Pet sati i posel je gotof, idemo doma. I sad pokupimo stvari, papire nacrte i sjednemo u kamion. Ja reko idemo... veli buraz "Nekak mi se cini da smo nekaj zaboravili".
Hm... Motorka?
Tu je... busilica?
Tu je.... Imas kljuceve?
Imam...ajmo onda.
I tak se vozimo pol kilometra kad zvoni mobitel, brat pogleda i vikne " Nikolu smo zaboravili!" Hehehe jadan coek se presvlacili a mi otisli bez njega. Al ak mislite da je to strasno slusajte ovo:
Bili moji starci na sastanku u vrticu i tamo je teta izgrdila neke strace koji su svoju djecu zaboravili u vrticu. Smiju se oni kao "Kakvi su to starci?". I tako niti dva dana kasnije dodje stari doma i pita "Di su deca?" A mama veli "Pa kaj ih nisi ti pokupil?". Eto.... tak smo i ja i brat bili ostavljeni ko mali ivica i ivica u kustosiji.... nasli su nas kod bake di nas je teta otpeljala. A starcima nije vise bilo tak jako smesno ;)
|
