Champs-Elysees

Dugo nije bilo čudnovatih događaja po kući al ove nedjelje je stalno nešto ružilo i padalo. Dakle to nešto je radilo dar-mar ili nas upozoravalo na svoje prisustvo .
Najprije je prijepodne sam od sebe zaružio rašireni stalak za veš, a veša još nije ni bilo na njemu. Nitko nije prošao kraj njega pa da ga eventualno dodirne , nitko nije bio ni blizu. OK. Može se dogoditi.
Popodne Vito i ja u kuhinji, mužić na kauču kad odjednom tres, razbijeno staklo. Pala je jedna fotografija u dnevnom boravku i razbilo se staklo. Bila je u onom klip-okviru i bila je naslonjena na knjige, ali tako stoji već barem mjesec dana i sad odjednom tres na pod.
Veli mužić, lagano u panici „a da nije bio potres“. Ma nije.
Navečer, taman sam okupala Vitu, nikog u kuhinji, odjednom nešto zaruži. Idem pogledati što je, pala je žlica kraj stalka za beštek (očito je bila u njemu). Pitam muža da li je on nešto radio sa žlicom pa da je ostala tamo i prekrenula se.. Nije. Kak je onda sama iskočila na pult kad nikog nije bilo ni blizu ?!
Zaključio je kako treba zapaliti svijeću, pa da to nešto/netko ode. Tako smo i napravili.
Nisam od onih koji ne vjeruju u paranomlano tako da ne tražim racionalna objašnjenja .