confetteria
ponedjeljak, 08.01.2007.
zakašnjeli poklon
Ove moje novogodišnje odluke su izgleda opet fulale svrhu...  Odluka treća - da se malo više posvetim drugim ljudima uvalila me, naravno, samo u pizdarije. Pa sam u elementu ja-od-sad-glumim-anđela, u petak svom bivšem vrlo ljubazno odgovorila na njegov sms. Kojim me obavještava da je baš dobre volje i da si dođem po božični poklon dok ga nije da nekome drugome. Pa naravno da me cijeli dan kopkalo šta je to! Hm, zna on da sam radoznalo prase i na koju foru će me namamiti... Javit ću mu se već kad budem u blizini, ionako bi htjela uzeti natrag svoju knjigu - moj odgovor. Petak navečer, ženski izlazak s frendicom na koji se nabrijavam tjedan dana, pred kraj radnog vremena otkazujem(o) jer smo obje razdrmane i iscrpljene od posla, a treća kokica se ionako nije javila... Navečer kad sam se razbudila, bilo mi žao ko cucku, i bila sam ljuta na sebe što opet radi vlastite lijenosti sjedim doma i drkam po kompjuteru... Odjednom - skype porukica od bivšeg... Fuck, ne mogu mu se ne javit, jer ja sam fina, vidi da sam on-line... bla bla neke neutralne temice, o toj on-line igrici koju oboje igramo, cuckima, mačkima, poslu... Finjaka. Odjednom njegovo pitanje - i, kad češ se ti meni ispričat? E... idem off, gotova mi klopa - moj fini odgovor. A bila je skoro ponoć. Subota - pola 6 navečer došlo mi već da grizem od dosade, pa ajde da obavimo tu primopredaju... Sms da mogu doći za sat, sat i pol ako mu paše... Naravno da mu je pasalo. I naravno da sam ja kasnila. Kad sam ulazila u dvorište, naletila sam mu na tatu, čovjek se zbilja obradovao što me vidi... Ulazim u kuću, naletim na mamu, ista priča... a kako sam se tek ja proljepšala, super izgledam... Obavim pozdravljanje i čestitanje s mamom, a Njega nigdje... Upadnem mu u sobu, on je naravno pred kompom... Kao da smo se jučer vidjeli, tek kad je poklikao sve kaj je namjeravao se ustao i pozdravio me... Za to vrijeme sam se skoro ugušila kako se namirišao... Nismo si ni čestitali a on je već izletio van do auta da idemo negdje na cugu... Otisli smo na cugu, čestitali na cesti ispred lokalnog kafića, a kad smo sjeli, dao mi je poklončić... Figuricu, kristalnu kocku u kojoj je zarobljeno srce na kojem piše Love... Nisam baš to očekivala, prije neku praktičnu stvar ili nakit, budući mi je poklonio jednom naušnice i ispitivao zašto ne nosim prstenje, narukvice... Malo sam ostala zatečena... To srčeko u toj kockici je do sada najveće i najdirektnije iskazivanje nekih osjećaja prema meni... Premetala sam to u rukama i proučavala pod svim kutevima, jer nisam znala šta reći. Valjda je mislio da sam razočarana, pa je počeo pričati kako se raspitivao, da je to lasersko rezanje kristala... Da eto, on mi je htio dati nešto malo drugačije, nada se da mi se sviđa, može mi možda poslužit za ovo...ono... Samo da se nada da ga neću gađati s tim. I da se smrznuo onaj dan kad sam ga izbacila iz auta, da je kihao još tjedan dana poslije... Sjedili smo tamo i pričali skoro dva sata... O nama. Rekla sam mu sve što me smetalo, što više ne mogu podnositi, i zašto mi je puknuo film... Htio me prekinuti, započet neku raspravu... Ali sam mu rekla neka me bar jednom posluša do kraja, ionako se vjerojatno poslije ovog susreta nećemo više vidjeti pa neka jednom čuje istinu i sve do kraja... Sve sam mu rekla. O nama i šta sam željela ili nisam, kako sam se osjećala i da se sada osjećam bolje. Šta mislim za njegov poremećen odnos sa ženom... Sve. Za dijete, za starce... Šta