povede me u svoj grad. Bio sam vrlo iznena
en kada shvatih da su to pravi ljudi, koji su hodali na sve etiri noge. Kada me ljudi primetiše uzmakoše i videše kako sam mali — većina njih bila je visoka 12 kubita — i kada sam stao na dve noge nisu mogli verovati da sam ja ovek. Oni su smatrali, izme
u ostalog, da je priroda dala oveku dve noge i dve ruke i da ih ovek koristi na isti na in kao i ţivotinje. Razmišljajući kasnije o ovome shvatih da njihova koncepcija o telu nije sasvim udnovata, posebno razmatrajući to da i naša deca idu na sve ćetiri kada nemaju drugo u enje do prirodnog. Oni se diţu na noge kada ih njihove dadilje stave u šetalice i kada ih priveţu remenjem da ih spre e da se vrate na sva etiri uda, što je najopuštenija pozicija za naše telo. Koliko sam kasnije mogao zaklju iti rekli su da sam ja verovatno ţenka ili kralji ina omiljena ţivotinja. U takvom stanju ili ne em sli nom odveden sam do gradske dvorane. Po poloţaju i po buci i ljudi i magistrata shvatih da su raspravljali me
u sobom šta bih mogao biti. Pošto su dugo pri ali, gra
ani u pratnji uvara upitaše većnike da me pozajme njima dok me kraljica ne odvede u muški deo. To nije predstavljalo problem. Krotitelj ţivotinja odveo me je kući sa njim. Podu io me je da delam kao neki majmun, da pravim zapanjujuće tikove i pravim grimase. Sakupljao je novac pred vratima kada ja do
oh na popodnevnu zabavu. Kona no, nebesa su ţalila zbog nesreće i bila su besna što vide da je hram njihovog gospodara tako profan. Trajalo je to jedan dan, kada nai
oh i pozabavih se posmatra ina uţeta uli nog zabalja a, a jedan posmatra me je gledao vrlo intezivno i onda me upita ko sam — na Gr kom. Bio sam vrlo iznena
en što ujem da neko govori nalik ljudima u mom svetu. Postavio mi je nekolko pitanja. Odgovorih mu i uglavnom mu rekoh o svom poduhvatu i onome što mi se desilo za vreme putovanja. I ovde, kao i tvom svetu postoje neprosvećeni ljudi koji ne tolerišu razmišljanje na koje nisu navikli. Ali shvati da ćeš ovde biti tretiran isto kao i tamo. Ako neko iz ovog sveta do
e u tvoj uz drskost da se nazove ovekom vi u eni ljudi moţete ga smatrati za udovište ili majmuna kojeg ja zaposeo Đavo. I dodao je da je od kada me je video shvtatio da sam ja ovek, jer je jednom putova u svet odakle sam ja. Rekao je da moj svet nije Mesec: ja sam bio sa Gaula; jednom je odseo u Gr koj, bio je poznat kao Sokratov duh; posle smrti tog filozofa vratio se tutoru ui Epamindonanu na Tibetu; tada je otišao u Rim, gde ga je pravda spojila sa Katom mla
im a posle njegove smrti sa Brutom. Sve te velike li nosti nisu ništa li no ostavile svetu osim slika svog ţivota. Sa svojim društvom vratio se u hramove ili ponekada u divljine. SF almanah TERRA No. Sigurno ste uli o nama: zovu nas Orakli, nimfe, vile, kućni duhovi, lemuri, larve, lame, duhovi, vodene nimfe, inkubi, senke, duhovi mrtvih, spektrima i duhovima. Nameravao je da povede rat protiv Germanije a ja sam mu zabranio da ide tamo. U poslednjih stotinu godina nau uo sam da putujem u vaš svet. Puno vremena proveo san u Evropi i razgovarao sa ljudim koje sigurno poznajete. Izme
u ostalih jednom sam bio sa Kardanom dok je radio u svom studiju. Podu io sam ga nogim stvarima. Kao zahvalnost obećao mi je da e reći potomstvu od koga je prihvatio uda o kojima je nameravao da piše. Podu io sam ih nekim tehnikama i principima pretvaranja prirode, što je bez sumnje dovelo do toga da ih obi ni ljudi snatraju arobnjacima. Kada je bio pod inkvizivijom u Rimu bio sam jedini koji mu je rekao da prilagodi svoje lice i telo u skladu sa normalnim izrazima i stavovima onih koji ne poznaju njegove misli. Ali imitirajući ih fizi ki mogao se osveţiti mislima svojih protivnika koji bi bili u istoj situaciji. Na taj na in mogao je upravljati svojim mislima bolje nego kada ih ne bi poznavao. Na moju sugestiju po eo je da radi na knjizi koju smo nazvali In sensu rerum. Ovaj poslednji je pisao puno kao filozof o tome kako su prethodni ţiveli. Tako
e sam sreo brojne druge ljude koje vaš svet tretira kao boţanstva ali u njima nije našao ništa do brbljanja i ponosa. I naravno da je sramota da veliki ljudi vaše nacije prepoznaju ţivost koju je on posedovao ali nisu je voleli. uvam svoje pohvale za njega; on je bio duh svim svojim srcem. Naravno neću reći njegovo ime, jer sam siguran da će on to smatrati kao neoprostivu indiskreciju. Ipak, o ekujem da se nikada ne vratim u vaš svet i ţelim da moja svest uva svedo enje o istini. Zato sam pokušao da mu dam tri flašice. Prva je bila ispunjena uljem talka, druga sa projekcijom talka i treća prenosnim zlatom, pod imenom biljne soli za koje vaši alhemi ari smatraju da obezbe
uje besmrtnost. Neću dodavati još pohvala tom velikom oveku osim toga da je bio samo pesnik, filozof i slobodan ovek. Svi ostali — bar oni koje sam sreo — su daleko od ljudskosti i video sam i ţivotinje koje su bolje od njih. Ro
en sam na Suncu. Ponekada naš svet postaje prenaseljen jer naši ljudi ţive vrlo dugo. Naši ljudi su skoro oslobo
eni ratova i bolesti i ponekada naši vladini zvani nici šalju kolonije na obliţnje svetove. Meni je odre
eno da idem na Zemlju i da upravljam grupom koja je tu poslata sa mnom. Tako da sam vaš svet došao iz pomenutog razloga. Sada sam ovde i neću odlaziti jer ljudi vole istinu: ovde nema pedanata; filozofi se proganjaju jedino s razlogom; a vlasti niti u enjaka niti većine ne nadvladava mišljenje izvršioca ako je razlog dobar kao ovi. Ukratko, jedini ljudi koji se smatraju ludim u ovoj zemlji su sofisti i govornici. Rezuiltat toga je da se kreću naokolo, ambiciozni su i puno jedu. Iako je naš svet vrlo prostran a vaš mali, i mada mi umiremo samo posle ćetiristotine godine ţivota a vi posle pola veka, moraš shvatiti da tamo nema nema puno kamenja kao u ovoj zemlji, nema puno insekata i rastinja, niti toliko ţivotinja kao insekata, niti toliko ljudi koliko ţivotinja. Na taj na in, ne moţe biti toliko duša koliko i ljudi zbog teškoća u stvaranju tako savršenog sastava. Odgovorio je potvrdno, imaju, ne kao naša ili nešto što mi smatramo za materijalno telo. Kona no, sve u prirodi je materijalnoi pa iako su i sami materijalna bića mogu nam se pokazati samo uzimajući tela koja naša ula mogu da opaze. Uveravao sam ga da mnogi ljudi smatraju da su pri e koje se o njima pri aju samo efekat snovi
enja slaboumnih, jer se pojavljivanja dešavaju samo noću. Odgovorio je da su primorani da odmah konstruišu tela koja će koristiti. Kao rezultat toga oni esto nemaju vremena da ih sasvim na ine, osim ako ih ostave sa nedostatkom osećaja. Ponekada se to uje kao glas proro anstva. Ponekad je to vi
enje kao sugestija ili sablast. Ponekada je to dodir, kao košmari ili noćne more. Pošto su njihova tela samo vazduh koji se zgusne na jedan ili drugi na in, toplota svetlosti ih uništava na isti na in kao što raspršuje maglu. Objasnio mi je puno interesantnih stvari uvredivši moju radoznalost i ţeleo sam da ga pitam o ro
