Audrey Hepburn-kazu da joj slicim
/>
Smile...it confuses people
29.09.2006., petak
Ja od rodjendana pa do rodjendana cekam samo poziv tvoj...
|
Kao sto ste iz naslova mogli shvatiti vasoj, jedinoj, najboljoj i neponovljivoj (al sam skromna) chocolini danas je 15. rodjendan. Mozda kao brojka zvuci mala, ali kad bi pocela pricati o svojim dogodovstinama u tih 15 godina, pricala bih mjesec dana. I tek sam nakon 15 godina shvatila jedno: Ja sam stvarno sretno dijete! Bilo kako bilo, da vise ne duljim, sutra se moram u 5 probuditi, idem sa skolom na izlet. Bit ce nam super, vjerovatno cu se nac s frendicom s mora, a i ljubljenom sam kavu obecala. A sad, par stihova, nadam se da su tocni... " Ja od rodjendana pa do rodjendana cekam samo poziv tvoj. Makar prazne rijeci bit ce dovoljne da mi kazu da si nekad bio samo moj. Sve ce se promijeniti, ali tebe nista ne moze zamijeniti... " |
26.09.2006., utorak
Let's pretend you're mine... You've got what I like...
|
Htjela sam jos i prije napisati post, ali se dva puta izbrisao pa sam odustala. Kod mene puno promijena, a najvise na ljubavnom polju. Interista mi se uopce vise ne svidja, a sad ga sve cesce vidjam, cak sam ga srela i u kinu. To bi znacilo da sam ostala samo na najboljem frendu i razreda. S njim mi je stvarno super, skupa smo stalno, sto su i drugi vec primjetili... Pod satovima nam je super, stalno se zabavljamo, ali uskoro i to prekidam jer sad zaozbiljno pocinje srednja skola.  Imamo puno zajednickih tema i nasu pjesmu. Ali pojavio se problem, jos je jedna cura iz razreda zaljubljena u njega... Sto se tice razreda, ekipa je odlicna, sa vecinom se odlicno slazem. Ovaj vikend idemo na izlet i uskoro radim tulum za rodjendan. A otkako sam dosla u srednju, sve sam veselija i poznata sam po tome da se iz cistog mira smijem... Toliko od mene, nemam vam vise nista za reci... Budite dobri, papajte puno cokolade, ma sve vas voli vase Chocolina! |
14.09.2006., èetvrtak
Sve se tako ubrzano mijenja...
Evo upravo sam se vratila doma, moram se pohvalit da sam s nekima iz razreda pola puta propjesacila. Inace, ja i sport nikako, a to sam danas na tjelosnom dokazala. Dakle, ovih se dana kod mene desavaju munjevite promjene. U srijedu sam vidjela Interovca, sva sam se sledila, svi su mislili da sam vidjela duha. Bio je u dresu, super mu stoji.  A onda sam se sve intenzivnije pocela druzit s jednim iz razreda i nekako se sljedeci dan zagrijala za njega. Previse smo zajedno, a profesor iz povijesti nam je rekao da svoje ljubavne probleme rjesavamo pod odmorom, a ne pod njegovim satom.  Mi cure smo htjele ostaviti poruku za interovca posto dijelimo zajednicki razred, ali je to skuzio taj decko i poceo me pilit da mu dam papir i naljuto se zato sto mu nisam dala. Ostala sam s njima jos malo poslije skole, pomirili smo se i cak mi je torbu nosio. On je stalno sam u stanu pa sljedeci vikend pripremamo tulum kod njega.  Kad sam dosla doma i smirila se, shvatila sam sto se desava i pomirila se s tim, ali ne moze na tome ostati. I tako danas prije predsata frendica i ja lutamo po hodniku i trazimo ga. Izasla sam iz razreda, omotala Interov dres oko struka i vidjela NJEGA. A onda se neka iz njegovog razreda zaderala:......( njegovo ime).... ova cura ima isti dres kao i ti!!!! On je samo buljio, a ja i frendica smo smugnule u WC. Dosla sam u razred, sva u mislima, raska me nesto pitala, ja nisam znala, ali ipak sam se pribrala....   |
08.09.2006., petak
What if God was one of us, just a stranger on the bus, trying make his way home...
