Dragi moji.
Danas je prvi dan skole.
Ne znam kako vama, al meni nije zao. Skola nikad nikom nije napravila nista lose. (kako ne biste ovo prozvali "personifikacijom"; svjesna sam da skola nije ziva blabla, mislim u smislu da nam skola moze samo pomoc.. kako bi visokobrazovani nekolikofakultetski polazivotasjedeci ljudi rekli, skola nikom nije naskodila.) Razmislite malo, da ne idemo u skolu, sta bi radili cjeli dan? Da nam iznenada ukinu skolu, prvih sest mjeseci bi nam bilo dobro...ali cjeli zivot?? Ma dobro, i to su glupost, uvijek mozes nac nesto za radit,, ali ja svoje vrijeme u skoli nebi mijenjala. Upoznala sam puno ljudi, puno prijatelja. Svaki dan, stalno nesto ucim. Ne mislim na stvari kao 2 + 2 = 4, guma se dobila vulkanizacijom i to. Mislim i to je oke. Ali naucis puno i gledajuci ljude, razmisljajuci, a i ako nista drugo, naucis bar kako bit razred. Kako voljet ljude, drzat se zajedno i bit mini-populacija koja ima nesto svoje. Zajednicko. I to ti nitko ne moze oduzet, ne mozes zaboravit. Mozes "smetnut s umaa", ali ne zaboravit.
Da se vratimo.
Danas. Prvi dan skole.
Sve 5. Vidjela ljude koje dugo nisam, puno osisanih, jedan novi probusen nos (jako joj lijepo stoji!), itd. I desila se jedna jako jako jako ljepa stvar. Ustvari nasla se jedna jako jako jako ljepa stvar. Nasla se u mom postanskom sanducicu. Nisam dobila besplatan tecaj filozofije kao Sofie, dobila sam razglednicu iz Nassfelda od moje Kate! Mozda se vama to necini kao velika stvar, ali mene je jako razveselila. Hvala ti Kate!!
Kate me puno pozdravila i poslala mi je tri osmjeha i tri usklicnika. I dobila sam i cvjetnu markicu. I Kate mi je s druge strane poslala pet snjeznih slika. :))
Jeste primijetili kako razvojem tehnologije stvari polako gube znacenje?
Ja volim dobivat pisma. Stvarno volim. Razglednice, pisma.. Otvoris sanducic i osim svih glupih racuna i casopisa i stajaznam cega jos adresiranih na majcicu i octa, nades i razglednicu adresiranu NA TEBE. Pa to je super! A ono...upalis komp - msn klik - ime, lozinka - klik. Imate 72 nove poruke (jer niste citali tjednima, jer vam se nije daloo) - klik. I onda citaaj. A svee istoo. Buuu. Pa to je dosadno.
I bas je rekla moja Lube neki dan, fotografije. Nije isto gledat slike na kompu i u nekom albumu. Znate ono, "kad smo bili mali". Pa nije ti isto naci neki stari album, malo prasnjav, otvorit i gledat slike i trgat se od smijeha kako smo bili niski i veseli i mali; nije to ni slicno kao kad upalis komp, nades folder: npr., ljeto 97. - klik, klik i onda listas. Mislim nemam ja nis protiv kompa, volim ja njega ali, znate sta mislim rec. I na mejlu ti svi mejlovi,, nikad ne saljes samo jednom po jednom frendu. Samo tikiras njih 50 i juhu. Ja mislim da stvari tako jako jako gube posebnost.
Al sta ces. Vratimo se mi opet na danas.
Htjela sam vas pitat vase misljenje o jednoj stvari o kojoj smo danas pricali na kemiji. Nis vazno, samo me zanima. Ovako, sta vi mislite o inteligeniciji? Znate stupnjevi inteligencije, iQ i to. Kako biste rekli, sta je to? Znam znam, definicija kaze da je to sposobnost snalazenja u novim situacijama. A mene zanima, sta vi mislite o tome?