enju i smrti, da li se pojedinci na Suncu ra
aju stvaranjem i da li umiru od nereda u njihovom temperamentu ili kvara unutrašnjih organa. Vi zamišljate ono što ne moţete shvatiti kao spiritualno ili kao da ne moţe postojati. Zaklju ak je sasvim pogrešan; ustvari postoji milion stvari u univerzumu pa SF almanah TERRA No. Na primer, svojim ulima primećujem šta radi severni magnetni pol, šta diţe i spušta talase i šta postaje od ţivotinje posle smrti. Vi ljudi niste u proporciji da opazite takva uda, kao što neko ko je slep od ro
enja ne moţe zamisliti lepotu predela, boje na slikama ili nijanse duge. On će ih zamišljati kao nešto opipljivo, jestivo, ujno ili mirisno. Ian e, ako bih ti objasnio šta ja osećam ulima koje ti nemaš ti ćeš to predstaviti kao nešto što se moţe uti, videti, dodirnuti, namirisati ili okusiti ali to nije tako. Po eo je još ja e vući moje uţe i natera me na skok. Kada posmatra i po eše da se smeju i kada su se uverili da sam skoro inteligentan kao ţivotinje u njihovoj zemlji odoše kući. Posete odobrene ovim poluzvani nim duhom olakšaše mi strogost i maltretiranja koja sam trpeo od svog gospodara. Bio sam u stanju da razgovaram sa još nekim osim onih koji su me smatrali za najpromišljeniju ţivotinju. I moţete shvatiti šta su mogli da urade. U ovoj zemlji korišćena su dva jezika: jedan za plemstvo i drugi za obi an narod. Jezik gornjih klasa sastojao se samo od razli itih, neartikulisanih tonova, nešto nalik našoj muzici samo bez re i. Svi su govoroli da je to vrlo koristan i prijatan sistem. Kada postanu umorni od pri e ili kada ne ţele ukaljati grlo radeći te stvari, uzimaju lautu ili neki drugi instrument, koji koriste kao svoje glasove u komunikaciji svojih misli. Ponekada, kada se okupi njih petnaest ili dvadeset, raspravljaju o tehnologiji ili teškoćama u pravu u najharmoni nijem koncertu koji oduševljava uši. Drugi jezik, onaj koji koriste obi ni ljudi, izraţava se drmanjem delova tela. Ali ne onako kako zamišljate, jer odre
eni delovi predstavljaju itav govor. Na primer, pokretanje prstiju, ruke, uha, usana, šake ili obraza moţe izreći itave re enice ili paragraf. Ostali gestovi jedva odre
uju re i, kao što je nabiranja obrva, opuštanje raznih mišića, okretanje ruku, tapkanje stopalima, drţanje ruke na odre
en na in. Oni obi no idu naokolo nagi a kada govore ine tako brze pokrete da izgledaju kao tela koja drhte a ne kao razgovor. Duh je dolazio da me obilazi svakog dana i njegova udesna konverzacija pomogla mi je da izdrţim nevolje koje sam trpeo u zarobljeništvu. Jedno jutro u moje boravište ušlo je biće koje nisam poznavao. Lizalo me je dugo a onda neţno uze moje rame u usta, jednom šapom me je pridrţavao dok nije bio siguran da me neće povrediti a onda me uze na le
a. Iako sam uvredio biće smatrajući ga za ţivotinju bio sam smešten tako udobno da nisam imao ţelju da beţim. Ina e, ovi ljudi hodaju na sve etiri i puno su brţi od nas; oni koji su veći mogu juriti kao los. Ipak, bio sam krajnje uznemiren jer nisam imao vesti od mog ljubaznog duha. Pošto stigosmo u smeštaj na prvoj stanici putovanja udio sam se kuhinji u taverni gde eka spreman ru ak. Moj nosa , ije lice je bilo vrlo mlado i prijatno, pri
e i nasmeja se. Stavio je dva prednja stopala oko mog vrata. Bio sam toliko iznena
en aitavim mese evim svetom, svim to što mi se desilo i da je sve što sam video samo magija. Kao što sam obećao otišao sam ju e da uzbunim kralja u vezi tvoje nesreće. Prevalio sam tri stotine liga u osamnaest sati. Bio sam ovde u podne da te sa ekam ali... Ju e si bio vrlo visok a danas si nizak. Ju e si imao promukao i tih glas; danas je ist i jak. Ju e si bio sedokosi starac; danas si mlad. Šta se to doga
a? U mojoj zemlji, mi prolazimo od ro
enja do smrti. Da li ţivotinje na ovom svetu prolaze put od ro
enja do smrti? Ili postaju mla
e kako stare? Zatraţio sam da odem u bolnicu i ubrzo pošto u
oh u nju otkrih telo mladića koji je upravo predao dušu. Bunio sam se svim prisutnima da on nije mrtav i da njegova bolest ak nije opasna. Niko nije primetio kada sam spretno udahnuo sebe u njega. Moje staro telo odmah je palo mrtvo a ja sam stajao u novom telu. Svi su izjavili da je to udo a ja ih nisam hteo prekunuti u zabludi. Odmah sam odjurio nazad i našao te tamo gde si bio zato en. Moj vodi odvede me u lepo nameštenu salu ali ne videh ništa za jelo. Ni jedno mesto nije bilo postavljeno a ja sam umirao od gladi. Hteo sam da ga upitam gde je postavljen ru ak. Nisam slušao šta mi je pri ao, jer mi se u tom trenutku pribliţiše tri ili etiri de aka, koji su bili deca našeg domaćina i vrlo ljubazno me svukoše u donji veš. Ova nova vrta ceremonije me iznenadi toliko da se nisam usudio da pitam ljubazne sluge šta to rade. Završi svoju supu a onda ćemo pojesti još nešto. Zato nisam rekao ništa o tome kako ljudi jedu u ovoj zemlji. Pošto ne znaš ništa o tome, reći ću ti da ljudi ovde ţive samo na isparenjima. Umetnost kuvanja sastoji se u zatvaranju isparenja hrane u velike, posebno pripremljene sudove. Prikupljeno je nekoliko vrsti ukusa da udovolji apetitima onih koji obeduju. Onda se sudovi ot epe jedan za drugim dok svaki ne primi svoje punjenje. Okusićeš to, ina e nikada nećeš verovati da je nos bolji od zuba, ustiju i grla koja te hrane. Bilo ih je puno i bili su tako hranljivi da se za manje od etvrt sata osetih sasvim zasićen. Kada završismo obed on re e. Dovoljno dugo ţiveo si u svom svetu ne primećujući da pekari kola a i slatkiša jedu manje nego ostali stanovnici a ipak su puno deblji. Kako su postali tako debeli? Miris hrane ih neprestano okruţuje i ulazi u njihovo telo i hrani ih. Ljudi ovog sveta uţivaju u bogastvu koje je manje prikazano a puno ţivotnije jer skoro ništa od hrane ne postaje izmet, što je uzrok gotovo svih bolesti. Moţda ćeš biti iznena
en što si bio razo aran pre obeda, jer to nije obi aj u tvojoj zemlji. Ovde je to moda jer je telo puno prijem ivije za mirise. Ali moram prizanti da nisam bio u stanju da se tako brzo deanimalizujem i zaista volim da okusim opipljiv komadić u mojim ustima. Rekao je da jedenje neposredno posle ru ka moţe izazvati loše varenje. Razgovarali smo još neko vreme i onda odosmo stepenicama do kreveta. ovek na vrhu stepenica nam se predstavi i pogleda nas paţljivo. Odveo me je u sobu gde je pod bio dubok tri stope, sav u narandţinim cvetovima. Moj porodi ni duh bio je prenešen u drugu koje je bila puna karanfila i jasmina. Kada je video koliko sam zapanjen ovim udom on mi objasni da je ovo vrsta kreveta u ovoj zemlji. Kona no smo otišli u krevet, svako u svojoj sobi, kada sam legao na cveće primetih trideset velikih, sjajnih crva ovijenih oko kristala pošto se sveće nisu koristile. Pod svetlom primetih tri ili etiri de aka koji su me svla ili za ru ak. Jedan od njih po e mi masirati stopala; drugi moja bedra a poslednji moje ruke. Radili su to tako vešto i mekim dodirima da sam za manje od minuta bio pospan. Sledećeg jutra, porodi ni duh do
