samo...njemu

Ovaj post je posvečen samo jednoj osobi. Znam da će pročitat ovu poruku čim dođe kući i...
Samo tebi. Ti znaš o kome je riječ. I nisam ti ovo više mogla reći u lice. Nisam imala snage,volje ni želje. One tvoje riječi...ne znam...stvarno je bilo okrutno. Da si reko da odjebem,manje bi boljelo. Tebi je to bila samo šala na naš račun,ali meni se u tom trenutku srušilo baš sve što je bilo ostalo. Znaš da si mi već srušio sve snove koje sam imala i da nije ostalo ništo osim puke stvarnosti,a sada si uništio i ono malo što mi je pružalo bar onaj vanjski mir potreban da ne vrištim posred ulice i iz sveg glasa. Do sada je to činilo samo srce misleči da postoji ljubav i shvačajući da mene ljudi ne vole,a sada vrištim i ja. Vrištim jer više ne mogu šutjeti. Previše je. Znam da ću pustiti suzu da teče,a ti znaš da će se u njoj vidjeti tvoj odraz. Ona neće značiti da je kraj svemu što smo imali,ali će značiti kraj mojoj nadi da će ikad biti bolje...
Rekao si da se javim,javila sam se. Rekao si da te zavolim i zavoljela sam te. Ispunila sam ti svaku želju. Rekao si da te poželim imati i želim te još uvijek i to toliko da boli. Tražio si da biram vrijeme kada ćeš me imati,a ja kažem jednom...možda jednom u budućnosti... Trenutno je to nemoguće. Činjenice da te imam bi značila da te u stvari i nemam. Imali bi te svi osim mene dok te naposlijetku ne bih izgubila...zauvijek. A to ne želim. Bolje je ovako. Istina,boli gledati te, smijati se tvojim glupostima...svaki tvoj korak...boli. Ali bilo bi i gore da te nema. Zato,oprosti što nisam ovo odmah rekla kada si pitao što mi je i počeo s tim...kažem ti sada. Sada znaš zašto sam šutila...i zašto sam otišla....ovako možda nije bilo bolje,a ni lakše,ali...barem sam vratila propuštenu priliku za istinu...pusa tebi...

Eh,da,umalo zaboravih. I hvala još jednoj osobi,mom anđelu čuvaru što me danas čuvao. Ti si mi dokaz da nije važno koliko dugo poznaješ osobu, nego koliko ju uopće poznaješ. Hvala ti što si mi otvorio svoju dušu da bi pomogao pronači odgovore za moju...tako je i došlo do ovoga post...
I...ako me već nisi zaboravio i ako se sječaš našeg razgovora pa si došao ovo pročitat...onda imam samo pitanje za tebe...Zaboravila sam ti ime pa...neću te ponovno pitat kak se zoveš,ali dužnik sam ti i ak hoćeš...Može sutra na istom mjestu i u isto vrijeme? (bez upucavanja,samo da ti se odužim...i možda zapamtim ime...bila je votka,jel tako?)