L!v!ng @ bor!ng l!fe l!ke my l!fe
četvrtak, 31.03.2005.
užas
|
jučer kad je moja sestrična došla iz vrtić(3 i pol god.)skoro sam pala u nesvjest.majica joj je bila krvava,a gornja usnica tako natečena...... užas.neki ju je mali gurnuo.čak su joj se rasklimali prednji zubi. u vrtiću su ih tete pustile van i klinci su trčali i neki ju je mali gurnuo.bila sam tak bjesna.kaj te žene nisu mogle reč klincima da ne trče,da se igraju u tom prokletom pjesku...glupače jedne..za kaj ih plačaju???? na večer je mala došla kod nas,bilo joj je bolje,usnica je bila malo manja.jadna se nije mogla ni smijati,a uvijek je imala ogroman osmijeh. to tak užasno izgleda.mogu si mislit kak je jako pala čim joj je cijela maica bila krvava.jadna,tak mi ju je bilo žao. puusa.ciao. |
- 12:36 - Komentari (8) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
malo o muškima
Što god nam se loše dogodi sa muškima mi okrivljujemo sebe i govorimo kako smo bile glupe i naivne,ali kada zamrzimo muške u naše se srce useli novi stanar koji nam zadaje glavobolje i uzrok je naših suza.Muški...to je kao da govorimo o nekom testu...na jednom satu pita profesor:˝tko zna što je to ljubav?˝uto se javi jedna djevojka i kaže:˝ljubav je naš najprirodniji i najljepši osjećaj...˝Uto profesor zapita:˝Da li je ljubav uvijek lijepa i divna?˝učenici nisu shvatili pitanje pa im profesor pojasni:˝evo,ovako:zamislite da imate muža kojeg progoni banda.oni ga otmu.vaš je muž nestao....kako ćete se tada osjećati?Űčenica opet digne ruku i reče:˝Dragi profesore,osjećat ćemo tugu.Prazninu u sebi što nam steže srce.Osjećat ćemo očaj i potrebu za zagrljajem.Potrebu da čujete glas te osobe...Osjećat ćete se malo i beskorisno...˝Profesor se ustane i kaže:˝Da,a što uzrokuje sve te grozne,tamne osjećaje za tu osobu?˝učenica reče:˝ljubav,profesore.˝E pa da li je onda ta ljubav divna?˝Upita profesor,a učenica spremno odgovara:˝Eh,dragi profesore...ljubav je divna jer ona nam pruža nadu i utjehu,a u tamnim trenutcima zapravo vidimo koliko nam je stalo do te neke osobe.˝profesor kaže:˝da?da li ljubav može spasiti tu osobu?˝ Učenica kaže:˝ljubav nas može spasiti u svakom trenutku.Uz nju se ne osjećamo da smo sami,pa makar bili u pustinji.Tu osobu prepuštamo sudbini.A sudbina i ljubav nisu jedna stvar.Sudbina je ono što se ora desiti,voljeli mi ili ne neku osobu.˝Profesor izađe iz razreda,u razredu nastane žamor,vrati se i reče:˝djeco moja,sada sam tek shvatio koliko sam toga u životu pripisao ljubavi,i koliko sam puta pao na dno mislieći i kriveći ljubav.A ne sudbinu...Ali sudba je tu,i ništa se tu nemože.A ljubav je ono što nas čini ljudima...˝ Nakon nekoliko dana,profesor je nestao.i nikada ga nisu našli... Ovo je istinita priča jedne djevojke iz Chicaga |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||