|
Kada će prestati ova kiša ? I hladnoća ? Kada ? Kada ?
Obukla sam najdeblju vestu al ni to ne pomaže u hladnom uredu.
Ne, ne, nisu još sistem prebacil na grijanje, pa se snalazimo svakako, posuđujemo kalorifere i radijatore na struju. Vrlo štedljivo ! 
Nedavno nam je bus promijenio rutu pa imamo lagano razgledavanje grada i okolice  . Ja se zadubim u neko lagano štivo (novine , žurnali, knjiga) , to mi i onako ispadne jedino vrijeme za čitanje pa mi vožnja relativno brzo prođe.
Od polazne stanice (Maksimir – tu ja ulazim) do izlazne stanice (firma) sitnica od 36 km .
Inače autom od haustora do porte – 25 km.
Mužić od haustora do svoje firme – 18 km.
Stavka benzin je naravno veća od režija i od Vitinih potrepština i od moje kozmetike i od koječega, čak i od rate kredita za auto…
Danas je Vito prvi put ostao sam u jaslicama (ove očito imaju sistem dugog privikavanja) na sat i pol. Pitam mamu kak je bilo, kaže super, naš dečko ne plače. Neki su plakali malo, jedna curica cijelo vrijeme al' ona je stvarno mala , još ni ne hoda i ima vrlo osebujan način puzanja, šmrc. Lako za Vitu on je u odnosu na nju pravi hahar. Kaže mama da se samo nasmijao kad je došla po njega i nastavio se igrati. 
E da , kad je hladno odmah je apetit na kvadrat ak' ne i na kubik. Pa smo se tako mužić i ja fino napapali sinoć, negdje oko 10 navečer, a sve "lagano" taman za pred spavanje : tost sa šunkom i sirom, Gavrilovićeva „sremska“, kruh kalnički i na kraju medenjaci preliveni čokoladom. 
Pa naravno da sam sanjala kojekakve bedastoće (otišli moji mladci iz snova  ) tipa stajanja na rubu nekog lifta, pištolje itd.
Nakon knedli sa šljiva neku večer nisam niš ružnog sanjala  .
Bila nam je svekrva u posjeti. Na kraju raspad sistema kao i obično.
Mama se žali na nju meni, mama komentira njegovo (mužić) ponašanje meni, on komentira mamu meni, svekrva pita za njega mene – ma skinite se više svi skupa s mene. 
|