Champs-Elysees

Vrti se drugi radni tjedan a ja još uvijek hvatam ritam.
Dječaci su se već skroz uhodali ali meni će izgleda trebati malo više. Prvi tjedan mi je trebalo da se naviknem na ustajanje u pola 6. Doduše i prije sam se budila oko tog doba jer je trebalo ribici spremiti flašicu al' poslije smo se svi spavali do 8. A sad njih dvojica spavaju, a ja se spremam , odem od kuće 20 do 7 i vratim se najranije u 5, a kad su grozne gužve i blizu pola 6. Katastrofa.

Vožnju busom kratim si čitanjem knjiga - barem neka korist. Na repertoaru je naravno lagana literatura – jučer počela čitati „Eleganciju“ , a prošli tjedan pročitala „Dnevnik jedne luckaste trudnice“ (mislim da se tako nekako zove).

Od dana dakle ostane 3 sata za igranje s ribicom, ručak (dočeka me kuhano i servirano ), prepričavanje dnevnih događaja i već je vrijeme da ribica ide spavati, a ja se spremati za sutra.
Pa kud prije , tek sam došla doma ?!
I onda oko 9 sjednem na kauč , pričam s mužićem i ako gledamo telku ja najčešće – zaspim. I tako svaki drugi (radni) dan !?

Moram se nekak skoncentrirat, jer stvarno nema smisla da zaspim skoro pa s kokošima.

O ostalima aspektima života kao što su izlasci i frendice prek tjedna mogu samo sanjati I shoping se sveo samo na brzinski - jednom tjedno nakon francuskog. Najčešče ciljano –trebam(o) to i to .
A i kaj će mi laganini razgledavanje izloga , kad je stanje računa i onak problematično….blago rečeno.