Champs-Elysees

Jučer je zadnji majstor ušao u kuću ! I to samo na destak minuta zmontirati vratašca na kuhinjskom elementu (koja smo u prvoj montaži reklamirali jer su ih sfušali ). Nije da više nema posla, ima, ali sve u kućnoj radinosti, dakle bez ugovaranja, usklađivanja i iščekivanja majstora.
I nema više prljavih poslova, piljevine, blata i prašine po cijelom stanu ! Zvuk saugera mi je postao jedan od omraženijih .

I tak smo si jučer napokon priuštili jedan normalan dan koji uključuje razvlačenje po kući skoro do podneva, pa u grad , razgledavanje izloga sa cipelama, garderobom, sunčanim očalima ; hodanje po turističkim agencijama (iako naravno nikam ne bumo išli ) al čisto da malo pasemo oči na prospektima i onda dokono sjedenje uz kavu i sladoled (ja bez sladoleda) i mozak na pašu. Malo čitaš novine, malo promatraš prolaznike, ah divota
.
Život čine male stvari....kao fini dalmatinski ručak koji ti skuha mužić, pa malo francuskog vina jer tko je vidio papati ribicu bez vina, pa slušanje nekih krasnih francuskih šansona, a mužić prevodi ono što ne razumijem, a on to tako krasno radi...a ljubav i sklad su tako snažni da ih možeš osjetiti, jer smo to napokon mi....