e sa izlaskom sunca i re e. Imaćeš danas puno ja e telo nego što si imao ju e. Uhvatio me je za ruku i odveo iza vrta u kr mu. Jedno od gostioni areve dece nas je ekalo, sa oruţjem u rukama, nešto nalik našim puškama. Upitao je mog vodi a da li bih radije voleo nekoliko ševa, jer to je ono što jedu majmuni a mene su smatrali za to. Jedva da sam imao vremena da kaţem, da pre nego što je upaliio puškom u vazduh i dvadeset ili trideset lepo ispe enih ševa pade na tlo pred naša stopala. Odmah se prisetih letopisa o zemlji gde ševe padaju ispe ene u vaš tanjir. Nema sumnje da je to bilo inspirisano nekim ko je posetio ovo mesto. Barut koji ubija, erupa i pe e ptice ima u sebi sve što je potrebno od za ina. Zaista u svom ţivotu nisam osetio nešto tako ukusno. Posle ru ka spremili smo se za polazak. Uz mnogo izraza lica koje ovi ljudi koriste kada ţele pokazati naklonost, naš domaćin uze komad papira od mog SF almanah TERRA No. Pitao sam ga da li mu je dao ek ili je platio ra un. Odgovorije je odre no i da je ra un sredio pesmom. Ne plašim se da uskoro do
emo ovamo. ak iako provedemo nedelju u luksuzu ovo će nas koštati jedan sonet a ja kod sebe imam etiri. Uz to i dva epigrama, dve ode i jedan eklog. I evo odakle mu takve ideje. Ali ko je do
avola mogao da mu kaţe za to? Mora da je njegova majka, jer sam uo da je ona bila mese ar. Kada plaćaš svoje dugove, plaćaš za usluge koje ćeš dobiti u sledećem svetu. Bog će mi nadoknaditi vrednost primljenu iz prvih raspoloţivih fondova. Ne bih ulazio u više detalja u vezi avantura na koje smo naišli na putu. Kona no do
osmo do kraljeve rezidencije. Bio sam odveden direktno u palatu. Plemstvo me pozdravi, uz to dobih primerenu paţnju od ljudi, dok sam prolazio ulicama. Ipak svi su imali isti zaklju ak: Mora da je ovo ţenka ili kraljicina omiljena ţivotinja. Tako mi je rekao moj vodi ; ali on sam nije znao o emu pri aju i šta je ustvari kralji ina omiljena ţivotinja. Uskoro smo otkrili, jer kralj naredi da je dovedu. Pola sata kasnije, gomila majmuna u
e noseći okovratnike i surlaste pantalone. Me
u njima je bio i mali ovek sasvim nalik meni, jer je kora ao na dve noge. Ubrzo pošto me vide pozdravi me sa criado de nuestra mercede. Uzvratih mu na skoro isti na in. Avaj, gomila nije uskoro shvatila da mi razgovaramo jedan sa drugim da bi prethodnu priliku smatrali ispravnom. A ovaj doga
aj uskoro dovede do drugog. Oni prisutni koji su nas veoma prijatno posmatrali su insistirali na tome da je naša konverzacija guna
anje koje uzrokuje prirodni instikt da se izrazi radost što smo zajedno. Mali ovek mi re e da je Evropljanin, stanovnik stare Kastilje. Pronašao je na in da ga ptice dovedu do Meseca, gde je pao u ruke kraljice. Ona ga je smatrala za majmuna, jer su u ovoj zemlji majmune obla ili nalik španskom odelu. Pošto je to nosio na sebi kada je došao šta je drugo mogla misliti kraljica? Eto zašto ih tako odevaju i uvaju ih za zabavu. Rekoh mu da je to stoga jer je on već koristio ptice za to. Oko etvrt sata kasnije Kralj naredi uvarima majmuna da nas odvedu i izda nare
enje da Španac i ja spavamo zajedno da bi smo uvećali naš broj u kraljevstvu. Kraljevo nare
enje je doslovno sprovedeno. Bio sam vrlo srećan zbog toga jer sam uţivao u tome da imam nekoga da razgovaram u svom zatvoru kao ţivotinja. Jednoga dana moj muški sudrug mene su smatrali za ţenku re e mi šta je zaista uzrokovalo da luta svetom i kona no da stigne na daleki Mesec. Nije mogao naći ni jednu zemlju gde je njegova misao bila slobodna. Ako ideš protiv principa ljudi u toj odeći, ti si glup, lud ili ateista. U mojoj zemlji ţeleli su me odvesti pred inkviziciju jer sam bio zapanjujuće pedantan rekavši im u lice da vakuum ne postoji u prirodi i da ne znam ni za jedan materijal na svetu koji je teţi od drugog. Ako vidimo vodu, vazduh i vatru posebno, mi ih još uvek ne vidimo u tako pro išćenom stanju dok se ne pomešaju jedni sa drugima. Na primer, kada pogledaš u vatru, to nije ista vatra, to je samo vrlo razre
en vazduh. Vazduh je vrlo proširena voda, voda je samo vrsta zemlja, a zemlja je samo jako kondezovana voda. Kada u materiju pogledaš iz male daljine, videćeš njeno jedinstvo, kao izvrsnog glumca koji igra sve vrste uloga u svim vrstama kostima. I ako me pitaš zašto vatra gori a voda se smrzava kada su i jedno i drugo od istog materijala, reći ću da je to postupanje van saosećanja i u vezi sa rasporedom u vremenu u kojem deluje. Simpateti nom akcijom ona pokušava da promeni sve što njena materija dodirne. Toplota uglja je uglavnom vatra i većina toga ţeli da osposobi telo, na taj na in spava u porama našeg tela i ini da se isprva uvećava, jer je to nova materija koja nas ispunjava. Toplota ini da se znojimo, znoj se širi od toplote, on se pretvara u isparenje i postaje vazduh. Tako se vazduh još više širi od toplote antiperistezije, ili u blizini toplotnog izvora i zove se vatra; i materija pada na tlo kada ispari vlaga koja drţi zajedno sve delove. Ona ne gori jer je gustina uzrokovana simpateti nom akcijom tela koje dodiruje. Hladnoća koju osećamo je samo efekat naše koţe koja se nabora u kontaktu sa zemljom ili vodom što primorava koţu da odgovori. Stoga oni koje mu i hidropsija pretvaraju u vodu sve ono što pojedu. Usled toga ţu ni ljudi pretvaraju svu krv u jetri u ţu . Pretpostavimo da postoji samo jedan element, vrlo je sigurno da bi sva tela bila povu ena ka centru zemlje, svako u skladu sa svojom masom. Nije li sun
er pun vazduha, koji prirodno teţi naviše? Nije to jedini razlog, a reću ti zašto; kamen moţe padati brţe od pera ali i jedno i drugo teţe ka tlu. Đule na primer, moţe brţe pasti u jamu koja vodi ka centru zemlje nego što će balon. Razlog je taj da metal ima više komprinovane materije u maloj zapremini a vazduh u balonu je mala koli ina materije u relativno velikom prostoru. Na taj na in mnogi delići preteţu one nasuprot njima. Deo vazduha jednak po veli ini
uletu nije iste mase. Vazduh teţi da pritiska ljude koji se kreću kroz njega jer su ljudi masivniji i na taj na in stvaraju prolaz kroz njega. Zato jer je metal u obliku materije u kojoj su delovi bliţi i stisnutiji jedni uz druge nego u našim telima od mesa. Metal primorava telo da popusti pod snagom, kao što galopirajući eskadron probija borbenu liniju koja je puno većeg opsega. Zato što metal sadrţi više toplote u maloj zapremini. Ti delići u metalu su kompaktniji od onih u drvetu. Zato jer je drvo porozno, ima puno praznog prostora; a prostor pošto ne sadrţi materiju ne moţe biti osetljiv na toplotu. Eto zato raspravljamo o tome. Pa onda, dokazaću ti. Komplikovano je kao razvezivanje Gordijevog vora, ali nemam ma dovoljno jak kao što je imao Aleksandar Veliki. Pretpostavimo da postoji samo jedan oblik materije, kao što ja mislim i što sam ti dokazao. Kako se to postiţe i kako se komprimuje? Kako se komad prljavštine moţe kondezovati u šljunak? Da li se estice šljunka utiskuju jedni u druge? Ne, to se ne dešava, jer dva tela ne mogu zauzeti isti prostor. Delići materije se sabijaju, ako ţeliš, kompresuju se ispunjavajući prazan prostor izme
