|
Da, net mi je bio u banani skoro mjesec dana, ali evo, imate me natrag. Uživajte mi u pričama koje ću štancati. Ovo je ona druga iz školskih novina. Vi tu čitate necenzuriranu verziju, za školu sam ju morao ublažit (toliko o umjetničkoj slobodi =P). Ništa, uživajte:
Ispod noćnog neba vjetar mi nježno obavija lice. Kao da me pazi, da se ne bih iznenadio. Kosa mi lagano vijori dok ja čekam tramvaj. Prođe još jedna subota. Doma me čeka krevet. Stanem na tračnicu da vidim ide li tramvaj. U daljini se nazire, no ne vidim koji je broj. Valjda je moj. Sjetim se da imam dvije knjige u jakni, krenem rukom po jednu ali se začuje škripanje i kotrljanje kotača. Pokraj mene prolaze svjetla i mutna lica tramvaja. Tražim po njemu broj koji trebam. Da, eno ga. Ovo je moj tramvaj.
Prazan i sjedam na lijevoj strani na predzadnje mjesto. Ulaze pretežno mladi, ali i pokoji starij stanovnik moga grada. Sjedim točno ispod lampe koja treperi. No, neće mi to smetati. Vadim knjigu. „Kako je ugodno uz mene“. Počnem ju čitati od početka : „Sve je počelo zbog jedne administrativne pogreške. Da nije bilo te administr...“
- Jeste čuli za Doru?- kaže jedna djevojka, koja je bila u društvu nekih mladića. Stoje odmah do mene. Ja se pravim da čitam, ali u stvari slušam razgovor.
- Kaj je s Dorom?- upita neki mldaić. S geliranom crnom kosom, u jakni na kojoj su sponzori. Poput stotina što sam vidio. Prati modu, pa je kao svi drugi.
- Šta je napravila na tulumu od Monike?- upita djevojka ponovno. Samo da ih više zainteresira...
- Čekaj, prošli vikend?- upita drugi s crvenom „šiltericom“, s čudnim čeljustima. Izgleda kao otvorena ladica.
- Da, na jednom tulumu je barila petoricu!- Kaže djevojka kao da je odala državnu tajnu.
-Odjendom?- upita gelirani.
-Hahahahahaha- začu se glupav smijeh. Ostali momci u društvu misle da je to jako smješno. Bit će da je gelirani Alfa Mužjak pa sve što kaže vrijedi zlata. Makar to uopće nije toliko smiješno. Nije smiješno, uopće. Lisatm stranicu, ipak ne treba ispasti sumnjiv.
- Ne odjednom, ali ipak, malo droljasto...- Odvrati djevojka.
- Meni se takva „treba“ sviđa!- kaže jedan, koji je dosad bio u pozadini. Kosu je obrijao sa strane, tako da mu je gore ostao otok. Trebam li uopće komentirati?
- A kaj se ti nadaš? Tebi ni drolja ne bi dala!- kaže Alfa Mužijak. Hahahahaha. Tupavi smijeh, čak i ovaj s otokom se smije. Ipak ne želi probleme s Alfa Mužijakom. Čuje se škripa kočnica. Tramvaj se ljulja lijevo,desno, svjetla ,opet, trepere.
- Jel` tu izlazimo?- upita djevojka
- Da- važno će alfa mužijak.
Zujanje. Vrata se otvaraju. I mala skupina izlazi van.
-Jedva čekam Har...- kaže otok, ali nisam čuo ostatak jer je opet zujalo a vrata se zatvarala. I krene tramvaj, ka novim pohodima. Ja se vratim knjizi, i počnem ju čitati. Ali, ipak ne. Nešto mi odvrati pozornost. Dok sam se istezao okrenuh se, i ugledah jednu čudnu skupinu. Dvije djevojke blijede poput papira, s crnom šminkom, lancima i dugom crnom kosom u crnim haljinama. Poput onih srednjovjekovnih haljina. S njima su bila trojica. Imali su crne kožne jakne, s dugom kosom svezanom u rep. Na nogama su svi imali crne čizme.
- Jeste vidjeli ove glupane?- začujem muški glas, ali ne znam koji. Iza mene su, jel da?
- Da, koji kreteni, majku im jebem!- odvrati drugi muški glas – samo slušaju Srbe! Jesu mi to neke Hrvatine!
- Ha,ha, jeste li vidjeli čeljust od onog frajera?- upita jedna djevojka.
- Ili onaj s onom mutavom frizurom- kaže druga.
- Koje seljačine, daj vino to vamo! – kaže muški glas, a čuje se zveket boca – nisu prerasli pubertet, šta ćeš?
Nisu prerasli pubertet? Kaže netko tko u zadnje 2 godine nije ništa obukao što nije crno! A tek ove ženske!
- Bilo mi je glupo sad u tramvaju, ali bi im razbio pičku!- kaže jedan što je dosad šutio.
- Ajde Crni ne kenjaj! TI se nemreš istuširati a da si ne slomiš ruku! Ti ćeš nekoga razbit? – kaže jedna djevojka.
- Jebite se! – odvrati Crni
- Ajde, šta se svađate, neprijatelj je upravo izašao iz tramvaja, mi moramo biti složni! – kaže jedan.
- Ej Franky! Odi osnovati neku stranku ili tako nešto! – kaže Crni.
- Oš šamar? – upita Franky.
