...kupus!

ujutro, oko pola 6, tata me probudio i izrazio veliku želju da mu pomognem u kiseljenju kupusa.

zimnica se spremiti mora, htjeli mi to ili ne.

budući da je posao obavljen savršeno tata će ispuniti svoje obećanje pa ćemo, ako Bog da, za novu godinu konačno otiči na taj turnir u šahu!

naravno, nećemo igrat, samo gledamo! ne brinite se, nije onaj glupi brzopotezni.

okupile su se snaše i u pozadini orile:

"što na nebu sja visoko, što na nebu sja visoko...

mjesec je il sivi soko, mjesec je il sivi soko..."

superiška!



ako oće koja pička doć k meni, ima brlje, kupusa! SVEGA!

istina je da se malo sramim, ZNAM ZNAM, da nemam razloga... cura je zbilja lijepa i sve... ali eto, ja malo sramežljiv kad se zaljubim... hi hi hi...

eto vam je sad... pa je gledajte...

možda čak i izgleda malo napačeno (podočnjaci i tak... hi hi) ali cura je radišna...

jebeš curu koja ne zna ispeč jaje...






unaprijed se zahvaljujem na mnogo pozitivnih komentara koje očekujem od vas!

hi hi...

i tako Ja i baka išli kroz selo, prava jesenska atmosfera... lišće pada, miriše kestenje, djeca se rolaju... kad najednom naletimo na čika kestenjara!

slučajno nađem des't kuuna u đepu pored prljave maramice.

"kolko je litra?"
"20 kuna Brđo"
"a jebiga onda ništa..."

nastavljam lagano šetnjicu i ugledah djevojku svojih snova Đurđu kako s čačom popravlja wartburga!
"bjež babo da te ne vidi samnom!"
"pa kud ću vaka bolesna?"

jebiga žao mi babe, proširene vene, nemože trčat, moram pazit na nju...

"ajde onda ti polako, a ja ću lagano par metara ispred tebe"
i baba se složi s prijedlogom...

"pozdrav susjedi Milki i unuku Brđi, mom budućem zetu!" vikne njezin otac
"ooo, pa đes' dragi Mikša?" vrati mu babetina!

puf! struf! plaf! šta sad? srce u grlu, strah, crvenilo u faci, kontrola disanja... yoga, meditacija, pilates lopta, ništa ne pomaže...

jebo majku vidla me z babom, a baba koristi seljačke fraze!

"idem ja sad pišat pa dođem kasnije!"

trčim, bježim, nema kraja... jooooj, kud sam rekao da idem pišat... uvijek kažem ono što zadnje trebam reć kad sam u panici...

čujem iza leđa babu kako melje "ajde se upoznaj s djevojkom, di ćeš sad pišat, pa piškio si prije nego smo van izašli! hehe, ma Brđo se malo stidi"

ubiću je...

više ne znam šta da radim, gubim kontrolu nad vlastitim pokretima...
eno kestenjara, idem žderat, žderanje uvijek pomaže...

"preklinjem te šefe ako može kestenja za deset kuna, al kad te molim.. zbilja nemam više ni lipe..."
"pa brđo, jebo majku, prodajemo po litru i po pola litre... naravno da može pola za deset kuna! šta nis pito"

"ne znam, samo daj da pobjegnem odavdje..."

žderem-ne čistim, samo da prođe ova panika... trčim kući po pljosku rakije, točim u sebe...

točim točim i točim.. prolazi pola sata, rakija počinje djelovat... moram nazad po babu pred njene oči...
ko zna šta joj je pričala... stara senilna guja!

eno ih... ufff... dobro je... ajmo rakijo ožeži me u glavu!
baba: "evo ga, pa đes pobjego, mi ne grizemo... hehehe"
"ovaaaaaaaaaaaaaaj.... b-bok..."
ona:" bok!"
"čika Mikša, kako wartburg?"
"pa nije to wartburg sinko, to je trabant!"
"aha... ispirč... ispir... ispričavam se..."
ponovno se javlja aždaja:" pa šta ti je Brđo, što's tako bljed? jesi opro ruke nakon što si piškio?"

jebi se! "jesam bako... uvijek operem ruke."
"aaaaa... nebi rekla, jese sječaš kad si bio mali pa kad si...
"EJ!"prekidam je naglo "ovogaaaaaaa... šta se radi?"
"pa jes čorav, vidiš da čiko popravlja trabanta!" opet ona...
"ček ček Brđo... nešto si mi musav, daj da baba pljucne u prst pa da ti obrišem oko usta..."
DE PREKINI VIŠE! "Nemoraš bako... nego Đurđa, jesi za malo kestenog pečenja?"
"čega? aha... nebi hvala..."
"ma ajde, ja ti očistio, nije ucrvan... doduše bilo je dosta ucrvanih al sam ih pojeo... bacio!... bacio sam ih sve..." uff
baba: " ma pusti kestenje Brđo... reci ti pred svima šta si rekao danas za ručkom, kakvu guzu ima Đurđa?"