Evi i mene nakon dužeg vremena ne javljanja. Godišnji odmor je prošao i mogu reći da mi je nakon dugo, dugo vremena ovaj bio jedan od najboljih do sada. Nakon tjedan dana opuštanja i izležavanja na suncu konačno sam se pošteno odmorila. Doslovno sam zaboravila na sve brige i probleme. Ništa me nije moglo omesti u tome.

No sve što je lijepo brzo i prođe , pa tako i to……Nakon što smo se vratile s takvog divnog odmora dolazi ona svakodnevnica a to je bio povratak na posao. Ne mogu reći da sam bila s tim previše oduševljena. Jednostavno mi je bilo jako teško svako jutro se ustajati i ići raditi i udovoljavati svim onom prohtjevima i zahtjevima na poslu…

No ni tu nije kraj. Evo sutra počinje škola….Još jedna briga…» mislit će mnogi pa ne ide ona
u školu » al to mi dođe na isto. Moja kćer , osmašica ,odličan učenica od prvog razreda stvori mi takvu psihozu,tj. nervozu pa imam osjećaj da sam ja na njenom mjestu. Evo upravo sad ima pripreme koda sutra ide na neku gala večeru, a ne u školu. Styling mora biti na nivou, ova majica ne ide uz ove hlače pa onda to sve ne paše uz cipice ili tenisice…pa mjuza od koje pucaju šavovi ….Život je baš guba uz nju. Nema dana a da čovjek ne nauči nešto novo….
Jednostavno ne znam što bi da nema nje.

No zaboravila sam vam napisati da sam imala problema sa bravom na ulaznim vratima .Nitko nije mogao ni nutra ni van dok nije došao majstor i oslobodio nas i za to mi uzeo » nećete vjerovati « petsto kunića, dobro da me nije šlagiralo, a nova brava koju sam kupila koštala je pola te cijene..

Kad uhvatim malo vremana i dočepam se kompa javim vam se .Do tada velika pusa svima.