u njih. Nije li itav svet ovijen ništavilom? Pošto si priznao ovo onda priznaj da je za svet lako da njegovo ništavilo postoji u nama. Ali odgovoriću ti da vazduh pritiska odozdo naviše, pošto je vu en ka centru zemlje kao vrsta tela i te nosti. I tako nalazi prazan prostor i ispunjava ga. Ako vazduh na
e pore u sudu - put koji vodi do praznog prostora — suviše je uzak, suviše dug i suviše vijugav, on zadovoljava svoju nestrpljivost lomljenjem da bi našao prostor za smeštanje. Ina e niko ne moţe priznati interpretaciju materije, bilo bi vrlo neobi no misliti da kada muva probija deo vazduha svojim krilima, vazduh stvara drugi deo vazduha i uzvraća a zatim i drugi, i da pokreti malih nogu buve mogu stvoriti grbu u vazduhu sa druge strane sveta. SF almanah TERRA No. Ali šta misle kada kaţu da telo moţe biti razre
enodelovima mase koja se kreće od nekog dela bez ostavljanja praznog prostora? Ne moraju li onda dva odvojena tela biti na istom mestu u isto vreme i tako se sva tri interpretirati jedno sa drugim? O ekujem da me pitaš kako pipeta, brizgalica ili pumpa ine da se voda diţe, kada voda nema taj obi aj. Ali odgovoriću ti da je primorana na to, i nije uţas vakuuma to što je primorava da promeni kurs. Ustvari, spojena je neodvojivo sa vazduhom i diţe se kada je povu e izba en vazduh. Kada razmotriš kre koji spaja zemlju i vodu, otkrićeš da više nema ni zemlje ni vode; to je sada spoj izme
u tih neprijatelja. Vazduh i voda jedni drugom šalju maglu koja prilago
ava sebe ponašanju jednom ka drugom i poprima miroljubiv sastav. Vazduh se pomiruje s vatrom uz posredstvo isparenja koje ih spaja. Uţivali smo filozofirajući i ni jedan od nas nije se usudio da raspravlja o frivolnim stvarima. Pedanti Aristotelovog shvatanja u Francuskoj su u svojim sobama raspravljali tako, ipak moraš shvatiti da je sve u svemu. Na primer, u vodi je vatra; u vatri voda; u vazduhu zemlja i u zemlji vazduh. Iako bi u eni ljudi na ovo iskola ili o i, ovo je lakše demonstrirati nego obkjasniti. Kada bi rekli ne, pitao bi ih da iskopaju rov i ispune ga te nošću iz bolkala. Oni je mogu procedito kroz sito, ako ţele, da izbegnu bilo kakve primedbe slepih. Ako nešto kasnije ne prona
u nikakvu ribu progutaću svu vodu koju su sipali. A ako oni na
u neku — a ne sumnjam da hoće — biće to uverljivi dokaz da tu ima soli i vatre. ak iako izaberu to da je vatra više odvojena od vode, kao što su komete, još uvek ima dosta vode. Ako se uljajsto telo koji ini komete smanji i trpi toplotu antiperistezije koja ini da komete svetli i da to telo nema prepreka u vlaţnoj hladnoći koja ublaţava i poraţava toplotu, kometa će biti potrošena kao drška baklje. Osim što smo videli da je zemlja vrlo porozna kao što su i zrna peska od kojih je sastavljena. Ipak još niko od nas nije rekao da su te pore ispunjene praznim prostorom. Niko neće reći da je to pogrešno jer je vazduh smešten u njih. Ona mi dokazuju sa više primera da su sve stvari jedan u drugoj. Ne to da se ona menjaju jedna u drugo, kao što kaţu šarlatanski profesori; reći ću im u lice da je to mešanje principa, odvajanje i ponovno rekombinovanje tako da je nešto što je nekada inilo vodu mudrošću kreatora SF almanah TERRA No. Za razliku od nau nika ja ne postavljam teorije koje ne mogu dokazati. U enjaci bi rekli da je drvo to što postaje vatra. Ja kaţem da ne postoji vatra u panju koji u plamenu ako nije postojala i pre paljenja. Vatra koja je skrivena u panju sa auvana je hladnoćom i vlagom od širenja i delovanja. Uz pomoć nekog spoljnjeg agensa, on prikuplja snagu protiv lepljivosti koja ga u vršćuje i preuzima polja koje drţi njegov neprijatelj. Tako postaje nesputan i trijumfuje nad tamni arima. Plamen koji vidiš na vrhu je najfiniji i uklonjen je iz materije. U skladu sa time spreman je da se vrati u materiju im je to moguće. Kako se diţe, postepeno se deli od nasilnih delova svog domaćina i širi se napolje jer nema ni eg što bi to spre ilo. Ako ostale vatre budu dovoljno velike da se odupru pari, spajaju se, urlaju, grme i sevaju i esta je smrt nevinih zbog ţivog besa neţivih objekata. Ovo nesrećno zarobljavanje u kapi vode moţe pasti u podnoţje hrasta, ija prirodna vatra poziva sirotog lutalicu da uzme putnika u sebe. Tako se vraća u isti uslov koji je ostavilo nekoliko dana ranije. Vazduh odlazi tamo gde je bio i ranije, mada sada pomešan sa isparenjima koje su vatre izbacile napolje. Ovo sluţi kao balon za vetar i omogućuje ţivotinjama da dišu, ispunjavaju praznine u prirodi i moţda, će biti uvijene kapljicom rose i usisane u ţedne listove drveta iz kojeg je potekla vatra. Voda koju je vatra zbacila sa trona je privu ena toplotom u kolevku svega što dolazi sa neba i ponovo pada kao kiša na taj hrast ili nešto drugo. Zemlja koja se pretvorila u pepeo popraviće svoju sterilnost uz pomoć hranljive toplote od smese gomile na koju je ba ena, uz pomoć biljnih soli okolnog rastinja i plodnim vodama reke. Ovo sve moţe zajedno doći blizu hrasta, koji generiše toplotu dok raste, privući će ovo i na initi ga delom sebe. Na sli an na in ovek sadrţi sve što je potrebno da se na ini drvo; kao što i drvo sadrţi sve potrebno da se stvori ovek. I tako kona no sve stvari se susreću u svim stvarima ali potreban nam je Prometej da to destiliše... Eto kako smo provodili vreme. Mali Španac je bio vrlo inteligentan. Pri ali smo samo noću, izme
u 6 popodne i ve eri; ina e su nas uznemiravale gomile koje su dolazile da nas posmatraju u mestu boravka. Neki od njih su na nas bacali kamenje, drugi orahe a neki i travu. Grad je bio uzbu
en pri ama o kraljevim ţivotinjama. SF almanah TERRA No. Moţda sam ja bio puno privla niji nego moj mali drugar zbog njegovog izraza lica i boje glasa, ali nau io sam da razumem njihov jezik i pomalo sam ga govorio. Novosti su se smesta proširile kraljevstvom, da su otkrivena dva mala divlja oveka. Bili smo manji od ostalih jer nas je divljina snabdevala lošom hranom. Bio je to genetski kvar koji je uzrokovao da naši gornji udovi ne budu dovoljno jaki da nas drţe. Ovo verovanje je oja alo kroz ponavljanje uprkos sveštenicima te zemlje. Oni su se suprostavljali tome, govoreći da je uţasna bezboţnost verovati da ne samo ţivotinje već i udovišta mogu biti ista vrsta kao i oni. Manje pasionirani su dodavali da je vrlo verovatnije da domaće ţivotinje mogu u estvovati u privilegiji ljudskosti jer su ro
ene u toj zemlji; izgledalo je manje verovatno da bude istina da monstruozna ţivotinja moţe biti ro
ena negde drugde nego na Mesecu. I razmatrali su razliku izme
