Cranberrie - under construction

Sjedim kraj prozora i gledam van.
Uživam u toplim sunčanim zrakama kao da su poslijednje. Tko zna, možda i jesu.
Kao gušterica se lijeno protežem i guštam.
Lišće sa trešnje je skoro u potpunosti otpalo, a preostalih nekoliko listova se polako otkida i u krugovima pada na tlo.

Popodne sporo prolazi.
Ne radim ništa.
Samo lijeno gledam u plavo nebo i padajuće listove.
Lagna muzika tiho svira.
Mir.
A ja...
Guštam.

mog blogića više... šmrc...

Raaaaaaaaadi!!!!
Kako znaš?
Vidiš post?
Onda raaaaaadiiiiiiiiiii!

670 kn.

Da da i mi smo svi zinuli ko somine.
Naime taj švedski stol po osobi košta samo 50 kn.
Heeeeeeeeeej 50 kn???????

Malo ću ih izreklamirat ali fakat je bilo dobro: u centru Sesveta, restoran Citadela, odmah iza policije za one koji znaju.

Daklem - na nedjeljnji ručak sa svojim ljubavima u Citadelu.

Evo Jazzie samo za tebe:

Ustvari smo mislili ići u jedan drugi restač ali nije radio jer je bila nedjelja a mi svi poduzetni pa se netko sjetio da ne radi ili recimo da nazovemo i provjerimo.
Ali ne! Mi došli i poljubili vrata.

Kud sad pas mtr...

Sister nije htjela tu jer kao pozna gazdu kak s tim balonima radi i to, ali dalje nam se nije dalo vozit i idemo mi tu.
Dođemo tam a kad tam švedski stol.
Malo smo frknuli nosom jer kao nećemo mi švedski stol, nego ćemo a la carte.
Ali ne da meni vrag mira i pitam ja da kaj je u tim toplim posudama.
Kad je frajer krenuo nabrajat, izgledalo je otprilike ovako:

za predjelo:
-pršut, buđola, domaća šunka, svježi sir i nekoliko vrsta tvrdih sireva

juhe:
- goveđa i zagorska

glavno jelo:
- puretina punjena nečim i nečim sa krpicama sa zeljem
- lungić punjen sirom i šunkom sa kroketima
- puretina sa žara sa njokama u gorgonzoli
- teletina punjena porćem sa mješanim povrćem i njokama
- i još nekaj kaj nisam probala pa ni ne znam

salate:
- jedno 10 vrsta, čak i krastavci sa vrhnjem i grah salata i crveno zelje i svašta još nešto

Čim smo došli sister je nabasala na ovog tipa pa je prek veze sredila jednu tortu na kojoj se kočoperila velika okrugla 40-ka.
Na kraju smo smazali i tortu.

Bilo nas je devet, od toga dvoje djece.
Pilo se točeno vino i sokovi.

Što mislite koliko smo to sve platili?

Da li se i vama događa da se cijeli tjedan dogovarate za izlazak s nekim, i onda kad dođe taj dan - baš vam se i ne ide?
Meni se to stalno događa.
Još mi najbolje ispadnu stvari kad se dogovorimo danas za danas ili eventualno danas za sutra.
Ali nije ni ovo sinoć bilo loše.

U jednom malom slatkom restoranu u Tkalči smo bili na pizzi.
Ali ne na običnoj pizzi. Ne, ne.
Ovo je bilo nešto mrak.
Za predjelo rajčica sa mozzarelom i toplim pogačicama.
Za jelo bijela pizza sa rukolom, pršutom i parmezanom na listiće.
Uz bijeli chardonay - savršenstvo.
Mislim da je Maslina izgubila tron za slavljenje rođendana - bar što se tiče ekipe Sex&City.
Nakon toga smo išli slušat swing band i baš je bilo zabavno. Malo boemski ali zabavno.
Društovo je isto bilo vrlo ugodno i razgovorljivo.
Večer je bila savršena za ugodnu šetnu sa voljenom osobom. Samo što ja nisam bila sa voljenom osobom. Nemam voljenu osobu. Šteta.
Grad je bio pun šveđana. I muških i ženskih. Neke žene su bile čak u japankama i suknjama a bez čarapa. Na što sam ja s nevjericom reagirala - naravno - zakopčana do grla u kožnu jaknu i sa laganim šalom oko vrata.

