I can not stop the thought,of runing in the dark...
ponedjeljak, 22.01.2007.
Knjige se ne pisu kako bi se chitaoci uljuljali u san i u povrsno zadovoljstvo...
Volim da chitam,jer knjige uspevaju da choveka spasu od ogranichenosti,i nekim zatucanim pogledom na svet ...naravno verujem da se najveca mudrost stiche chitanjem svetih knjiga chiju vrednost ne osporavaju chak ni ateisti....elem,kao cetvrta godina u gimnaziji poceli smo s delima koje govore o (be)smislu zivota i smrti....nije sto su vec odvec poznate knjige ali definitivno najjachi utisak su ostavile na mene knjige Prokleta Avlija-Ivo Andric i Dervis I Smrt-Mesa Selimovic....pogotovo volim Selimovica i chitala sam jos i Secanja i pocela sam Tvrdjavu (ali morala sam da pocnem da chitam Braca Karamazovi za skolu)....U Prokletoj Avliji Lik Camil usled svoje usamljenosti koja je usledila posle majchine smrti a kasnije i zbog nerazumevanja same okoline,svoj smisao zivota nalazi u knjigama najchesce istorijske u kojima on pronalazi skoro slican zivot jednog junkaka Dzem sultana....ako se ovo delo kojim slucajem nazove savremenim i univerzalnim to bi bilo upravo zbog predstavljanja sveta i okoline ,koja je skoro uvek sebicna i zavisna za pojedince koji (najchesce) svojim odabranim zivotom koji nije svakidasnji a koji ni na koji nachin ne ugrozava egzistenciju vecine....svojim postojanjem i svojim nachinom zivljenja kao da smetaju okolini samo zato sto nisu kao oni...ova pretpostavka se upravo moze prebaciti i na delo Mese Selimovica(koja se smatra u neku ruku i autobiografska s drugom postavkom,kao dokaz jeste njegovo delo Secanje) ,chiji junak dervis Ahmed Nurudin chitav svoj zivot posvecuje pravdi istini smirenoscu i pokori,da bi kasnije sam sumnjao je li to pravi put i da li sve to uopste postoji u svetu..nepravdom i istinom od koje je bezao stigla ga je na najgori moguci nachin..smrt brata i besmisao chitavog tog procesa je preokrenuo njegov zivot i s temelja, okrenuvsi se sad nekim drugim vrednostima osveti neprastanju....ono sto je mene najvise dotaklo u celoj ovoj prici su reci dervisa "ja nemam dva srca jedno za mrznju a drugo za ljubav,ja imam samo jedno a ono zna za tugu..." "...moj zivot i moja smrt pripada samo Bogu a moja zalost pripada samo meni.." .Od drugih dela tu su Chekajuci Godoa chiji sam sadrzaj i odabir rechi i sama radnja jeste uproscena mada ako se posmatra sa na nachin ved pomenutog (be)smisla onda je itekako obogacena...od onih knjiga koje se ne ubrajau u skolske lektire su dela Lajosa Zilahija Zarobljenici i Begunac su na mene ostavili jak uticaj,kako zbog svoje istorijsko psiholoskog sadrzaja tako i zbog svoje potpune univerzalnosti..odavno sam chitala radnje se secam ali imena junaka slabo...iskreno danas se slabo pamti kao svojstven pisac ali tu je Branislav Nusic koji je svojim duhovitim osvrtom na balkanski narod ustvari potpunu istinu predstavio...ne mogu vise da pisem gubim se polako
ja i moja jedanestoclana porodica zivimo od poljoprivrednog rada.....ali niko nista ne radi...tako da smo cesto gladni...
silly me....
Volim najvise na svetu moju porodicu majku bracu i sestru ,i verujem u Boga....ne volim(kod ljudi):dvolicnost,zavist,jednostavno sve sto proistice iz zla..a volim i cenim:strpljivost,velikodusnost,dobrotu,nenametljivost... volim coca colu..pijem ne pushim........volim sve sto je u vezi R'N'R muzike...mada ne ovu danasnju iskrivljenu sliku rock-a....
RIP
,a inache i bez tih reci moja omiljena Nirvanina pesma