VELIKA DIOPTRIJA
Nina je bila draga, vesela i nestašna djevojčica. Po cijele dane je skakala, igrala se i zapitkivala različita pitanja. Ne samo učiteljicu, ona je i mamu i tatu i djeda i baku i susjede i prijatelje, ma sve živo, bombardirala raznim pitanjima.
Istina, nije baš uvijek čula odgovor jer se žurila postaviti novo pitanje. Ponekad je imala i pomalo čudne ideje.
-Mama, molim te odvedi me okulisti. Hitno! – rekla je jednog dana.
Mama se iznenadila jer do sada nije ni u jednom trenutku primijetila da Nina ne vidi dobro.
-Što se dogodilo, Nina? – zabrinuto je upitala.
-Ništa, samo me odvedi okulisti.
-Zar ne vidiš dobro?- inzistirala je mama.
-Pa...
-Ne vidiš pročitati što učiteljica piše na ploču?
-Mogu, mogu. – odgovorila je Nina.
-Pa zašto onda moramo do okuliste?
-Pišemo kontrolni iz matematike, a to baš ne znam najbolje.
-Ali okulist ti tu ne može pomoći.- objašnjavala je mama.
-Može, može. Bila je kod njega Iva i rekla je da joj je dao jako veliku dioptriju. - objašnjavala je Nina opisujući rukama po zraku veliku kružnicu.
-Ali Nina, to nije dobro, znači da Iva ne vidi dobro.
-Da, ali sad će dobiti naočale. Ja ću ga zamoliti da i meni da veliku dioptriju i onda ću vidjeti rješenja kod drugih učenika. Moći ću prepisati, a da me učiteljica ne primijeti. – objašnjavala je Nina.
-Eh, moja Nina, rekla je mama, prvo ćeš sjesti da ti ja objasnim što je dioptrija i zašto se ide okulisti. Zatim ćeš uzeti zbirku zadataka iz matematike i vježbati. Sigurna sam da ćeš dobro napisati i bez pomoći okuliste.
Nina je spustila pogled prema podu, ne vjerujući da nije uspio njen plan.
-Ipak, da ne budeš tužna što ne ideš liječniku, naručila sam te na kontrolu kod zubara. – u šali je dobacila mama.
|
