Na putu do mora

Joj ljudi moji, skroz sam se uljenila na godišnjem....mislim, tak bi valjda i trebalo bit na odmoru,
ali imam posla koji me čeka....a niš mi se ne da....
Eto, čim naš narod pustiš s lanca to se sve raspojasa!
Uopće ne bi trebalo imati odmora, kakav odmor, ko je još videl odmarat se,
treba non-stop delat, po mogućnosti za badaf.
Ak delaš niš ne zaradiš, ak ne delaš isto niš ne zaradiš.
I zato mi volimo odmore, kakve god!




Na putu do mora, u Lici, naiđoh na snimanje nekog filma.
Pripremih za vas malu reportažu, razgovor dvaju glumaca na pauzi seta.
Mjesto radnje - Lika, kod Macole
Glavni akteri - dva prava lička međeda:
Brundalo i Brundo (umjetničkog imena Brunno, sa dva n, takodjer pravi lički medvjed ali fura se na purgera)



Naziv reportaže: Doručak na travi

- Brundo moj, jes ti vidija oni natječaj?
- Koji natječaj? i već sam ti rekel ne zovi me Brundo, ja sam Brunno!
- Ma oni na blogahaeru, lipo mi bilo vidit da nas se promoviralo!
- Koga nas?? o čemu ti briješ čovječe?
- Pa našu Liku! Tebi je samo do flizure, samo se prčiš s ovi svoji pokimporti, vidi se kakav si posta', ko oni modni mačak!
- Kaj mene briga za Liku, ja sam se sad ufural u skroz drugi đir i nemoj mi to više spominjat, prosim lepo.
- A vide ti njega, zatra' bi svoje korijene, vidi se iz avijona da si Ličan, ne moredu ti pomoć sve te tvoje maske i ove glumijade u koje si nas uvuka'!
- A ti lepo ak ti ne paše izađi! al znaj da si mi dužan!
- Šta sam ti ja dužan?!
- Svakaj sam ja za tebe napravil, sećaš se kad smo one kokoši lovili, tad sam ti stražu čuval i....
- No dobro, dobro, šta se odmah ljutiš, znaš da ja samo puno brundam, ne bi ja tebe nikad ostavia samog, mi smo si svoji, a ovdeka sve neki čudni stvorovi, nisu ko mi, mi smo najboljii, jel tako Brundo?! a fino smo potirali one kokoši, a?



- Aha,..njam njam...šuti i mazni još ovih par nektarina, baš su supać!
- Šupak kažeš? jest, ništa ne valjaju! sjećaš li se ti onih naših, to su nektarine bile! a ne ovo smeće, bljuje mi se!
- Hmmm....njam njam...imaš praf...nego, kak je bilo na tom natječaju?
- Ma ne spominji, bila neka Kojotica! nju bi ja rado....a ne ove ušljive nektarine.....
- Kaaaaj? Kojotica??? pa nju smo mogli smazat za doručak, zakaj nisi prije niš rekel?!
- Pa evo, divanim ti ja, al ti od kad si tote u ovi glumijadi skroz si pobenavija. A bila je i neka Foxica...
- Koja Foxica?? daj pričaj po naški buraz, veliš lisica je bila?!...mmmmm to bi si ja za after party oblizal! znaš da najviše volim baš lisice! to mi je....ono...mrak!
- Šta mrak? jel u škurini?
- Ma niš, nisi u điru buraz.
- Nisam u điru već sam u kavezu - promrmlja tiho sebi u bradu a zagrmi naglas - ali sam još uvijek najjači i nitko mi ništa ne može! ... Ipak nisu ni tako loše ove nektarine... - promrmlja opet potiho, ogledavajući se kako bi provjerio nije li ga tko čuo.
U tom trenu spazi kako ih slikam i dovikne Brunni - Ej, Brundo, ajd završavaj taj usrani doručak, počelo nam to tvoje slimanje!




I jedan naš ručkić na moru....
Nije bilo pećnice u apartmanu, samo gornja dva ringa, al sam se snašla i ipak spekla ove punjene paprike!
Paprike su punjene dinstanom rižom i patliđanima, prelivene kiselim vrhnjem s parmezanom.





I pogled s balkona...jedno od predvečerja...