nedjelja, 27.07.2008.

..SWATKO WIDI KAKO IZGLEDAŠ.. MEĐUTIM SAMO NEKI ZNAYU TKO SI TI USTWARI..

Ewo i mene napokon.. Kao što znate u zadnye sam se wriyeme ulyenila..
Al ak ćemo iskreno nisam yedina.. Zadnyi post sam napisala..pa moglo bi
se reč priye mali miliyon godina.. no dobro bitno da se moya malenkost
napokon odlučila napisati nowi post..
Doro owo mi ye drugi put danas pošto mi se malopriye dok sam bila na samom krayu
komp zablokiro i swe se syeb* .. No šta sad..
Ewo wam malo materiyala za ubiyanye dosade..
Čitayte malo o tuđim yadnim žiwotima.. lol..





Oway tekst ye napisan danas oko 14 h u moyu bilyežnicu na mom krewetu..

Sinoć, bolye rečeno noćas oko 1 h, kada sam došla iz grada, prwi put nisam imala snage plakati..
Nisam imala snage, wolye, ni želye.. A yoš manye materiyala.. weć sam, moglo bi se reč, i zalihe suza isplakala..
A čudno mi ye to, mislim 27. ye, a to znači godina i 3 myeseca bez nyeg.. bez nyegowe lyubawi i pažnye..
bez onog prekrasnog, tayanstwenog dodira, punog nyežnosti i skriwene lyepote.. bez plawih očiyu i plawe kose.. i bez
onih rozocrwenih usana, iz koyih ye strast izlazila čim bi me nyima dotako i čiyi ye pečat ostao na moyim usnama..
Oway put zbilya nisam želyela plakati i poslušala sam priyatelya koyi mi ye yoš dawno rekao: «Baš ti liyepo stoye suze, ali nemoy plakati.. niye zaslužio.. A i milslim da ti osmiyeh puno liyepše stoyi!» A i čula sam da ye opet otišo s nekom.. Nadam se da i oway put niye neka od moyih frendica, yer ne mogu zamisliti kako bih oway put reagirala..
Al na krayu.. Ni oway 27. niye ostao ne zabilyežen.. Možda wiše i nema suza.. ali i dalye su tu ožilyci, i stari i nowi.. tuga.. dyewoyka koya ye zaroblyena u patnyi i može samo maštati o nekim bolyim wremenima.. pokušayi uboystawa-također i stari i nowi.. i yedno slomlyeno srce.. )koye ye oprostilo,, ali zaborwiti ne može..(




A EWO I YEDNA ODLIČNA PYESMA.. odlučila sam se za spot sa tree hilla zato što obožawam tu seriyu..
A i moya nekoć odlična frendica ye bila s moyim biwšim koyeg i dan danas wolim.. )onay o kom stalno pišem(..
Znala ye swe..al yebeš priyatelyicu i nyene osyećaye..
El ne iwa?!

subota, 12.07.2008.

..songs making my path..

I know. you think: 'What the hell?! Another song?! ' E jbg pjesme obilježawaju moj žiwot, tak da će u swakom postu biti neka pjesma,il barem riječi pjesme..




Meni preejeb* pjesma
A ewo i riječi..
Još jedan tužan dan
i swe podseća na san
nek probudi me neko
owo stwarno boli
al nema nikoga
osim hladnog odjeka
i čudnog mirisa
u mojoj sobi

i niko nije kriv
dali kriv sam što sam žiw
woleo bi samo da smo jednaki pred Bogom
u ljubav werujem
možda i preterujem
možda trebalo je ranije da popričam sa tobom

da zajurim i strah
kako uplašiti mrak
moje oružje su olowke izlomljenog srca
a prevarit ću swe
kad stawim cwikere
u grudima mi bomba sporije kuca

oči ko u psa
to sam kao nowi ja
tužan bezwezan i weran swojim željama
ali ne dodiruj dno
pazi bit će prekasno
ako čekanje me pretwori u nekog drugog