Kao sta sam rekla, nis vazno. Ako vam se neda, nije obavezno odg. :))
Nisam jos pisala onako ozbiljno o Novoj Godini. Nije meni to neki big dil, ili nesto. Ono Nova Godina, novi pocetci.. maa. Ali voljela bim malo, pa ovako, nesto napisat o 2008, jer je to na neki nacin bio dio mog zivota. I napisat nesto o njoj, ne zbog vas, nego zbog sebe. Jer nekako, kad pisem ovaj blog....kako da vam kazem..., pisanjem razmisljamo. Kad pises nesto, nesto svoje, razmisljas o tome. A razmisljanje je dobro. :))
Mislim da je 2008 na neki nacin bila godina u kojoj sam se pocela mijenjat, razumijete, odrastat. Necu sve spomenut, ali u 2009 sam usla sa recimo 5 puta kracom kosom, skroz drukcijim glazbenom ukusom, skroz drukcijim hobijima i zanimacijom, puno vise prijatelja, itd. Moglo bi se rec samo ime stoji. Ma zezam se.
Naucila sam puno toga ove godine. Puno o ljudima, zivotu, sebi. Al ni priblizno onoliko koliko cu jos naucit. Veselim se tome, tom ucenju. I tim svim godinama koje dolaze, jer svakim danom znamo sve vise i vise i vise.., i vise. A i to je dobro. :))
Piiipsi - pipsiči, evo jedna štafetica od moje Jul:
dečko ili frendice:
Ovisi o situaciji. :))
pop ili metal:
Metal malo draži.
šampon:
neki Herbal Esences, sa ruzmarinom i tako tim.
regenerator-
ma neki Alverde
noć ili dan:
Noć.
mrak ili svijetlo:
Mrak.
kuća ili stan:
Kuća.
poznato ili nepoznato-
Poznato
crvena ili bijela ruža-
Bijela.
knjiga ili strip-
Knjiga. Stripove baš i ne čitam. Knjige obožavam. <3
horror ili romantične knjige-
Mislim ipak horor. A ustvari šta se smatra romantičnom knjigom? :))
film ili serija-
Film. Al ne neki glupi.
Al ako je film ili Dr. House - Dr House.
pas ili mačka
Maca
tužne ili vesele slike-
Vesele.
narukvica ili prsten-
Kako kad. :))
male ili velike naušnice-
Male
Dopunjavanje:
naj film: Čokolada
naj serija: Dr. House
naj emisija: ne gledam baš
naj glumac: Johnny Depp, Hugh Grant
naj glumica: Sandra Bullock
naj pjevačica: joj ne znam.
naj pjevač: ma dragi su mi Chad Kroeger, i Anthony, i Mika..i tako.
naj grupa: Nickelback, The Fray, RHCP, Hladno Pivo, Gunsi, Green Day, Kaiser Chiefs, Foo FIghters, The Clash, The All American Reject, Sex Pistols, Sum41, Fall Out Boy, HIM, Maroon 5...
naj slađi slavni dečki: uuu. Channing, Johnny, Brad Pitt.
pasta za zube: Akvareš. Baš je neka fina fina.
najbolji top model: to bas i ne pratim. Volim Agynes
Hvala Jul!!
Evo, toliko od mene. Nadam se da ste zadovoljni, napokon jedan posteni post.
E da, jos jedna vazna informacija.
Moj ocat, divan krasan covjek, al eto, voli kompjutere. I sta ces kad se covjek zeli jos malo informaticki obrazovat, (inace zna on jako puno o kompjuterima), pita on mene da ja njega naucim nesto o blogu, kad vidi da sam ja stalno tu. Ja naravno rekla moze.
Pa eto palo njemu napamet da bi si i on radio blog. I ja opet rekla moze.
Pa sad, dragi moji, ako moj tata napravi blog, koliko god ja njega volila (i tatu i blog), ja blog vise ne pisem. Nije da ja na blogu pisem nesto ruzno o njemu ili majcici, jer stvarno to ne zasluzuju; ili psujem, jer kao sta ne psujem inace necu ni na blogu; ili tako nesto...pa da se bojim da on to ne vidi. Ja jednostavno ne zelim da moj tata cita moj blog.
Nadam se da me razumjete.
Volim vas sve,
pusa pusa.
P.S. Joj joj da, zaboravih vam reci... bila sam u Rijeci na klizanju! Klizanju! Dada. Bas je bilo kul. <3
|