Jos jedna konjska.
Imao sam ludog trenera. Obnovio si je kucicu i stalu u Posavini i tamo u tu pripzdinu prepeljao sve konje. Uz kucu je dolazilo dosta zemlje koja nije bila dobra za nista osim za vocnjak. Naime zemljiste je bilo tak strmo da su konji pasli pod rucnom. Ali prije svega trebalo je tu sikaretinu rascistit. Naravno tko ce se pozabavit krcenjem nego ja. Posudli smo kosu od suseda i ja navalio... poslije smo mu kupili novu kosu - a sta sam ja znao da se kupine i ljesnjaki ne sjeku kosom? Upotrebom rucnog i motoriziranog alta doveli smo tu đunglu u red i trebalo je spaliti gomiletine granja. To smo zapalili ali se ugasilo. Kazu oni meni pa polijaj to benzinom. Pa hajde, uzmem ja bocicu benzina. Posto sam znao da je sranje polijevat benzin po ugasloj vatri jer ti se vatra vrati u bocicu i pretvori te u chevap, ja sam samo zamahnu i sve skupa bacio i... nista. Benzin se prolijao po svemu al se nije zapalio...i tako ja uzmem upaljac i lagano pripalim granu koja je virila iz hrpe.... jeste kad vidli vatenu loptu? Ja jesam, a jos i danas se sa sjetom prisjecam svojih obrva.
Imali smo i pastira. Elektricnog. Neznam dal elektricni pastiri sheve elektricne ovce ali ovaj bas i nije bio sofisticiran. To vam je najobicnija traka kroz koju svaku sekundu prodje izboj struje. Traka je sprovedena oko cjelog pasnjaka. Da bi se naprava pokrenula treba povuc produzni kabel preko ceste i ustekat ju u struju, a ako prodje sused Joža z traktorom, onda treba izac van i popravit precvikani kabel.
Na pasnjak se ulazi kroz specijalna vrata. Naime stujni krug mora biti zatvoren oko cjelog pasnjaka pa su vrata zapravo veeeliki feder napet izmedju dvije sljive. Taj feder takodjer provodi struju pa ima plasticnu rucku za hvatanje.
Tako sam jednom prilikom vodio konja i otvaram ja taj feder-vrata. Feder naime ima i zeljeznu kukicu na kraju koja se zakaci za zeljeznu alkicu na jednom drvetu. I otkacim ja feder i ocu ga pustit, ali drzim konja u drugoj ruci, a kljuse se nece pomaknut ni milimetar. Kako sam petljao oko konja tak sam slucajno uhvatio feder za tu zeljeznu alkicu a ne za plasticnu rucku.... bzzzzzzz.
Jao ljudi kak to drma. Frizura mi je bila nezaboravna, svaka dlaka u zraku. Kad me prestalo drmat pustio sam feder i u soku se okrenuo... prizor koji me zateka necu nikad zaboravit. Naime kak je drmalo mene, drmalo je i konja kojeg sam drzao za njusku.
Jadna zivina je slicila plisanom medvjedicu izbecenih ociju, usi je objesio postrance a mogo bi se zaklet da je iz njih lagano pusilo. Rep mu je bio u zraku poput zastave, a noge, haha. Noge je raskrecio poput bambija na ledu a stajao je u kruznim rupama u blatu. Valjda je ukocio noge kak ga je treslo i tako iskopao kopitima rupe. Ostatak dana bio je miran ko bubica, a predvecer mu se i dlaka spustila u normala n polozaj.
|