Pa i sami znate da su pjesme dio nas.. swako barem jednu pjesmu obožawa.. i to baš iz nekog posebnog razloga..ne moramo znati koji je to razlog,ali on postoji.. Swaki se čowjek pronađe u nekim stihowima nekih pjesama,pronađe sebe, neke trenutke swog žiwota, swoje najdraže..ili pak nešto deseto.. al baš nas zato određene pjesme priwuku,nešto ima u njima.. neka tajna weza.. a lijepo je kad znamo što nas powezuje s tom pjesmom,el ne?
Mislim da po pjesmama koje čowjek sluša možemo dosta otkriti o njemu..npr. onaj ko sluša neke tužne pjesme,pjesme o tužnoj ljubawi ili tak nešt, dam si ruku rezat da je bio powrijđen nekad u žiwotu,ili je možda on nekog powrijedio pa mu je sad žao..
Uglawnom mislim da swaka pjesma koju slušamo,pogotowo one koje wolimo kriju nešto o nama.. s pjesmama smo na neki čudan,nepoznat način powezani..
Znam da nekad ne mogu nešto izreči,al pomoču pjesme swe je lakše..
No najluđe mi je dok se na telki il radiju pojawi neka pjesma koja je baš pogodna za situaciju u kojoj se nalazim..
No dosta mog filozofiranja, baš me zanim što wi mislite..
Šta wi mislite,el sam u prawu? Razmislite prwo jako dobro o nekim pjesmama koje wolite,i el imaju kakwe weze s wama il wama bližnjima?
Al weć sam i na početku napisala da nekad ni sami ne možemo prepoznati razlog zbog kojeg nam je pjesma toliko wažna..

četvrtak, 10.07.2008.

..na dlanu mi twoje ime čitaju..

Jedna fakat dobra pjesma..pjewač nije baš najpoznatiji..al moji najbliži znaju zašt se baš owa pjesma našla owdje..poslušajte..fakat je prekrasna-tužna,al prediwna.... a i ON zna zašt baš owa pjesma.. bjelowarčani weć skoro swi znaju za mene i njeg..i lošu sudbinu..



I sad me po tebi poznaju
i sad me za tebe pitaju
na dlanu mi tvoje ime čitaju
zbog tebe žiwu me sahranjuju

srijeda, 09.07.2008.

..eh..stara dobra wremena..i nas dwoje u pozadini..grozna slika..

..OWA PJESMA ME TJERA NA PLAKANJE, A U ZADNJE ME WRIJEME BAŠ TAKWE PRIWLAČE..


užiwajte u sljedečim trenucima..


E MOJ _____..STA MI URADI??..
OWA PJESMA JE POSWEĆENA DEČKU KOJEG WOLIM WEĆ GODINU,DWA MJESECA I 13 DANA,A ON ME ODAWNO IZBACIO IZ SWOJIH MISLI..AH.. LOVE YOU _____








Trenutno je u meni onaj osječaj: daj mi nešto,bilo šta samo da ne mislim,da swe zaborawim..
A onda još i razmišljanje kako bi bilo da sad uzmem žilet i prerežem wene,ili bar malo zarežem..da li bi mi bilo bolje? Da li bi se swe izbrisalo? Odgowor je jedan,jedini: NE!! Znam to, ali i dalje je ta misao da se ubijem najpriwlačnija..a slika koju imam u glawi mi gowori-učini to,bit će ti bolje, pomoć će ti
I tako ja razmišljam ,gledam u ruku,u mjesto gdje bi zarezala, mislim šta ću, gledam stare ožiljke, pa se pitam je li wrijedan? Pa jbg. ništa nije naprawio od kad smo prekinuli, jasno mi je pokazao da ništa ne osjeća,ali jbg... Wolim ga.. ne mogu bez njeg.. ni drugi uz koje sam ga pokušala zaborawit ne pomažu, ništa mi ne pomaže,a on me ni pozdrawit neće.. Da barem pozdrawi bilo bi mi lakše, znala bi da sam mu barem malo značila-samo da me pogleda i kaže onu njemu newažnu riječ "Bok"..
I tako, po ne znam koji put razmišljam , šta da naprawim, da li da samo plačem? ,ili da se i ubijem?...

Napisano 5.4.2008.-u mom krewetu..

..sinoć mi bilo dosadno..

Zanimljiwo je promatrati kako nam u žiwote stalno ulaze nowi ljudi. Nekad pozwani,nekad nepozwani,dobro wećinom nepozwani,,ali ipak, ulaze.. Zadrže se tek tolko, da ih upoznamo,zawolimo, i taman dok se priwiknemo oni nestanu..odu nekud,ostawe nas, kao da nikad nisu ni bili tu.. A zaprawo se samo oni osjećaju ko da ni nisu bili tu, nas očito niko niša ni ne pita-mi smo tu samo da se drugi igraju s nama..

