Ej ljudi!
Efo mene opet...e fakat me nije dugo bilo...
Pa ev ni se baš neš previše dogodilo....
Al ipak ima neš novo....jedna tužna novost...
Ja sam konačno izgubila svoju najbolju frendicu...znala sam to još prije,ali nisam htjela
vjerovat...To je fakat grozno...Neopisiva je praznina koju sad osjećam...Kad je još sve
bilo u redu žudila sam da si budem najolja s jednom svojom drugon frendicom....
Vona mi je tada bila baš neak čudna...Koa sam ja velika budala!!!Sad shvaćam da
sam poput svih ostalih...tako jednostavno biće...tako predvidivo...Ali ipak ne razumijem....
Kako se mogla tako pustiti...nije mi ni dopustila da je pokušam povuć gore...
Jednostavno me napustila....A uvijek je ona bila ta koja je govorila da će sve bit dobro,
sad je pala u tamu...a ja sam je pokušala pratit...Iz te tame za nju nema više izlaska....
Koda je izbacila svoju dušu negdi nasred ceste...Unjoj nema više ništa....prazna je....
nisam ni slutila da će me to toliko boljeti...
nemam više šta za reč...gotovo je...basta...nema više...nada...nijente...
