Champs-Elysees

Sinoć, nešto malo prije 10 (a mislila sam samo malo dremnuti…) čujem mužića kak' telefonira. Poznate rečenice, povišen i rezigniran ton, aha, razgovara sa svojom mamom i završava razgovor sa „dobro, dobro, ne da mi se o tom uvijek iznova, aj bok“. Dignem se i on mi prepriča razgovor iako znam da se uvijek kolju oko istog . Pitala ga šta radimo, a on da ja spavam , a on pegla (mislio je valjda skupit koji bod hahaha), a ona odmah prokomentirala da ona pegla samo između 10 navečer i 8 ujutro kad je jeftinija struja. Moj je komentar bio „aha, zato joj se sve tak ispeglano“, jer žena voli dugo spavat, a navečer joj se i onak ne da ništa osim gledat televiziju. I sama je nedavno rekla da niš ne pegla osim robe koju nosi….a ja se stalno čudim kak je on kraj nje tak handraste ispao takva picajzla, valjda zato kaj ga je više odgajala baka nego ona, ona se samo udavala… u nekoliko navrata.

I tako od peglanja pod „skupom strujom“ završe na lovi, njenoj vječnoj temi za grintanje,ma ne samo njenoj, nego starci uvijek misle kak' smo nas dvoje strašno rastrošni (ko da oni žive s nama i ko da nam oni plaćaju račune i ko da njima uzimamo od usta), a najviše ih bodu naša putovanja. A kad nju slušam vidim da je poprilično putovala, samo kaj nju nikad nisu zanimale stvari koje zanimaju nas dvoje nego nešto deseto, pa je u skladu s tim i putovala. Neko na izložbe, neko po toplicama…
Pa onda valjda treba peglati pod jeftinijom strujom, a i prati veš, a i bojler bi trebao biti uključen samo noću, ne znam kak sa sauganjem , jel možda treba bučiti u cik zore, a gašenje i paljenje svijetla i šparne žarulje su priča za sebe. E to bauljanje po mraku (jer ja NE VIDIM U MRAKU ) me uvijek najviše ispizđavalo dok sam još živjela sa starcima. Staaalno su gasili svijetla, pa i sad kad dođu ugase svijetlo, čistom automatikom.

Al zanimljivo, svekrva si s druge strane bez ikakvog razmišljanja kupi fotelju na upravljanje daljinskim (!?) ili „grijaču“ deku koja košta duplo više nego što iznosi naš godišnji račun za struju. ..