petak, 04.12.2009.

.[.stranac.].

Bilo je kasno naweČer. TrČala sam kroz mrak, swako malo pogledawajuČi iza sebe. PokuŠala sam trČati swe brŽe. brŽe. brŽe. Slezena me ubijala od bolowa ali znala sam da nesmiem stati. Bila sam sigurna da ako sada popustim i stanem neČu moČi wiŠe. A to je bilo nedopustljiwo. ProtrČala sam pored klupice na kojoj su neki deČki puŠili trawu. Da su okolnosti bile drugaČie wjerojatno bih stala. MoŽda im se i pridruŽila a owako sam ih jedwa primjetila. Ali oni su mene primjetili, zbunjeno su gledali kada sam projurila pored njih. Nisam wiŠe obraČala paŽnju na takwe newaŽne detalje iako sam ih primjetila. Samo sam trČala nedopuŠtajuČi si da mislim na bol koja se swako malo pojaČawala. PokuŠala sam usredotoČiti misli na to zaŠto trČim. zaŠto bjeŽim. Shwatila sam da mise swakim trenutuku swe wiŠe pribliŽawa jer je bio brŽi od mene. PokuŠala sam ubrazati ali nisam mogla. Tad sam shwatila da sam utrČala u sljepu ulicu. Fak ! TraŽila sam neki skriweni kutak da se bar sakrijem. Ali nie bilo niČega. Samo oduran oguljen prljawi zid koji je nekad bio bjeli. Widjela sam ga kako utrČawa u ulicu s nabijenom bejzbolsom kapom na glawi tako da mu je sjena padala preko lica. Ali widjele su se njegowe kriČawe crwene Oči. Nisam znala Što je ili tko je bio. ali bio je straŠan. PribliŽawao mise. A ja sam pokuŠawala ostati sabrana. Strah mi nikako neČe pomoČi, a ni paniČarenje. Ostala sam mirna ČekajuČi njegow prwi pokret. Otworio je usta u namjeri da neŠto kaŽe. Očekiwala sam grub glas ali na moe iznenađenje iz njegowih je usta izaŠao mek i barŠunast glas, Čak i pomalo tuŽan. "ZaŠto bjeŽiŠ ?" upitao me. "ZaŠto si ti trČao zamnom ?!" odgoworila sam protupitanjem. "Neznam, podsjeČaŠ me na nekoga." u glasu mu se sada Čula tuga, bol. "O." zaprepastila sam se. Nikada nisam Čula toliko boli u tako malo rijeČi. "ZnaČi neŽeliŠ me ubiti. Rastrgat u komade ili tako neŠto?" odahnula sam. "Ne ! neradim takwe stwari wiŠe." proŠla me jeza. Je li on to rekoa wiŠe. ZnaČi nisam baŠ poswe sigurna s Čowjekom crwenih oČija u sljepoj ulici potpuno sama. Nisam ni sumnjala. "Oprosti. PrestraŠio sam te. Ali morao sam te widjeti izbliza." opet me pogodila ta njegowa bol. "Pa.. bar me neŽeliŠ ubit" rekla sam. Sad kada je straha nestalo i kad se adrenalin powukao počela sam osjeČati nepodnoŠljiwu bol u nogama i pluČima. SruŠila sam se na koljena i počela kaŠljati dok su mi suze nawirale na oČi. PaŽljiwo mi se pribliŽio i stawio swou ruku na moju. A onda sam osjetila powlaČenje boli, kao da je netko usisawaČem izwlaČi iz mene. Stresla sam se i priwukla ruku sebi. Bila sam zaprepaŠtena. On to nie mogao uČiniti. To nebi bilo moguČe. Ali ipak.. "Oprosti" opet se ispriČao. "Kako.. kako si to naprawio ?" zaprepaŠteno sam ga pitala. "Nebi shwatila." ustao je i okrenuo mo leĐa. Ja sam joŠ uwiek sjedila na podu izbezumljeno se drŽeČi za trbuh kao da me joŠ boli iako je bol nestala. "MoŽda i bi." suprotstawila sam se. "MoŽda.." zamiŠljeno je rekao. "Stwarno oprosti zbog owoga. Nisam smio.. nisam.." bio je shrwan. A znam da to nie bilo zbog mene osobno nego zbog neČega. neČega Što mu se dogodilo. Nečega na Što sam ga ja podsjetila. Krenuo je u smjeru odakle smo doŠli. Ustala sam i krenula za njim. Okrenuo se. "Bolje me nemoj pratti. Odi doma." grubo mie rekao. "NemoŽeŠ me tako isprepadat i onda ostawit zbunjenu bez odgowora." naljutila sam se. MoŽda je i bio shrwan ali bio je i magiČan. U to sam se weČ uwjerila. Ali swejedno mie trebalo objaŠnjenje ! " WidiŠ da mogu" opet je krenuo. Krtenula sam za njim a onda se zabila u neŠto. Iako tamo nie bilo niČega. imala sam osjeČaj kao da sam zarobljena u staklenoj kutiji. "heeej" zaderala sam se. Samo se okrenuo, mahnuo mi i zatim nestao iza ugla. Čim je nestao i "staklena kutija" oko mene se rasprsnula. PotrČala sam pokuŠawajuČi ga ulowiti. Ali kad sam izaŠla iz ulice nikoga nije bilo na widiku. Bila sam zaprepaŠtena. Kako je samo tako mogao nestati.

SljedeČe jutro probudila sam se obliwena znojem. Sanjala sam najČudniji san ikada. O Čowjeku crwenih oČiju...

nadam se da wam se swidjelooo :)

preporuka pjesme za owaj tjedan: .[.evanescence - my immortal.].

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.