- Nemaš ti muda za to! – odvrati Crni. Našto se začuo šamar. Ja se okrećem, jer sad imam puno pravo gledati u njih. Ove dvije djevojke drže dugokosog koji ispija vino, a Crni se skupio sa strane. Nakon što je Franky ispio svoje vino pitao ga je želi li još.Neki su se stariji i poustajali, valjda su mislili da će i oni dobiti šamar.
- Smiri se Franky!- kaže jedna te ga poljubi. Kad su zazvonila vrata izašli su.
- Crni ajde! – kaže treći dugokosi dok je držao vrata koja se nisu mogla zatvoriti – pijan je! Neće se to više dogoditi!
- Znam da se neće dogoditi, jer ja neidem više s vama! Jebite se svi!
- Kako oš! Papčino! – te pusti vrata. Ona se zalupiše naglo. Tramvaj je potom krenuo. Ja sam se vratio knjizi. Tako se znači ponašaju neki koji su prerasli pubertet! Neki stariji su buljili u Crnog.
- A koji kurac vi gledate?- upita Crni masu koja ga je promatrala. Oni su se okrenuli mareći za svoja posla.
- C-c-c, ta mladost... – izusti neka starija gospođa ispred mene. Franky je na sljedećoj stanici izašao van, a ušli su neki mladići bez djevojaka. Imali su spuštene hlače, prevelike majice što su ličile na haljine i nakrivljene kape na glavi. Uglavnom, kao iz cirkusa. Stručni naziv bi bio „reperi“.
- Jeste vidjeli onu karikaturu? – upita jedan, koji je zacijelo Alfa Mužijak. Imao je plavu „haljinu“ na kojoj je stajalo veliko G.
- Misliš onog mutavog metalca? – upita drugi, s crvenom „haljinom“ koja je imala znak neke sportske ekipe.
- Da! Koja seljačina, mogo bi se taj nekad i oprati!- odvrati Plava Haljina. Potom se čuo tupavi smijeh,
- Ili ošišati!- kaže Crvena Haljina. Tupavi smijeh. Znači, jedan od njih dvojice je Alfa Mužijak. Sad se sigurno bore za krdo s lošim forama!
- Nema se vremena ošišati! Pa on mora ići na groblje da zaziva sotonu! –reče Zelena Haljina. Odustajem od potrage za Alfa Mužijakom. Zelena Haljina vadi mobitel iz džepa, i pusti neku „repersku“ pjesmu na mobitelu. Svi su klimali glavama, jedan maše s prstima, a jedan se dere „B-I-CH“. Gospođa ispred mene opet gunđa. Potom jedan vadi cigarete i zapali ih. Drugi se smiju i žicaju „dim“.
- Ajmo u Aquarius! – kaže Zelena Haljina.
- Ma jebeš Aquarius! Ajmo kod mene, pozvat ću neke „trebe“ i organizirati tulum!- kaže Crvena Haljina. Ostali se složiše.
Na sljedećoj stanici uđe moj prjiatelj, pa sam izgubio interesa za haljine.
- Di si?- upita me, kako ga od milja zovemo, Niks.
- Vraćam se s jednog izlaska. – odgovorim mu.
- Di si bio?- upita me. Di sam bio? I da mu kažem di sam bio ne bi znao. Ali ajd.
- U Verdiu. –
- Ne znam di je to. – velikog li iznenađenja!
- A odkud ti? – upitam Niksa.
- Ma iz kvarta, bila je neka šora, razbili mi frenda pa sam okupio ekipu. Sad idem po njih u Siget, pa ćemo razbit jebenu Knežiju!
- Zvuči zanimljivo... – ne znam je li pokupio laž ili nije.
- Šta, ti čitaš? – upita me on.
- Pa da, jednu knjigu Steva Martina, a u jakni imam još jednu.- odgovorim mu.
- Kako ti se to da? Ja ne čitam lektire, a kamoli nešto sa strane! – kaže mi on sa zbunjenim izrazom lica.
- Pa zašto ne bi čitao? –
- A ne znam, kažem da se meni ne da. Samo mi uzima vrijeme.-
- A šta imaš tako važnog za radit? – upitam ga, već lagano ljut.
- Ne znam... – odgovori on.
- Jel` znaš šta se meni ne da? Meni se ne bi dalo ići u druge kvartove da se tučem s nekim. Jer meni kvart ništa ne znači. Ne bih išao u Split, samo da tamo tučem nekog jer sam iz Zagreba, jer on meni ništa ne znači, bar ne toliko da se tučem za njega!
- Kad si papak, bi li se borio za Hrvatsku? – upita on mene.
- A bi li ti?- upitam ga dok ustajem. Nisam mu ni dao vrijeme da odgovori jer sam znao, šta god odgovori to je laž. Tramvaj zuji, ja izlazim van. Niks me uporno doziva, ali ja idem dalje. Baš sam izašao kod parka. Tu sam sam, u prirodi. Vadim drugu knjigu, i listam ju bez veze. Slučajno ostanem na jednoj stranici i čitam:
„Ali u samoći njihova je glava
Ispravna i čista povrh mračne rulje
Gdje ih ne razumiju glupani i hulje.“
Sklopim knjigu. Dignem glavu i nastavim se šetati među drvećem, grmljem obasjan samo mjesečinom. A u daljini svi skupa idu, u tom čudu svjetala i zvukova. Reperi, šminkeri i metalci idu, odlaze. U tom tramvaju, tramvaju broj ...
|