|
Kao sto vidim, vecina vas se pita kako sam prezivjela prvi dan? Pa jedva... Bilo je dobro, sve dok nisam vidjela sestricnu, onda me uhvatila panika... Srela sam dosta ljudi koje jos otprije znam, ali nisam znala da su upisali moju srednju. Upoznala sam jednu super curu i sad s njom sjedim, upoznala sam vecinu razreda i svi su mi OK. Imamo malo decki u razredu, ali su bas zabavni. I raska nam je super, za razliku od vecine profesora. Jedno veliko razocaranje je bilo to da nema zgodnih decki, a svi su mislili da ce ih kod mene biti. A onda sam prvi dan za vrijeme odmara vidjela jednog preslatkog decka. Samo je projurio kraj mene, imao je frckavu kosu i bio je u Interovom dresu... San svih mojih snova... Nije moja smjena pa ga nisam vidjala sve do srijede, kad sam izasla na hodnik i vidjela jednog decka koji bi mogao biti on. Bio je tako meden... Sa predivnom frckavom kosom i fiksnim koji mu tako slatko stoji... Zaboravila sam spomenuti i jedan dosta vazan dio. Kad sam dosla doma prvi dan, cekao me Spanjolac na msn-u. Molio je da mu posaljem svoju sliku, a onda ih je trazio jos. Stalno sam ga podjebavala, ali kako je glup, on to nije shvatio. Pricali smo o glupostima i pitala sam ga da li ima novu curu, a kao i po obicaju, on ju ima. Obecao mi je da ce mi poslati nasu sliku, ali jos to nije ucinio, koji kreten, opet me iznervirio, taman kad sam ga zaboravila... Glavno je da imam novu zanimaciju, zbog koje tako volim ici u skolu. Zbog nje i standa s Fornettima... |
07.09.2006., èetvrtak
Ojos asi
|
Ayer conocí un cielo sin sol y un hombre sin suelo un santo en prisión y una canción triste sin dueño ya he ya he ya la he y conocí tus ojos negros ya he ya he ya la he y ahora sí que no puedo vivir sin ellos yo coro/chorus le pido al cielo sólo un deseo que en tus ojos yo pueda vivir he recorrido ya el mundo entero y una cosa te vengo a decir viajé de Bahrein hasta Beirut fuí desde el norte hasta el polo sur y no encontré ojos así como los que tienes tú rabbou ssamai fika rrajaii fi ainaiha ara hayati ati ilaika min hada lkaaouni arjouka Rabbi labbi nidai viaje de bahrein hasta beirut fuí desde el norte hasta el polo sur y no encontré ojos así como los que tienes tú Ayer vi pasar una mujer debajo de su camello un río de sal un barco abandonado en el desierto ya he ya he ya la he y vi pasar tus ojos negros ya he ya he ya la he y ahora sí que no puedo vivir sin ellos yo coro/chorus rabbou ssamai fika rrajaii fi ainaiha ara hayati ati ilaika min hada lkaaouni arjouka Rabbi labbi nidai viaje de Bahrein hasta Beirut fuí desde el norte hasta el polo sur y no encontré ojos así como los que tienes tú coro/chorus |
02.09.2006., subota
Nada fue un error...
|
Evo bila sam vani s frendicom, sad sam se vratila. Isle smo za promjenu, u centar na kavu,a sve je krenulo naopacke. Sve koje smo zvali da idu s nama su bili ili zauzeti, nisu mogli van ili uopce nisu u gradu. Svi imaju neku svoju ekipu,a nasa se raspala pa smo na kraju isle same. Onda smo se smislile da bi mogle u kino: sve su projekcije bile ili prekasno ili rasprodane... I nista, na kraju smo otisle na kavu... Prvo smo pet puta zvale konobara koji je na kraju dosao nakon petnaest minuta sav zbunjen... Popile smo kavu i nastavile lutat... Vidjela sam jednog preslatkog sk8era, totalno moj tip, a slicnog sam decka i jutros vidjela... San mojih snova... Da bar ide u moju srednju... Dakle od tromjesecne slobode ostao mi je svega 1 dan... Trebam ga dobro iskoristiti... A da ga prespavam? Puno besosa vam salje vasa chocolina... Budite mi dobri i jedite puno cokolade... |
