fra gavun

'Kad si gladan nisi svoj'

Ne znam smijem li upotrijebiti ovu tuđu krilaticu jer kakva su vremena mogo bi mi ZAMP sjesti na penziju a to je gore od sunčanja na živom pjesku?
Uglavnom par kilometara prije raskršća nazovem Ćer. Taman bješe vrijeme ručku a crijeva vesela kao da sam orkestar pojeb...pardon, pojeo.
Pitam štas' kuvala'.
-Kako? Ali ne znaš da je krizma?
Meni je to bilo dovoljno, čuo sam što sam želio i jedanak sam stisnuo gas i reko: 'eto mene'.
A čuj, bit će nešto za pod zub, oću reć nešto konkretno. Podgrijavao sam maštu, oštrio njuh i tako stignem u dvorište.
Pičim pravo za stol a on... prazan! Drčina se smiju a i Ona me čudno gleda.
- Daj ae, gladan sam.
- I mi smo ali danas mora tako bit, čista srida, korizma je počela.
- Ali nije krizma?
- Kakva krizma u korizmi bogati. Morat ćeš ti nosit oni aparatić nema druge.
- A-uu, pa što mi ne reče da ne dolazim?
- Kako ću ćaći reć da ne dođe, štatije.

I tako sam u provratku svratio u dućan. No da bih ostao na visini pravog kršćanina kupio sam bezgrešne salame za ručak. Ku'š veće pokore.