|
Dođem jučer doma , Vito se davi od sreće i zadovoljstva u lešo osliću sa kumpirima, onak na dalmatinski, tatica spremio . A njegova kašica (nećemo sad reklamirati proizvođača) stoji neotvorena. I mislim da će sve manje i manje dobivati te industrijske kašice, a sve više normalnu hranu. Meso i onako obožava, 5 zubića je tu , dakle žvakati može a i voli nešto konkretno u ustima, tak da nema šanse da ne ušićari nešto sa stola ak vidi da se jede  . Nastane prosvjed samo takav. 
Naravno, da pedijatrica vidi kaj mu sve damo da proba, bi pala u nesvest. Baš ovih dana idemo na redovitu kontrolu , pa će vjerojatno opet biti predavanje kako mu ne smijemo davati kekse, čokolino i slično, a to mu ni ne dajemo al' valjda svi misle da krupne (ili bucmaste) bebe jedu zašećereni gris i sl. . A on jednostavno voli jesti, sve osim brokule i blitve
Mesne i povrtne juhe/kašice mu kuhamo , a voćne kašice (osim banana i domaćih neprskanih jabuka) papa gotove. Kao, kontrolirano porijeklo, optimalna količina ovog i onog bla,bla,bla.
Dok neki dan nisam na internetu iščeprkala sastav svega toga. Ma piše i na flašici al to je tak sitno da bi mi trebala trodupla dioptrija da to vidim pročitati.
Čitam, čitam i ne vjerujem  . Pa u gotovo svim voćnim kašicama ima rižinog brašna i škroba,negdje i šećera ; u kašici voće-kravlji sir ima ravno 8% sira, a ostalo ide na punomasno mlijeko , šećer , škrob, kuhanu rižu itd.
Ispada na kraju da je najbolje kak mu se tatica prijeti da će mu dat bocku u ruke , pa nek papa. Barem znaš da kad jede meso da je to stvarno meso, povrće da je stvarno povrće itd.
|