fra gavun

AnaMarija

Sretan imendan!

U narodu postoji lijep izraz, 'zornjak'. Probudio ga je pa razmišlja što mu je činiti jer za ustajanje je rano a spavat ne može, ma kako god se okrene smeta.
Ona se prosula po postelji i blaženo sniva. Žao mu je buditi ali nema druge te poput mačića nježno joj gladeći obline tiho zove.
-Marija, Marija..
U neko doba Ona se snena okrene, trepne par puta, rastegne se pa s čuđem?
-Marija? Jesam li ja dobro čula da zoveš neku Mariju?
-Aha.
-Čekaj malo, jel me zaje..?
-Nije, tebe zovem.
-Mene?
-Ae, tebe da koga ću.
-Pa svi me zovu Ana, prvi ti? Koliko ja znam ono 'Marija' je zadnji dio imena.
-A-e, ja te i budim radi zadnjeg dijela.