u nas i njih. Mi smo kora ali na sve etiri jer Bog nije ţeleo da poveri tako dragocenu stvar manje stabilnom stanju. Bio je uplašen od incidenata i da bi spre io nevolju obezbedio nas je sa etiri uda da nebi pali. Ali nije se zamarao sa stvaranjem ţivotinja i prepustio ih je kapricu prirode, koja ne brine zbog gubitka ovakvih sitnica i dao im je potporu na samo dve noge. ak i ptice , re e on, nisu bile tretirano tako loše kao oni. Kona no, one su imale bar perje da zaštite svoju slabost na nogama i mogle su da polete kada su napolju. Lišivši toga udovišta na dve noge, priroda ih je u inila nemoćnim da uteknu našoj pravdi. I ne samo to, pogledajte kako su im glave okrenuta ka nebesima! Oni to vole jer ih je Bog lišio puno toga. Njihov molila ki stav pokazuje da se ţale svome tvorcu i da ga preklinju da im dopusti naše ostatke. Ali mi imamo svoje glave okrenute na dole da razmišljamo o bogatsvu iji smo gospodari i naše stanje je tako srećno da nije preostalo ništa što bi smo ţeleli od nebesa. Svakog dana u svojoj sobi uo sam sveštenika koji pri a sli ne pri e. Kona no su se povinovali javnom mišljenju i odlu eno je da se ja trebam smatrati samo za o erupanog papagaja. Utvrdili su verovanje u to mišljenje jer smo i mi, kao ptice imali samo dva stopala. Usled toga sam, po brzoj preporuci Visokog koncila, stavljen u kavez. Svakoga dana je kralji in uvar ptica vodio ra una da do
e i zvizne ka meni kao što mi zviţdimo pti icama. I bio sam vrlo srećan jer u mojoj kućici za ptice nije nedostajalo hrane. Ipak, slušajući pri e posmatra a, kojima sam bio zaglušen, nau io sam da govorim njihov jezik. Kada sam bio dovoljno upoznat sa njim da bih mogao izraziti svoje ideje, ispri ao sam im poduga ke pri e. Ljudi su uskoro pri ali samo o mom bons mots, i poštovali su me tako visoko da je kler bio primoran da objavi dekret koji brani svakome da veruje da sam sposoban da mislim i izri ito nare
uje svim rangovima da veruju — bez obzira koliko sam inteligentan, da mogu raditi — i da me vodi samo instikt. SF almanah TERRA No. Deo koji je bio za mene rastao je iz dana u dan. Kona no, uprkos anatemi i ekskomunikaciji, kojom su sveštenici pokušali da zatraše ljude, deo koji je bio za mene zahtevao je generalnu skupštinu da se reši ova religiozna zagonetka. Proveli su puno vremena odlu ujući ko će govoriti ali su sudije umanjile tenziju ukazujući na podjednak broj govornika sa obe strane. Uz veliku pompu doveden sam u sudnicu, gde sam bio podvrgnut pitanjima. Izme
u ostalog, pitali su me i za filozofiju. Rekao sam im sve što sam nau io od mog u itelja religije, ali nisu imali problema da opovrgnu to, sa malo ubedljivih razloga. Kada sam shvatio da sam sasvim ube
en ja izbacih niz Aristotelovih principa ali ni oni me nisu posluţili ništa bolje nego sofistika koju sam koristio pre toga. Ispitiva i su otkrili grešku ubrzo, govorivši mi da je Aristotel svoje principe povezao sa filozofijom a nije filozofiju prilagodio principima. I trebao je dokazati da su njegovi principi puno razumniji nego neki iz drugih sekti, a on to nije bio u stanju da u ini. Eto zato će dobar ovek da se sloţi sa tim ako ga poljubimo. Kona no, pošto su videli da im pri am samo ono u emu nisu mudriji od Aristotela i pošto mi je zabranjeno da se raspravljam sa onima koji su poricali njegove principe došli su do zaklju ka da ja nisam ovek. Moţda sam neki primerak noja, pošto sam glavu drţao visoko kao noj. uvaru ptica je nare
eno da me vrati u kavez. Vreme mi je prolazilo sasvim prijatno jer jezik nisam govorio korektno i itav kraljevski dvor pravio je šale terajući me da govorim. Izme
u ostalih i kraljicina ćerka je esto stavljala neke asti u moju korpu, a najbolje od toga beše nešto od prijatelja. Bila je tako obuzeta radošću kada sam potajno razgovarao sa njom o misteijama naše religije a posebno kada sam joj rekao o zvonima i relikvijama, da je ona sa suzama u o ima rekla da bi rado samnom pošla na Zemlju ako bih ja bio u stanju da poletim. Da li se prin evi ovog sveta sva
aju kao i oni u našem svetu? Pa onda moţeš li mi reći kako se bore? Odredili su broj boraca i datum i mesto bitke. Sigurni su da je sve jednako da ni armija ni pojedinac nisu ništa ja i od ostalih. Fizi ki hendikepirani vojnici su pridruţeni jednoj strani u svakoj grupi. Kada se dve armije spoje, maršal bitke je siguran da će grupe hendikepiranih biti sukobljene jedne sa drugom. Društvo kolosa će se susresti sa divovima; ma evaoci će se susresti sa spretnim; junaci će susretsti hrabre; kukavice će sresti slabe; indisponirani će naići na bolesne; a robusni će sresti jake. Posle bitke prebrojaće se, ubijeni, ranjeni i zatvorenici. Ako su gubici isti sa obe strane, baciće kocku da vide ko je pobedio. SF almanah TERRA No. Postoje i druge manje brojne armije filozofa i na nika i njihov sadrţaj odre
uje stvarni trijumf ili poraz nacije. Pobeda postignuta na ovom polju ra una se kao tri pobede armije. Onda kada nacija proglasi pobednika susret se odlaţe. Pobednik odlu uje kao njegov kralj o svojoj i neprijateljevoj svojini. Citirao sam evropske primere kao nasilnu politiku. Monarsi su su ovde toliko paţljivi da ne sti u nikakvu prednost za pobedu. I ako se odlu i da su obe strane u pravu zašto ne proglase status kvo? Ili zašto ne igraju igru remi za provinciju ili grad o kome se raspravlja? Ali ne, zašto oni koji uzrokuju smrt miliona ljudi koji su bolji od njih, ne ostanu u strategijskim sobama stvarajući svetlo na putu sirotih koji su masakrirani. Ali nisam u pravu ako kritikujem junaštvo tih hrabrih ljudi. Vaţno je umreti za ne iju zemlju kada je to stvar kralja koji koji nosi pufnasti ili naborani okovratnik. Nije li dovoljno da su armije podjenaka po broju? Jedan će biti viši; drugi niţi; jedan će biti veštiji a drugi nikada nije rukovao ma em; jedan će biti jak a drugi slab. ak iako se ove razlike ujedna e da svi budu iste visine, vešti i jaki kao i njihov protivnik, još uvek neće biti isti, jer će jedan biti hrabriji nego drugi i neće razmišljati o opasnosti; moţe biti odlu niji, sr aniji i vrlo hrabar; moţe imati sve kvalitete koji ga ine hrabrim. To je sli no oruţju koje njegov protivnik nema: on će besno jurnuti na neprijatelja, preplašiti ga i ubiti sirotog oveka koji predvi