mislim o njegovom "velikom biznisu"... Rekla sam mu i da sam odmah drugi dan izašla s drugim, i da mi je bio dobar, da nisam sjedila doma ovo vrijeme... Rekao mi je da sam smeće jedno... Rekao mi je i neke druge stvari... Neke izjave su me zatekle... Pa, mislim da mu je dobro došla ono hlađenje na stanici. Došao je izgleda do nekih zaključaka o svom životu, i o nama. Jedino ako sad nije naučio šta treba reći. Šteta samo što neke stvari nije rekao niti jednom prije. Pogotovo ono da mu je žao što sam neke stvari krivo shvatila, i da je on samnom želio puno više i puno ozbiljnije nego ja to mislim, samo je želio u sve ući malo sporije i promišljenije. Želio je ići polako jer je želio da traje. Jebiga... Zaključili smo kako smo imali jako dobru vezu, da nije bilo tih ja-mislim-da-ti-misliš/želiš sranja koja su visila u zraku, moglo je to biti nešto iznimno... Pa smo prešli na neka prisjećanja naših doživljaja, provoda... Sjetili smo se provoda u u Tuhelju... I ... Ah... pola sata kasnije već smo bili na naplatnim kućicama, s napakiranim ručnicima, kupaćim... Bilo je malo čudno kad smo došli tamo, uvijek bi dijelili kabinu za presvlačenje no ovaj puta sam ja ušla u kabinu do, mada je on ostavio vrata otvorena na svojoj... Bazen... Ja sam prvo uletila u onaj s hladnijom vodom... Tu i tamo neki dodir, uglavnom s njegove strane... Kad sam počela cvokotat, prešli smo u topli bazen.... Malo više dodira, pokoja pusa... Pa malo više pusa... Meni u glavi zbrka, i bi i ne bi... Tako je dobro ponovno biti s nekim tko zna sve što voliš i kako ti ugoditi, a opet.... nije to više to. Na trenutke bi osjetila u sebi da se stari osjećaji bude, izbjegavala njegov pogled u kojem sam vidjela da sam mu nedostajala i više nego je rekao. Potjerali su nad iz bazena zadnje, u autu tišina... Tamo smo jurili 180, nazad jedva 90... Kad sam pitala koji mi je najbolji put s te strane da ga odbacim doma, pitao je zar ne ide kod mene... Ne... Ne želim to još, ne znam šta ću s tobom. Šutili smo skoro do njega doma.... Par ulica prije njegove je htio da stanem sa strane... Želim te malo ljubiti , molim te... Uh, da... Sve ok, ali 3 je u noći, a ja još moram na drugu stranu grada... Pusica za rastanak ispred njegove kuće se odužila... Sad te više ne pustim da voziš Ne znam šta da radim, ne znam mogu li više kroz to prolazit... Pusti sad, idemo polako pa ćemo vidjeti  Ujutro nas je probudio njegov mob... Ležala sam mu na ramenu i čula da ga žena zove jer mali želi razgovarati s njim... Čvrsto me stisnuo uz sebe da se nisam mogla pomaknuti cijeli razgovor... Bilo je dobro probudit se u poznatom zagrljaju... Čudno, ali dobro... Konačno sam se naspavala... On nije, rekao je da se stalno budio i pokrivao me jer se bojao da se ne prehladim, kod njega je hladno...Ja sam imala neke obaveze i morala sam se žuriti doma, a i htjela sam zbrisati čim prije, da ne krenu neka pitanja, razgovori, izjave... Jer u glavi mi je praznina. Pusa na rastanku i čujemo se Ostatak dana neutralno skypanje ali nikakva pitanja ili dogovori... I bolje, jer pojam nemam zašto, šta, kako.... |
- 08:15 - Komentari (9) - Isprintaj - #
Svibanj 2007 (1) Travanj 2007 (2) Veljača 2007 (1) Siječanj 2007 (5) Prosinac 2006 (6) Studeni 2006 (4) Listopad 2006 (4) Rujan 2006 (6) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
o ljubavi ... i ostalim stvarima koje idu uz nju  tko se srami ostaviti komentar javno, neka mi šapne na: confetta_love@yahoo.com |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
