Cranberrie - under construction

No da, saživila sam se sa svojom novom bojom kose.
Još se malo stepavam kad si spazim odraz u ogledalu ali bit će to - OK.
Preživjet ću do subote a onda ću biti raznonijansnoplavo-pramenasta.
Iako čitah u Extri da se ove jeseni nose svi tonovi čokolade. Pa možda bude i koji čokoladni pramen u kosi. Bumo vidli kaj bu Tomek rekel.
Extru kupujem (u zadnja dva tjedna samo časna riječ) samo zbog toga jer bi unutra mogao biti članak o mojoj M. koja je kod Hoyke na onoj PhotoSophiji u Novom. Danas se vratila. Morat ću do nje za vikend da vidim fotke i da mi sve ispriča. Kratki rezim je da je bilo ful naporno, da ništa nije spavala i da ih je gonio ko gonič robove, ali da je puno naučila i stekla dobra poznanstva.

Kako je prošao vikend?
Pa mogao je i bolje.
Imala sam prijevoz do mora ali zbog šugavih balona i sestre nisam mogla ići. Banana.
A jučer sam dobila izvještaj od mame da je bilo predivno vrijeme i da se svi živi kupaju. Za poludit.

Tako da sam se morala snać sa onim što mi je ostalo. A i nije mi ostalo malo.

U četvrtak i petak je nakon posla uslijedilo bjesomučno traženje poklona za LJ. Četvratak je bio bezuspješan, ali u petak sam rješila i sebe i sestru.
Ja sam joj kupila Cavallijev Serpentine, a sisterica (kao, ustvari ja sam ih izabrala - sam da se zna. bež kožne rukavice koje sam joj skoro maznula kak su dobre. Imale smo kombinaciju za Lacoste novčanik ali sister nije htjela, jer to je kao glupi poklon. Na kraju su joj nećakinje kupile Lacoste novčanik.

U petak sam radila večeru za H. i V.
V. i ja smo ubile bocu vina (većinom ja jer i V. vozi isto kao i H. koja iz tog razloga nije skoro ništa pila), dakle zaključak je da sam ja većinu popila. A šta mogu kad je bilo dobro. Slatkasto i blago baš kako ja volim. Mljac.
Naravno da smo se cerekale do kasno u noć i da smo istračale sve živo.

U subotu se bio malo problem ustat u 7 ujutro ali što se mora nije teško.
Prvi put sam sama radila srca i dobro sam se namučila ali ispala su savršeno. Čak ni sestra zanovjetalo nije imala prigovora.

Eh onda sam si morala ići malo odspavati jer nisam mogla nikam, a i u nedjelju je bio plan ići na planinarenje na Papuk.
Navečer je bio babinjak (ali doslovce od 31-44 godine ) u Maxi pubu, fino večerica, muzika (tak-tak ali ok ak volite te žive muzike), kolači, tračanje i tak. Mislila sam se pobrati što prije doma jer sam morala ustati u 6 zbog izleta, ali nisu mi dale da idem doma.
U pol jedan su se smislile da idemo u Mouvie pub. O Bože... ali kud svi - tud i mali Mujo.
Trebali ste vidjeti zapanjene face klinaca kad smo počele ulazit unutra - milsim da su umirali od smjeha.
Moram samo reći da su u moju LJ zjevali baš neki doooobri komadi jer je baš zgodna - pravi komad. Moram ja nju tam izvest ali solo... ovak u grupi - ništa od pecanja
I tak, malo smo se isčagale i oko 3, pol četri došle doma.
Jasno je naravno da nisam išla na izlet. Što je ispalo dobro jer mi je danas rekla V. da su hodali 16 km. Nema šanse da bi ja to izdržala. Ja bi si sjela na pod i ni makac. Cvilidreta. Kaj mogu. Kaj nemreju neki normalan izlet smislit?!?!?
Jučer je bio dan ljeningitisa. Ništa nisam radila. Ali baš ništa. Samo sam se izležavala, čitala, jela... Pa jel bila nedjelja ili ne?