Ponekad se osječam kao nečija igračka-marioneta, kao da swi mogu od mene naprawit što žele,a ja nemam prawo glasa..I tako,nakon što se swi izigraju, napuste nas, samo bace u stranu.. a mi ostajemo sami,jadni i socijalni.. i niko nas ništa ne pita )Pa zašto bi nas uopće neko pitao što mi želimo?(, mi smo tu samo da uzalud wolimo,praštamo, plačemo i molimo..

Swi dolaze i odlaze,a mi ostajemo sami s tugom..

utorak, 08.07.2008.

..mrtwa tišina..

Tišina..

Oko mene mrak i tama.
Sama sam, nema nikoga.
Hladnoća mi tijelom wlada, a od straha nema ni glasa.
Stisnem se, ne bi li mi bilo toplije, ne bi smanjila osjećaj samoće i straha. Ne pomaže.
I dalje sam sama, i dalje se bojim, i dalje mi je hladno.
Ništa mi ne pomaže..
U daljini čujem blagi šum i zapitam se «Što li je to?»
«Što mi još treba owe hladne noći?»
U strahu jedwa progoworim, i upitam «Ima li koga tamo?»
Čuje li me itko, čuje li itko moj strah, zapomaganje mojeg gotowo smrzlog tijela? I ne čujem wiše ništa,niti drhtaj ptica,nema ni onog blagog šuma, ni wjetra..
I znam sama sam, potpuno sama. Oko mene nikog, oko mene tama..

ponedjeljak, 07.07.2008.

moje pjesme,moji snowi

Ewo sam odluČila stawit i par swojih pjesmica,onak da ne budu sam moje porukice.. btw nadam se da was nisu ukomirale


Wolim te

Wolim te, zato što si kraj mene kada mi to treba!
Zato što me razumiješ! Zato što me cijeniš i poštuješ!
Zato što mi pružaš swe što mi treba, swe što možeš i znaš!
Zato što znaš pročitati moje misli!
Zato što pomažeš kada mi treba!
Zato što mi pružaš swoju ljubaw i
kada to ne zaslužujem! Zato što me woliš wiše od swega!
I zato te wolim do neba!!



Zašto

Učinila sam jednu grešku,
Znam da nisam trebala,
Ali ipak…
No zašto me se sada na temelju
jedne greške osuđuje?
Zašto mi je ta greška zapisana za swa wremena?
Zašto ju pamtite? Pa nisam li i ja čowijek kao i wi?
Nije li ljudski griješiti? Niste li wi nekada pogriješili?
Nisam wam nikada zapamtila, nisam was nikad osudila!
Pa zašto onda wi to meni radite? Zašto postoje dwostruka mjerila?
Zašto?

Mislim da su dwije za početak saswim _O_K_, slažete se?

..people zakon ste,i hwala wam..

Ewo ljudi htjela bih wam swima zahwaliti na podršci i pohwalama..jer sam zbilja u owa tri dana od kad imam blog zbilja dobila puno pohwala i podrške.. Ne znam kako da wam zahwalim.. Mislim možd wam je glupo što owo pišem..al meni mnogo znači.. ljubim was swe

..WOLIM GA..

Na tren me sada pustite plakati..
Na tren dok se srce moje oprašta sa snowima..
Jer u meni umire djelić duše...
Oprosti..ali nisam se promijenila...
Možeš ako želiš..do wječnosti prokljinjati moje ime..
Rušiti u meni swjetowe istkane od latica ljubawi...
Preziri me...idi...hladno okreni leđa..
Al' nikad ne reci da se nismo woljeli..
Znam da to nećeš,nebi mogao...
Ne nakon zakletwe krwlju ispisane na mojim grudima..
Umrijet ću radije no drugome pripasti..
Pa makar ti zauwijek bila samo robinja...
Ljubaw je jača od moje duše...
K'o slatki otrow mi teće usnama...
I klizi weć lako u moje wene...
WOLIM TE i zauwijek sam prokleta...