Danas sam trebala ići s ekipom s posla na kestenijadu u Kostajnicu ali sto baba kilavo djete i ništa od toga.

I zato sam danas mami pomogla čistiti kuću, malo se povlačila u smjeru prizemlje - kat - prizemlje - dnevna soba - moja soba i tako u krug nekoliko puta.

Mislim da idem sad malo na chat i onda čitiati Ime ruže - super knjiga za brzo zaspati.

Sutra nas mama i tata sve vode na ručak jer slave 40 godina braka. Nice.

Ujutro odem na posao skoro po noći.
Navečer se vraćam s posla po noći.
Prestrašno.

Baš sam našla pravo vrijeme za svoje brilijantne poteze.
A oko mene depresija do depresije.

No za to je zajebancija na poslu.
Tu i tam nas diša cimne tek tak da nam ne bu dosadno.
Da ostanemo u formi.
Pa ćemo ćaskom napravit neku analizu.
Pa poneki uzorak.
Pa pribavit i izanalizirat par novih dobavljača do sutra.
Ma neeeeeeeeema problema.
Sve sa smješkom.
Mogu ja to.
A što ne bih mogla.
Prepoznaju oni mene kao takvu.
Kao onu koja ima G istetovirano na čelu.
Znate već za kaj G stoji na mom čelu.

I danas dobim poziv iz pretprošle firme u kojoj sam radila.
Ošla im tajnica pa im je sad frka i sad bi oni da se ja vratim.
Hahhahahahah...
Nisam naravno mogla o tome na poslu razgovarati pa smo dogovorili poziv za večeras.
Sad čekam.
Kad im cepnem cifricu i autek i mobitel i laptop.
Pa se možemo razgovarat.
Naravno da mi to neće proć, ali ionak bi trebala biti u velikoj frci da se tam vratim.
A ovdje još nije tak velka frka.
Iako sam danas čula neke stvari koje me nisu baš ohrabrile.
Vidjet ćemo.
Moj diša ima viziju.
A kad on ima viziju nas sve boli glava.
Ali on uvijek nekak ispliva.
I cijeni one koji isplivaju s njim.
Valjda sad ona plivam. Ustvari ronim. Na dah. Na 50 m.
Dal ću izronit, ne znamo.

Sinoć sam bila ljena ići doma i otišla sam u grad bezveze sama.
I nazvala frendicu kad njih dvije u shoppingu.
A večer divna - topla, s laganom kišicom.
Pa sam klipsala s njima kroz pol grada sa glupavim smješkom na licu sva sretna ko malo djete.
Baš je super ić u shopping bez love.
Ne moraš ništa gledat, ništa isprobavat.
Samo se muvaš i muvaš. Ili čekaš ispred dućana i gledaš ljude kako prolaze.
Ili sjediš na klupi u Kaptol centru i odmaraš noge dok one gledaju suđe u Home sweet home.
Gdje sam bila - nigdje, što sam radila - ništa.
Došla doma umorna ko pas, ali sretna ko prase u kupusu.
(Zašto je prase u kupusu sretno? Ne kužim)

Što je još bilo u današnjem danu zanimljivo?
Ah da!
Jedan od meni jako jako dragih ljudi je postao tata.
Dobio je curicu.
Možda sad njegov brak dođe na mjesto. Jer klimao se malo u zadnje vrijeme.
Ustvari klimao se otkad se oženio.
Bedak.
Zakaj se nije s menom oženio.
Ah...

I još je bilo zanimljivo da s bivšim dišom idem preksutra na večeru.
Mogo bi mi i neki poslić nać a ne bit pizda.
Ma zove on mene da dođem radit za njega ali... hehehe... to je malko jelte prekomplicirano.
Been there - done that. No thx.

I još je zanimljivo da je sedam navečer a da ja još tipkam na poslu.

A još je zanimljivije da sad idem doma gljivit.
Ustvari ne bih išla ali sam gladna. Od bureka koji je bil za gablec ni b nije ostalo.

Idem još mailić jedan napisat i odoh.

Have a nice evening!

Up.
Down.
Up.
Down.
Up.
Down.
I onda opet ispočetka bez kraja i konca...

04.10.
Ništa više neću napisat.
Ovo je samo za mene.

Predugi su mi dani.
To je činjenica.
Nemam više obaveza kao prije.

