I MUST BE STRONG AND CARRY ON
zašto ovakav naslov??? e, pa saznat ćete kasnije
daklemh...odlučih napisat novi post, ne??
eto, kod mene svašta ima..i dobrog i lošeg..kako za koga
npr, danas sam se dobro izvukla u školi..nije me ni zolja pitala, ni pinjuh, ni špoljar..di ćeš bolje, hihihi
onda...htjela bi napisat mali report o helovinu, ne?
e pa ljudi moji..u srijedu je bilo predobro, preodlično, presuper, prejebno vani, kak god si vi to uzmete, tj, to znači samo jedno : jukebox + 2 zdravice + zakon ekipica (bitno je naglasiti da nam je naša sendi jako, jako falila, i da on baš zna potrefit pravi dan kad da nejde van..jao, jao te je bitno naglasiti da je to bila samo ženska ekipica) = prava jebenica
ne znam ni sama kaj sam htjela ovim gore napisat, al nema veze..hehe
ugl..bilo je super vani, da, da
dalje..curke su kod mene spavale u petak i ono..baš nam je bilo kul =)
eh, sad...da ne bi sve u mom životu bilo super, idemo mi na naslov.
došla sam do jednog velikog zaključka razmišljajući zadnjih par dana. u posljednja dva mjeseca nisam ona osoba koja sam nekad bila. promijenila sam se..i to jako..to nije ona osoba koja se nije previše brinula oko nekih stvari, osoba koja bi prešla preko nekih stvari i rekla - život ide dalje..no. no. not this time! postala sam jako zbunjena, nesigurna, mijenjam najmanje 10 raspoloženja na dan, u meni postoji previše osjećaja, postoji previše novih problema u mom životu, previše toga zbog čega sam postala neambiciozna, lijena, totalno zapuštena osoba koju briga za sve. trenutno sam osoba kod koje ne postoji neka istinska sreća. i kad sam se ponadala, sve je palo u vodu. ne prepoznajem se. ne sviđa mi se kaj sam takva i nadam se da će se što prije to riješit i da ću se vratit ona stara ja jer mi se ona definitvno puno više sviđa nego ova ja sad. ovaj vikend sam se napokon suočila kak se spada sa svojih dva problema u životu..od njih malo više..jedan sam prihvatila ne baš tako dobro - više sam od sebe očekivala, a drugi je onak..a dobro prošao i bolje sam ga prihvatila što me na neki način i začudilo. ne želim više bit ovakva, trudit ću se što više mogu..ali jako je teško...postoji previše uspomena, previše toga zbog čega ne mogu bit opuštena, previše neželje za nečim boljim...trenutno jedino kaj me tjera dalje su moji frendovi, vrijeme i nada. frendovi za koje se nadam da će i dalje bit tu i zbog kojih trenutno samo i imamo želju za boljim, vrijeme koje ću izliječiti sve moje rane...a nada...nada će ostati.
nadala sam se. nadam se. nadat ću se.
u nadi je spas, a nada umire posljednja (uf. što obožavam ovu rečenicu, heh)
_________________________
then I see you standing there
wanting more from me
and all I can do is try
_________________________
ajd..ne bojte se..dobit ću se ja..ne sumnjam ja u to, samo sam trebala to negdje napisat, izbacit iz sebe kako treba ;)
ajd budite mi lijepi, pametni, uživajte u životu, postanite hedonisti, seksajte se, al samo na zaštitom i tak..da.. ne mogu bit baš skroz ozbiljna..hehe (to je dobar znak..da, da)
evo trenutno vam šaljem pozdrave iz zegebea...puseki...
