„Kako je nebo večeras prepuno zvijezda..“- rekla sam ležeći na travi u zagrljaju najslađe osobe na svijetu. Poželjela sam da taj trenutak postane vječnost. Bila sam obična cura iz susjedstva u kojemu je svaki dio ulice imao uši. Svi su sve znali. To je bila mala sredina. Svi su se poznavali, svi su znali kada netko ide nekuda. Bila sam jedna od onih koji su vjerovali u pravu ljubav. Jedna od onih koji su znali da netko diše za njih. „The one“. Tako je bilo u mome susjedstvu, ali u gradu... e, to je bila druga priča. Bila sam sportašica. Bavila sam se odbojkom. Oblačila sam se sportski, široke majce. Ležerni stil ukratko. Nikada nisam voljela nositi minice, tzv vruće hlačice, haljinice, štiklice i sl. Kada sam išla van u grad sa frendicama, većinom sam išla u trenirci. Tako sam se najugodnije osjećala, a i mogla sam plesati kako sam htjela. Jedan odlazak u disco me jako povrijedio. To mi je baš ostalo u dubokom sjećanju. Bila je subota i negdje oko 9 sati smo se uputii u disco. To je bilo davno. Još je to bio onaj school disco. Bila sam mlada i nisam smjela ići u stariji koji je počinjao poslije 12. Bila sam sa par frendica koje su bile dosta dotjerane. Bile su lijepe. Ja sam se lijepo osjećala u svojoj koži sve dok... Primjetila sam da nekolicina „dotjeranih trebica“ gleda u mene, mjerka me i komentiraju kako sam se to obukla. Viđala sam ih i prije u discu ali nisam obraćala puno pažnje na njih. Malo poslije, došla mi je pratnja (spomenuta na početku priče). On je bio mali ali vatren. Bavio se hrvanjem i mamio je uzdahe curama koje su ga primjetile. Bio je jako lijepe građe tijela i imao je velike krupne bademaste oči. Bio je prekrasan. Došao je do mene i poljubio me. One su samo gledale i nešto komentirale. Nisam ih čula od preglasne glazbe. Tako smo ja i o plesali, a oni su samo kriomice gledali i krenule i one na plesni podij. Plesale su kao neke jeftine go go plesačice. Oprostite, ali samo je taj izraz mogao opisati tu sliku koja mi se sada trenutno nalazi u glavi i koje se donekle sjećam. Došla sam do, nazvat ćemo ga Denis. Došla sam do Denisa i rekla mu: „hajdemo odavde. Ne mogu više biti ovdje.“
„Zašto? Što je bilo?“- odgovorio mi je.
„Molim te, samo me vodi odavde.“- rekla sam.
„U redu, idemo.“- rekao je.
Uzela sam jaknu i izašli smo van. Šutili smo nekih 5 minuta dok smo hodali prema parku.
„Dobro, jel ti meni misliš reći šta je bilo?“- rekao mi je.
Šutila sam dok nisam skupila hrabrosti i rekla: „Denise, jel ti misliš da sam ja ružna?“
Stao je i primio me za vrat, pogledao ravno u oči i rekao: „ovo sam čuo zadnji put. Da mi to više nikad, ali više nikada nisi rekla! Jesi ti normalna. Ti si najlijepša djevojka koju sam ikada poznavao. Ti si jedina koja me uspjeva nasmijati. Duhovita si, obožavam kad sam s tobom. Ti zbilja misliš da nisi lijepa?“
Nisam znala što bih rekla jer nisam ni bila sigurna što mislim: „pa...jesi vidio one djevojke koje su bile pokraj nas u minicama? Dotjerane, našminkane?“
„Jesam, i? Šta s njima?“- rekao je ravnodušno.
„Pa... nisi vidio kako su prekrasne?“- rekla sam.
„ Jesu tebe malo reflektori zaslijepili ili šta?.. Ti nisi normalna. To je šminka! Tko zna šta se nalazi ispod te šminke! Pa ja njih ne bi ni štapovima dirao. Jesi ti normalna? Kako si uopće mogla pomisliti da su lijepše od tebe? Gle, ja sam s tobom, a s kime su one došle?.. Same.. Eto, vidiš. Znači da nisam jedini koji misli da su samo umišljene glupače.“
I nakon tog dugog monologa, nisam znala što bi rekla. Samo sam odgovorila: „A zar nisi vidio kako me gledaju?“..
„a ti nisi skužila da su ljubomorne?... žao im je jer nikada neće biti poput tebe. Nikada neće biti tako posebne. Nikada...“- rekao je.
„Hvala ti. Volim te. Stvarno neznam što bih bez tebe.“- rekla sam.
„Ma joj, drago mi je da mogu pomoći. I nemoj više razmišljati o tome. Znaš da si bolja od njih i upamti: lijepša i pametnija!“- rekao je.
Okrenula sam se prema njemu i poljubila ga. Obožavala sam ga i još ga obožavam. Sutradan smo prolazili pokraj toga parka i zamislite koga smo vidjeli? Da, baš one tri iz disca, ali ovaj put bez šminke. Denis i ja smo prolazili i on je čuo kako komentiraju moje oblačenje. Kako mogu izlaziti u trenirci van i tako. On je samo ispustio moju ruku iz svoje i otišao do njih. Ja sam stajala nekih par metara od njih i sve sam čula što pričaju.
„Znate vas tri šta? Ako nemate pametnijeg posla nego tračati okolo, nađite si zanimaciju. Kupite si psa! Mene i moju curu ostavite na miru! A to što ste ljubomorni na moju curu jer ni jedna od vas nije lijepša od nje, to nije moj problem.“
Taman kada je krenuo prema meni, okrenuo se prema njima i rekao: „ Ah da, zaboravio sam.. ne treba vam šminka! Ružne ste i sa i bez nje.“
One su se samo pogledale i pognule glavu,a ja sam ga ponosno uhvatila za ruku i otišla.
„najbolji si dečko na svijetu. Znaš?“- rekla sam.
„ma znam :) „ ...
Ova pričica je napisana kao da se meni to dogodilo. Dio je istinit ali drgi dio nije. Opet produkt moje mašte. Mašta mi je baš za 10 :) ..Napravljena za sve djevojke koje misle da je u šminki spas. Djevojke moje drage, nije. Ja sam dopustila da mi snize samopouzdanje par puta. Ja se nadam da ćete i vi biti jače od toga. Zapamtite samo: znate tko ste i koliko vrijedite. Nemojte se uzdizati koliko ne treba ali nemojte ni padati ako to niste zaslužile. Podignite glavu i uživajte u onome što imate. Cijenite same sebe i ne dopuštajte glupim ljudima da pokušaju navesti vas da posumljate u sebe i svoju vrijednost. Ne dopustite...
Naklon :)
Vaša Unique.
|
