L!v!ng @ bor!ng l!fe l!ke my l!fe
utorak, 29.03.2005.
suuuper
|
imam novi dizajn.juuupi.puno hvala anti(anta) kaj mi je to napravila. baš sam sretna danas,a sad sam još sretnija. ali sam tužna kaj moja frendica iz razreda neće više pisat na blogu. šteta,a baš je prije nekoliko dana napravila novi dizajn. ajde,pusa i pišite mi. veeelikaaa puuusa!!!!! posjetite moj razredni blog i pokraj komentara ostavite datum rođenja i horoskopski znak. pusa!!! |
- 19:57 - Komentari (6) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
malo o muškima
Što god nam se loše dogodi sa muškima mi okrivljujemo sebe i govorimo kako smo bile glupe i naivne,ali kada zamrzimo muške u naše se srce useli novi stanar koji nam zadaje glavobolje i uzrok je naših suza.Muški...to je kao da govorimo o nekom testu...na jednom satu pita profesor:˝tko zna što je to ljubav?˝uto se javi jedna djevojka i kaže:˝ljubav je naš najprirodniji i najljepši osjećaj...˝Uto profesor zapita:˝Da li je ljubav uvijek lijepa i divna?˝učenici nisu shvatili pitanje pa im profesor pojasni:˝evo,ovako:zamislite da imate muža kojeg progoni banda.oni ga otmu.vaš je muž nestao....kako ćete se tada osjećati?Űčenica opet digne ruku i reče:˝Dragi profesore,osjećat ćemo tugu.Prazninu u sebi što nam steže srce.Osjećat ćemo očaj i potrebu za zagrljajem.Potrebu da čujete glas te osobe...Osjećat ćete se malo i beskorisno...˝Profesor se ustane i kaže:˝Da,a što uzrokuje sve te grozne,tamne osjećaje za tu osobu?˝učenica reče:˝ljubav,profesore.˝E pa da li je onda ta ljubav divna?˝Upita profesor,a učenica spremno odgovara:˝Eh,dragi profesore...ljubav je divna jer ona nam pruža nadu i utjehu,a u tamnim trenutcima zapravo vidimo koliko nam je stalo do te neke osobe.˝profesor kaže:˝da?da li ljubav može spasiti tu osobu?˝ Učenica kaže:˝ljubav nas može spasiti u svakom trenutku.Uz nju se ne osjećamo da smo sami,pa makar bili u pustinji.Tu osobu prepuštamo sudbini.A sudbina i ljubav nisu jedna stvar.Sudbina je ono što se ora desiti,voljeli mi ili ne neku osobu.˝Profesor izađe iz razreda,u razredu nastane žamor,vrati se i reče:˝djeco moja,sada sam tek shvatio koliko sam toga u životu pripisao ljubavi,i koliko sam puta pao na dno mislieći i kriveći ljubav.A ne sudbinu...Ali sudba je tu,i ništa se tu nemože.A ljubav je ono što nas čini ljudima...˝ Nakon nekoliko dana,profesor je nestao.i nikada ga nisu našli... Ovo je istinita priča jedne djevojke iz Chicaga |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||