Penzija
Stanin muž, Ante, trebao je '85g poć u mirovinu pa se u kadrovskoj službi (tako se onda zvala) pošo interesirat o detaljima.
Činovnica prekine brusiti nokte i potraži njegovu radnu knjižicu i knjižurinu gdje je ubilježen pa gleda i ne progovara.
-A štae, 'esam li živ?
-A šjor moj vi do mirovine imate radit još petnaeset godina. Ode piše da ste rođeni xxxx a i datum zaposlenja se poklapa. Dakle morate raditi još petnaest godina.
-Ali gospođo to mora da je neka greška, to ne može bit istina. Evo iman ja ličnu kartu pa da vidite.
Traži po novčaniku ali nema lične. Negdje je posijao.
I tako kisel dođe doma, drmne jednu lozu pa drugu a žena ga pita što mu se zgodilo kad je nervož.
-Ae im jebi mate' nepismenu…kažu mi da moran radit još petnaes' godina do penzije. Ej…petnaes' godina, to je taman kad navršin osandeset.
Onda se žena uvatila smijat pa kad se izdovoljila, uozbilji se i veli: 'ništa ti ne brini ja ću njima po' reć ka' si ti rođen'.
-Ae ne pizdi diš ti ić za me ka da iđeš na roditeljski bogati, neš ić.
-Muči, oću odma ujutro i basta.
On ušuti, di će protiv testosterona, pustila bradu, zabrkatila, nema šanse.
Ujutro na bus i drito u kadrovsku.
-Mala ja san došla vi't za moga muža ka' će u penziju.- kaže ime i ostale generalije i čeka dok činovnica izvuče knjižurine. Jbg onda nije bilo kompjutora pa se sve bilježilo u knjigama i spremalo u fasciklama. Očito je da se radilo o greški jer pod tim prezimenom, i inače u Dalmaciji, ima više Antiša nega kutle poduzeća.
Činovnica ponovi isto što je i njemu rekla a Stana se upali ki šuferin.
-Jel to znači da moj muž sadeka ima pedes' godina.
-Tako je.
-A što onda ne može tapunavat kad ima toliko…an? ae sa' bekni.
|