a opasnost, ija energija je ugušena u njegovoj krvi, ije srce je suviše veliko da se koncentriše na duh potreban da se otopi led nazvan kukavi luk. Vi hvalite oveka koji je ubio neprijatelja po svojstvima prednosti; i hvaleći ga za vrstinu hvalite ga za greh protiv prirode, jer vrstina vodi ka destrukciji. Ali ovo još uvek nije dovoljno, jer pobednik mora steći pobedu veštinom, snagom ili dobrom srećom. Ako to uradi veštinom, on mora udariti tamo gde njegov neprijatelj to ne o ekuje, ili puno brţe nego što to izgleda moguće, ili pošto izvede laţni napad na jednoj strani napadne na drugu. Sva ta gomila prevara i SF almanah TERRA No. Ako neko pobedi na snagu, da li će te smatrati da je njegov neprijatelj savladan jer je bio nadja an? Ne, naravno da ne, ne više nego što moţete reći da je neko izgubio bitku jer je pao sa planine, jer je nije mogao savladati. Osim toga, neko ko je nadvladan još nije poraţen, jer nije u poziciji da se odupre snazi njegovog neprijatelja u to vreme. Ako savlada neprijatelja sasvim slu ajno onda sreća — ne on — zasluţuje pobedu, jer on nije ništa dodao tome. Na kraju, poraţeni nije ništa više pogrešio nego neko ko dobije 17 igara kocke i izgubi od nekog ko dobije 18. Bolje je po eti uz manje smetnje nego u beskraj raspravljati o hiljadu stvari od velikog zna aja. Razlog nije taj da je neskromnost zlo in u ovoj zemlji. Naprotiv, svaki ovek — izuzev osu
enih osoba — moţe zatraţiti šta god ţeli od ţene a ţena moţe podneti tuţbu protiv oveka koji je odbije. Ali kraljeva ćerka nije se usudila da me vidi javno jer kaţe da sveštenici predlaţu ţrtvovanje ţena onih koje laţu da sam ja ovek. Sveštenici su izjavili dasu ţene prerušile svoje izraţene ţelje da se mešaju sa ţivotinjama i besramno samnom vrše greh protiv prirode. Eto zato dugo nisam video ni nju niti neku drugu ţenu. Ipak, neko mora preurediti dokaze o definiciji moje prirode. Pošto sam po eo misliti da ću sve svoje dane provesti u kavezu još jednom sam pozvan na savet. U prisustvu mnogih lanova dvora pitali su me nešto iz fizike. Mislim da su moji odgvovori bili donekle zadovoljavajući, jer mi je predsedavajući zvani nik nezvani no rekao da on misli da je svet tako na injen. Njegove ideje izgledale su genijalne i ak iako nije rekao da svet postoji oduvek, otkrio sam da je njegova filozofija puno razumnija od naše. Ubrzo kada sam uo kako iznosi sanjarenja tako suprotno onome što nas u i vera upitah ga kakav odgovor moţe dati Mojsijevom shvatanju. Veliki patrijarh jasno re e da je Bog stvorio svet za šest dana. Umesto da mi odgovori, neznalica se samo nasmeja. Pošto je njagova reakcija bila takva nisam mogao a da ne kaţem da po injem misliti da je njegov svet samo mesec. Šta je sve to? I ako bi vi kazali druga ije u razredu gde sam bio u školi, svi bi se šalili na vaš ra un. Ne morate pitati da li sam zbog neznanja ponovo vraćen u kavez. U me
uvremenu sveštenicima su rekli da sam se usudio kazati da je Mesec svet sa kojeg sam došao a da je njihov svet naš mesec. Verovali su da su adekvatno ustanovili samo izgovor da me osude na davljanje, što je bio njihov na in iskorenjivanja ateista. Stvorili su telo koje će pitati kralja da tako postupe. On je obećao pravdu i ja sam vraćen nazad u zatvoreni ku kutiju. Tako da sam ponovo bio van kaveza po treći put. Veliki biskup uze pravo govora da raspravlja u slu aju protiv mene. Ne sećam se njegove harange, jer sam bio SF almanah TERRA No. Doslovno je izabrao trube. Nasilnost tog ratnog tona je bilo pretpostavljena da se ljudi pozovu na moju smrt i od toga da razmišljaju racionalno, kao što se dešava u našim armijama, gde zvuk truba i bubnjeva spre ava vojnike od razmišljanja o vaţnosti svog ţivota. Kada je on govorio ustah da odbranim svoj slu aj ali se poštedih nevolje još jedne avanture u koju bih upao. Upravo kada sam otvorio usta da progovorim, ovek koj se nekako uspeo probiti kroz gomilu do
e i baci se pred kraljeva stopala. Puzio je neko vreme na le
ima pred njim. Ovo me nije iznenadilo jer sam odavno znao da oni pretpostavljaju taj poloţaj kada ţele da se obrate javnosti. Uzdrţao sam se od govora. Ne moţeš osuditi ovog oveka, majmuna ili papagaja jer kaţe da je mesec svet sa kojeg on dolazi. Ako je ovek, svi ljudi su slobodni. Ako i nije zar nije slobodan da misli šta ţeli ak iako ne dolazi sa meseca? Moţeš li ga primorati da ima samo tvoju viziju? Moţeš ga naterati da kaţe da veruje da mesec nije svet ali on i dalje neće verovati u to. Da bi neko verovao u nešto mora misliti da je to verovatnije nego što nije. Osim ako mu ne dokaţeš šta je verovatnije ili on to sam ne shvati, on će ti reći da veruje a ipak neće verovati. Pretpostavimo da je on ţivotinja koja ne moţe rezonovati. Koji razlog on onda ima da optuţi sebe za greh protiv rezona? On kaţe da je mesec svet. Ţivotinje postupaju jedino po prirodnom instiktu: onda govori priroda a ne on. Priroda je u svojoj mudrosti stvorila mesec za ovaj svet; da li i priroda ne zna šta je on? A ti, ije znanje dolazi jedino iz prirode, poseduješ li više uverenja od prirode? Ovo je jednostavno smešno. ak iako napustiš svoje osnovne principe i u prilago
avanju iskušenju i pretpostaviš da priroda ne vlada ţivotinjama, kona no ćeš biti posramljen time da te ludost neke ţivotinje ini uznemirenim. Zar ne bi mislio da je lud što brine o stvarima tako ispod njega i pokušava da podvrgne ţivotinje razumu kada ga one nemaju? Šta onda, asni biskupi, da li ćete nazvati interesom ono što uzimate za ludosti kod tih malih ţivotinja? O pravedni, ja sam rekao. Pošto je ovo mišljenje razmotreno u duţem vremenu, kralj iznese presudu: Usled ovoga smatram se za oveka. Usled ovoga mogao sam biti oslobo
en i kazna davljenjem bi bila zamenjena za sramno izvinjenje u ovoj zemlji ne postoji takva stvar kao što je ast pošto se moram javno odreći u enja da je mesec svet, pošto je novina mišljenja mogla skandalizovati mišljenje slabića. Odluka je izre ena, izveden sam iz palate i dostojanstveno obu en. Stajao sam na ko iji koju su vukli etiri princa koji su se na ovo šalili. Izjavljujem da ovaj Mesec nije SF almanah TERRA No. To je ono u šta sveštenici ţele da veruju. Kada ga paţljivije pogledah bio sam zapanjen da je to moj poznati porodi ni demon. Zagrlili smo snaţno jedan drugog. I moram ti reći da bi i dalje bio sa majmunima, zajedno sa svojim španskim prijateljem, da nisam proneo glas o tvojoj ţivosti i snazi tvojih misli i da nisam lobirao kod plemstva u tvoju korist i protiv sveštenika. Dok smo ekali na ru ak, pri ao mi je o ratnim varkama koje je koristio u moju korist; uprkos posebnim obzirima sveštenici su u javnost progurali svest da je on manipulisao sveštenstvom da bi dopustio ljudima da uju za moj slu aj. Vreme je bilo hladno i sedeli smo ispred vatre. Mislim da mi je hteo reći šta je radio onda kada ga nisam mogao videti ali najavljen je ru ak. Privukao sam ih filozofijom koju oni predaju; i kao što ćeš videti u inio sam to i sa sinom našeg domaćina. On je najinteligentniji mladić kojeg sam ikada sreo. Uskoro će biti drugi Sokrat ako uspe disciplinovati svoje znanje i ako ne bude krut sa mudrošću i prednošću koju mu je Bog podario. I ako uspe da obuzda razmetljivu bezboţnost. Ja sam zadrţan ovde da prona
em priliku da ga edukujem. Onda pokaza da će mi biti svu en sramni ornament u koji sam još uvek bio obu en. Dva u itelja koje smo o ekivali u
oše skoro odmah. U sobi za ru avanje bilo nas je etvoro i tu na