Trudim se popraviti na poslu što se da, jer znam da sam u zadnje vrijeme tu najviše kiksala.
Nije moja jadna plava glavica mogla izdržati sav taj pritisak.
Sva sreća kaj je šef normalan i kuži i dao mi je priliku. Ja bih ju nazvala zadnjom.
Ako i ovaj put zeznem, poštedjet ću ga sebe, a sebi naći neki posao po svojim mogućnostima.

Puno izlazim.
Za sad samo s frendicama i frendovima.
Još se nisam stavila on the market.
Ni ne namjeravam neko vrijeme.

U subotu smo baš na piću pričali o muško ženskim odnosima, prijateljstvima i sličnom.
Nakon mojih burnih reakcija na neke stvari, frend mi je rekao: Na tebi se baš vidi da si povrijeđena i da ste friško prekinuli.
Da, vidi se.
Skačem ko mačka na svaku mušku riječ, na svaki komentar.
Skačem ko mačka znači da sam na zadnjim nogama i napadam kandžama - čist da ne bi bilo zabune.
I nek se i vidi.
Dosta je bilo zajebancije.

Opet psujem a rekla sam da bum prestala.
Probat ću.

Ipak malo sam se zamislila kad mi je to frend rekao.
A onda si opet mislim - pa proći će to.
Opet ću ja voljet muški rod kak i priliči.
A do tada dragi moji muškići - sklanjajte mi se s puta.
I ne brinite, obavijestit ću vas kad prođe.
Onda ću opet prest ko mala mačka.
Ali opet mačka, nikad to ne zaboravite.

Prije te mixane cuge i izlaska, sam bila na jednom babljem ročkasu. 30. Okruglom. Frendici najboljoj.
Ustvari imam dvije najbolje frendice - jel to moguće? O tom moram poseban post napisat.
Uglavnom bila je jedna cura koja se udala prije valjda goidnu i nešto.
I stalno je bila zezancija kak ona mora u 10 bit doma. 10 navečer.
Pa mislim si, dobro, zajebancija. Ali cura je stvarno morala biti doma u 10.
I stvarno je morala jesti neku glupu salatu koja joj se uopće nije jela jer joj je muž rekao da mora na dijetu da se ne bi slučajno zdebljala.
Ovo fakat još u životu nisam čula: NETKO JE SAD NA DIJETI DA SE SLUČAJNO NE BI ZDEBLJAO.
A žena ima 45 kila sa stolcem.
I još ne smije jesti čokoladu jer dobije prištiće i onda mu nije lijepa. I zato ona i po doma nosi puder i sve da on ne vidi da je ona opet jela čokoladu.
Ja sam samo gledala sve to u čudu a moja sestra je čekala kad ću explodirat.
Ali nisam jer je to bio rođendan od moje najbolje prijateljice. Jedne od moje 2 najbolje prijateljice.
Stvarno svašta.

Onda sam se skontala da je onaj moj ludi slatki bivši muž (ovo bi on da ga tako zovem i tako govorim o njemu - ali on bi i inače svašta) i nije bilo baš tako jako jako lud.
Ipak - previše za mene.

Onda sam razmišljala kakav bi trebao biti taj neki moj muškarac kojem ću se predat (nikad skroz - nema predaje) jednom kad se izvučem iz ove krize identiteta.
Nemam pojma.
Možda ću ga prepoznat odmah kad ga vidim.
Možda neću.
Tko to zna.
Ali da su mi kriteriji porasli - jesu. 10000000%.
I neka su.
Radije ću biti sama nego sa kretenom.

Moju mama je bila puna nade da sam si ja već našla nekog, i onda je bila jako tužna kad sam joj rekla da nisam.
Sad se valjda boji da ne bum ostala stara cura.
Možda bum ostala stara LUDA cura ako ostanem živjeti s njima.
Zato stalno igram loto i bingo da si mogu kupit stan.
Na Bingu sam dobila 1 red a na lotu ništa.
Kažu da se upornost isplati. Vidjet ćemo.
Nitko ionako ne zna moj identitet pa ću vam reć kad osvojim milju ojrića.

Zašto sam još na poslu i pišem ovaj glupi post?
Rekoh na početku: predugi su mi dani.
A sad idem doma jer sam već gladna.