ANASTAZIJA

"Anastazija"-fakat odlična knjiga,pogotowo za one koji wole malo mračnije stwari-djela.. Oni koji su je pročitali znaju o čem pričam.. Meni je knjiga prejeeb*..onak dobro je napisana i jako zanimljiwa,ja kad sam krenula čitat nisam mogla stat-to je jedna od knjiga koja čitača drži wezanog za stolac-krewet )gdje god da čitate( swe dok ne zawrši s čitanjem.. Ja wolim i inače čitat,al pogotowo preko praznika..wolim ubijat owu dosadu i monotoniju u owim wručim i sparnim,a da ne goworim kolko dugim danima..
Swakako wam swima hladno preporučujem da barem pet knjiga preko praznika pročitate..pa uwijek se za swakog može nešt naći-zar ne?
Ewo nekih dijelowa iz knijge koji su mi se posebno swidjeli: "...I swijet postade samo sjena.A mrtwi,čije su oči bile otworene,u swojim zjenicama utopiše budućnost swijeta. Mrtwac je sanjao,a u njegowim snowima žiwi su se hwatali u zamke..."

nedjelja, 06.07.2008.

..MOJE PJESME, MOJI SNOWI..

Swi koji su mi bliski jako dobro znaju da ponekad,a najwiše dok sam u bedu pišem..ne nešto poput nekakwih besmislenih pjesama,samo izražawam swoje osječaje..na neki swoj način.. to su uglawnom tekstowi koji gowore o mojim trenutnim mislima i osječajima..to su tekstowi koji opisuju mene.. možda ćete imati priliku da neke od njih i pročitate..sam mi dajte malo wremena da se opustim.. jer ne wolim to swima pokaziwat.. još se čujemo kasnije moram na brzinu ić jest.. pozz

NEŠTO O MATURALCU I LUDOJ ZABAWI

Po običaju trgowačke išli smo u Češku..U noći sa 27. na 28.6. krenuli smo u Beč,wozili smo se kroz Sloweniju i Austriju.. U busu je bilo zakon,nekolicina ljudi je spawala,ali i bez njih zabawe nije nedostajalo..Nakon dolaska u Beč slijedi razgledawanje,widjeli smo prekrasne zgrada i dworce )jos sam nowa pa cu kasnije stavit neke slikice( Zatim smo se uputili u Prag,pred hotelom nas je dočekalo iznenađenje.. na prozorima swi hrwati,a onda još i bjelowarčani koji se deru Bjelowar..ma bila je ludnica.. Prwa dwa dana su u hotelu Opatov bili sami hrwati )Bjelowarčani,Waraždinci,Walpowčani..,tak da su nam društwo i zabawa bili osigurani.. no na žalost to nije potrajalo cijelo wrijeme,otišli su,a nama u hotel došli njemci-grozno.. Cijelo smo se wrijeme swađali s njima..ma zaborawit ću to bilo je i boljih stwari.. Kao npr. wećer u disku.. u jeeeb* što je tam bilo zakon,barem meni,weć sam rekla da wolim plesat,a ljudi iz Bj i sami znaju da nema baš puno mjesta za plesanje..
Swidjele su mi se i Križikove fontane,Karlov most,Zlatna ulica..i još tog al ko bi to swe popamtio..
Jedino na šta se mogu požalit je odwratna i bezukusna hrana,btw ostali samo gladni; i neljubazni ljudi.. Ali moram pohwaliti Branik- piwo koje smo pili-neki wiše,neki manje..al piwo je odlično )a i dečki bi me ubili da ne poswetim barem jednu rečenicu Braniku(
Peti dan smo krenuli u Nurnbreg..e sad su weć polako skoro swi bili izmoreni pa se malo wiše spawalo putem..Kad smo došli počela je kiša tak da nismo mogli u razgledawanje grada..al smo na ručak išli i zezali se i po kiši..E što su im one roštiljke bile odlične-prwi smo se put prawo najeli.. Tu noć u hotelu je bilo weselo,neki su otišli wan pit,neki su u hotelu pili,a neki su se i bez alkohola zafrkawali..Tu mi je noć soba bila puna,i stalno je neko kuco na wrata..al je bilo odlično.. U jutro smo razgledawali grad i uputili se prema Slazburgu koji smo isto razgledali..posjetili Mozartovu kuću,wrtowe Mirabell itd..ne mogu se swega točno sjetit..
Uglawnom bilo je odlično iako sam spawala možda swe zajedno 6 sati.. al swe bi dala kad bi se owo još koji put ponowilo..
Al najlijepše je ipak u mom Bjelowaru!!!

subota, 05.07.2008.

EWO I MENE

hello people ewo i ja se bacila na pisanje bloga.. kao sto neki znaju wec sam to odawno htjela al eto wremenske prilike mi nisu to dozwolile.. nadam se da ce te uziwati kao i ja..bit ce za swakog po nesto.. pozz