osmo i mladića kojeg je spomenuo moj vodi , on je već jeo. Svi mu izraziše veliko poštovanje i tretirali su ga uz respekt koji robovi pokazuju ka gospodarima. Upitah svog porodi nog duha zašto tako rade. On odgovori da je to zbog njegove starosti; u ovom svetu, stariji poštuju i povinuju se mla
ima. Osim toga, roditelji se pokoravaju deci pošto je nedavno senat filozofa odlu io da su deca dosegla nivo razuma. A ipak ovo nije udarac u lice logiki. Ako dobro razmisliš; reci mi kada mlad i ţivahan ovek stekne mogućnost razmišljanja, prosu
uje o delima, zar nije sposobniji da vlada porodicom nego oslabeli šezdesetogodišnjak? Slaboumni ljudi ija imaginacija je zale
ena snegovima šezdeset zima? Neko ije misli se vode primerima uspeha kada ih je sreća dovela da ponovo posumnjaju u sva pravila i ekonomiju ljudske obazrivosti? Znajući istinu on će moći shvatiti da je ono što se naziva obazrivost, kod starca jedino pani na zebnja, opsesivni strah od preduzimanja ne eg novog. Zato, sine moj, kada on ne reskira opasnost u kojoj se mladić izgubi, on to ini ne stoga jer predvi
a katastrofu već zato jer nema dovoljno snage da potaknu plemeniti nagon koji SF almanah TERRA No. vrstina mladića je cena uspeha, jer entuzijazam koji je stvoren za brzinu i lakoću izvršenja je ono što ih podsti e na akciju. I ako nisi potpuno uveren, molim te reci mi; kada poštuješ hrabrog mladog oveka, ne iniš li to stoga što se on moţe osvetiti tvojim neprijateljima ili ugnjeta ima? Zašto onda još uvek pokazuješ obzir ka njemu osim ako to nije obi aj, kada bataljon od sedamdest januara skrene njegovu krv ka ledu i zamrzne do smrti sav ponosni entuzijazam koji greje mladiće u proceni? Zašto pokoriti nekog ija je beskorisnost omekšala mišiće, ukrutila arterije, oslabila misli i isisala srţ iz njegovih kostiju? Ako voliš ţenu, zar ne iniš to zbog njene lepote? Zašto onda nastaviti povijati kolena ka starosti pošto ona postane spektar smrti koja zastrašuje ţivot? I nastavljamo da nekom takvom plaćamo vazalnu obavezu kada njegovi istrošeni organi u ine njegovu glavu imbecilnom i teškom i kada njegovo društvo bude tako tiho da podseća na statue kućnog Boga a ne na oveka sposobnog da razmišlja. Bilo bi vrlo loše da misliš zaista da su Herkul, Ahil, Epaminondas, Aleksandar i Cezar, koji su umrli pre nego su navršili etrdeset, bili ljudi koji su zasluţili samo uobi ajeno poštovanje i da imaš samo pohvale ka brbljivcima jer je sunce zasijalo nad njihovom ţetvom devedeset puta. To je istina, ali oni koje donose te zakone su svi starci koji se plaše da bi mladi mogli da ih svrgnu sa vlasti na koju su zaseli. Kao i pravila laţne religije, oni stvaraju misteriju od ne ega što ne mogu dokazati. Nagradiću te za to sine moj, ako ti otac kaţe da ne iniš ništa suprotno inspiraciji Najvišeg. Ina e, zgazićeš besno na trbuh oca koji te je za eo i grudi matere koja te je othranila; zamišljaš li da kukavice poštuju poro ne roditelje koji se razdiru od slabosti tako mile nebesima da će usled toga produţiti tvoje godine ţivota? Ja ne mislim tako. To je istina, ali tako
e ni tvoj otac ne bi postojao bez tvog dede, niti tvoj deda bez pradede, niti pradeda bez ukundede, a bez tebe tvj otac ne bi imao unuke. Kada im priroda omogući ro
enje, to SF almanah TERRA No. Na taj na in kada te je na inila ocem ona nema ništa sa tobom, platila je dug! I to nije sve. Ti i dalje misliš da si im nešto duţan za poklon koji su ti dali bez tvog odobrenja. Ma hajde, tvoj otac je bio tako napaljen da se nije mogao odupreti lepoti o iju neke ţene; ušao je u pogodbu da udovolji svojoj strasti; a ti si konstrukcija koja je rezultovala njihovom igrom u senu. I zbog toga smatraš tu senzualnost za nekog od sedam mudraca Gr ke! Tvoj otac u inio je dobro dovevši ţenu u krevet a drugi je u inio dobro što je bio škrt; ina e ni ti niti on nikada ne bi ste postojali. Moram se pitati: ako je bio siguran da moţe raspaliti raspravu svojim pištoljem, zašto to ne bi u inio? Dobri Boţe, kako ljudi uniţavaju baštenski vrt u tvome svetu! Tvoja duša dolazi sa nebesa i moţe biti obloţena drugim koricama. Tvoj otac je moţda na inio tvog sina upravo pošto si ti na inio njegovog. Kako ćeš znati da te neće spre iti da naslediš krunu? Moţda tvoja nesvesnost poti e sa nebesa da izrazi svrhu oţivljavanja kralja Rimljana u utrobi Carice. Na taj na in, ono slu ajno susreće tvoj embrion i ugnezdi se tu da skrati putovanje. Ali ko zna da ti ne bi mogao danas,biti rad nekog herojskog kapetana nekog ko bi bio povezan svojom slavom kao i svojim zdravljem. I na taj na in, nemaš više obaveza ka svom ocu za ţivot koji ti je dao nego što imaš prema piratu koji te je bacio u lance, jer će te i on osloboditi. Ili moţe u initi da se rodiš kao kralj. Sadašnjost gubi svoju vrednost kada je data bez izbora osobe koja je prima. Ipak Kasijus je bio u obavezi da robuje onome ko mu je to dao, dok Cezar nije ništa dugovao svojim ubicama, jer su ga na to naterali. Da li te je tvoj otac konsultovao kada je oplodio tvoju majku? Da li je pitao da li ţeliš biti ro
en u tom veku ili bi moţda ekao neki drugi? Da li bi bio zadovoljan da budeš sin budale ili imaš ambicije da budeš dobar ovek? Osim toga, radi se samo o tebi i ti si jedini ije mišljenje nije razmatrano! Bio sam u ništavilu dugo vremena i ţeleo bih da ostanem ovde i ne bih to u inio u stotinama drugih godina radije nego danas i da se kajem zbog ovoga sutra. To će initi dobro da ne galamiš da se vratiš u dugu, mra nu kuću iz koje si proteran; ljudi će misliti da pla eš jer ţeliš sisati sa maj inih grudi. Shvatam da sam se obazirao na de iji pogled više nego što pravda zahteva i govorio sam u njihovu korist nešto protiv svog shvatanja. Ali ţelim da ispravim bezboţnu taštinu kojom o evi ohrabruju slabost svoje dece i primoran sam da postupam kao oni koji ţele da osnaţe povijene grane: vraćaju ih na drugu stranu, tako da rastu uvis izme
u dva iskrivljenja. Eto zašto ja ţelim da se o evi vrate tiranskom SF almanah TERRA No. Na taj na in mogu bar biti povezani sa svojim ţeljama. Ali oni se moraju setiti da su bili sinovi pre nego što su postali o evi. Verovatno neću pogrešiti ako govorim istrajno u njihovu korist, pošto nisu prona
eni ispod glavice kupusa. Ina e šta šta god da se desi, ak i da moji neprijatelji podignu oruţje protiv mojih prijatelja ja neću izgubiti, jer sluţim svim ljudima a loše opsluţujem samo polovinu njih. Pokazaću ti da ta deca nisu ništa duţna svom ocu što su ro
ena, jer su njihovi o evi u obavezi da njih stvore. Ako ne stvorimo biće iz ni ega, smatram da je to biće u poziciji goroj od smrti. Ja sam veći krivac ako ne reprodukujem nego ako ubijem. Moţeš misliti mali ove e, da si po inio neoprostivi greh ako si ubio sina. Zaista to je neoverovatno. Ipak, puno je odvratnije ne dozvoliti roditi se nekome ko je na redu. Deca koju si ubio kona no će imati zadovoljstvo da su bar neko vreme ţivela. Tako
e, znamo da je lišeno ţivota samo za nekoliko vekova. Ali šta sa etrdeset sirotih malih ništavila koji mogu postati etrdeset dobrih vojnika za tvog kralja? Ti si ih zlobno spre io da vide svetlo dana i ostavio ih o korenu svojih slabina dok se ne oslobode njihovim udarima. ak i u tvom svetu svo poštovanje kojim je nevinost idealizovana, ona nije ništa osim saveta; ali ne ubiti, i ne uzdraţti se od toga da imaš sina — koji, ako ih ne ostaviš u stanju gorem od smrti — to je zapovest. A on je ipak poslao evnuhe u tvoj svet sasvim slu ajno; Nije uklonio genitalije sa vaših monaha, sveštenika i kardinala. Reći ćeš mi da ih je time opremila priroda. Zaista, ali Bog je gospodar prirode i ako on prizna da su ti delovi štetni za spas, on moţe preporu iti da se odseku, kao prepucijum u skladu sa starim jevrejskom zakonom. U skladu sa tvojom religijom da li je neki deo tela svet ili nesvet u odnosu na druge? Zašto bih priznao greh ako doti em sebe po mestima u sredini a ne kada doti em uho ili petu? Onda ne bih trebao prazniti creva u jamu jer se to ne moţe u initi bez neke vrste senzualnog zadovoljstva. Niti bih se mogao misti no uzdići u razmatranje Boga, jer oni uţivaju u velikom zadovoljstvu zamišljanja. Zaista sam zapanjen koliko je religija u tvojoj zemlji protiv prirode i ljubomorna na sva zadovoljstva ljudi. Iznena
en sam da vaši sveštenici nisu po inili zlo in skrnavljenja sebe, jer neko oseća prijatnu bol. Da li priroda to ini da bi oni mogli poţnjeti organe zadovoljstva SF almanah TERRA No. Avaj, priroda je ak ušla pod kadu da razvrati Diogena, koji je bio mršav, ruţan i izjeden od buva i na inila ga sastavnim prizorom za Lajs uz dah koji je izdahnuo na šargarepu. Bez sumnje priroda to ini da ne bi brinula da li će biti manje asnih ljudi na svetu. Stoga moţemo zaklju iti da je tvoj otac bio primoran dobrom savešći da ti podari ţivot. ak iako pomisli da ti je u inio veliku milost zadovoljavajući sebe on je u osnovi inio tebi samo ast koju obi ni bik daje teletu dok se zabavljao deset puta na dan. On je nama sasvim zabranio ekscese u tom zadovoljstvu ali kako da znamo da on to nije u inio da bi teškoće koje iskusimo u borbi sa tom strašću dodelile slavu koju nam je on pripremio? Kako znaš da zabrana nije spremljena u nameri da se izoštri apetit? Kako znaš da on nije predvideo da liši mlade ljude telesnih impulsa i na ini me
usobne veze tako estim koja će oslabiti njihovu seksualnost i dovesti ove anstvo do kraja sa praunu etom prgog oveka? Kako ćeš znati da On ne ţeli da spre i plodnost zemlje od neuspeha da se iza
e u susret potrebama stotinama gladnih usta? I kao ćeš znati da On neće ţeleti da to stvori, protivno svim izgledima i rezonima i nagraditi samo one koji su uprkos svim pokazateljima i rezonima verovali u Njegov svet? Ali naš zajedni ki instruktor osta tih jer je ekao da ru ak ispuni vazduh. Miris do
e do nas brţe nego u hotelu. Mladi sluga uze najstarijeg od naših filozofa i povede ga u malu prostoriju sa strane. On obeća da će to u initi. udan obi aj ru anja posebno poveća moju radoznalost i upitah koji je razlog tome. U našem svetu Pitagorejanci ak i nekoliko religijskih pustinjaka primenjuju tu dijetu. Ali se ne odri u na primer kupusa, jer strah od povrede meni izgleda sasvim neobi an. Zar nemate oboje Boga i mogućnost da postanete o evi i majke? Zar nije ćitavu ve nost Bog posvetio svoj intelekt stvaranjem kupusa kao i tebe? Tako
e izgleda da je On obezbedio više za ro
enje biljaka nego za misleća bića: On je ostavio prokreacije oveka nagonu svohg oca, koji iz svog zadovoljstva moţe ili ne mora uzrokovati da bude shvaćen. Nije prepustio diskreciji oca da posadi svog sina, iako je on više zabrinut da primerci kupusa mogu SF almanah TERRA No. Ipak, reći da Bog više voli oveka nego kupus je šala koju mi pri amo izme
u sebe. Pošto Bog nije u stanju da oseća strast on ne moţe voleti ili mrzeti nekoga. A da je u stanju da voli, imao bi više neţnosti za taj kupus koji drţiš, koji ga ne moţe uvrediti, nego za oveka koji mu je već uzvratio pogrdama. Šta više, ćovek se ne moţe roditi bez greha, jer je on deo prvog oveka, koji je po inio svoj greh. Ali mi sasvim dobro znamo da prvi kupus nije uvredio Tvorca u rajskom vrtu. ak i da smo u pravu izbrisali smo tu sli nost ukaljavši svoju dušu na na in koji ga podesćamo, jer nema ni eg protivnijeg Bogu do greha. Ako to u inimo sa dušom, nedugo posle toga i Njegovim likom, još uvek ga ne podsećamo našim rukama, stopalima, ustima, licem i ušima više nego što to kupus ini svojim lišćem, cvetovima, semenom, srcem ili glavom. Samo sam rastao u tvom vrtu i nikada nisam voleo divljinu gde bih mogao sigurno ţiveti. Nisam ţeleo da budem gajem drugim rukama osim tvojih, ali teško da bih ostavio tvoje ruke pre bih im se vratio. Ja se diţem iz zemlje, cvetam, pruţam ruke ka tebi, nudim ti svoju decu kao seme. A kao nagradu za moju ljubaznost ti mi odsecaš glavu. Moţemo li pravedno na initi te ozlede koje on ne moţe spre iti, jednostavno zato jer nam ne moţe protivre iti? Ako na
em vezanu ţrtvu, mogu li je ubiti a da ne po inim zlo in, samo zato jer se ona ne moţe braniti? Nasuprot ovome, bespomoćnost moje ţrtve moţe me u initi okrutnijim, što je još gore. Ipak mnogo bespomoćnih stvorova mogu biti slabi i nemati sve naše prednosti, to nije razlog da zasluţe smrt. Zaista, sve prednosti u ţivotu postoje radi vegetacije a mi ih otsecamo. Manji je greh ubiti oveka, jer on će oţiveti jednoga dana i zašto iseći kupus i oduzeti mu ţivot kada on nema emu da se nada. Ti uništavaš dušu kupusa kada ga ubiješ, ali ubijajući oveka ti mu jednostavno daješ šansu za promenu adrese. Istina, mi smo ro
eni prvi ali u Boţijoj porodici starost ne dodeljuje prava. I na taj na in ako kupus ne odobri besmrtnost sa nama on mora imati neke druge prednosti koje kompezuju kratkoću svog ţivota. To moţe biti i razlog što mudrost Prvog pokreta a ne daje njima organe kao i nama. Iz svih prakti nih razloga naši organi imaju samo jednostavnu snagu razmišljanja a oni esto greše. Kupus moţe imati druge koji su promišljenije stvoreni, ja i i brojniji koji im sluţe u njihovoj filozofskoj konverzaciji. Reci mi, imaju li an
eli više poduke nego što imaju?

Transformers: The Last Knight
Njegov ionako već buran život dodatno komplicira prostitutka Eva Mendes u koju se zaljubljuje, a počinje i halucinirati. Tada je odbačen koncept tenka sa raketnim naoružanjem, i nastavljen samo rad na ispaljivanju raketa iz topovskih cevi koji se vodio u projektantskom birou A. Srušene su im iluzije o naglom napretku. Zerjavid, Vladirnir, Gubici stanovni5tva Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1989. Ne plašim se da uskoro do
emo ovamo. Postojale su granice onoga što je mogao bezbedno da kaže ovom čoveku. Zgodi{ Esad, Bo5njadko iskustvo politike, Osmansko doba, Euromedia, Sarajevo, 1998.

[Apartmani budva stari grad cene|O cemu se dopisivati sa devojkom“|Sudbinska ljubav]

Oznake: terra10.pdf