Cedo Vracar,dobrovoljac na Dubrovackom ratistu i bivsi poslanik Kilibardine Narodne stranke-MOJE RATNO ISKUSTVO
Poslije pogibije nekoliko Niksicana ja sam osjetio potrebu da se javim na poziv
vojnih vlasti.U stvari,zbog Slobodana Milosevica.Znaci,nijesam otisao na ratiste po pozivu nego kao dobrovoljac.Kampanja koja je vodjena preko sredstava javnog informisanja uticala je na sve patriotski opredijeljene ljude,pa
i na mene.I ja sam otisao u garnizon JNA u Niksicu i prijavio se.
Mislio sam,zaista,da idem da branim Jugoslaviju,da branim Srpstvo,kako nam
je to preko sredstava informisanja intonirano.Medjutim,bio sam desetak dana u kasarni u Niksicu,to su bile neke pripreme,i vec tada sam osjetio da nesto nije u redu.Jer,onih koji su dizali borbeni moral u kasarnama i podstrekivali ljude,a to su obicno bili istaknuti funkcioneri tada vladajuceg DPS-a,nije bilo u jedinicama kada su one krenule na ratiste.I tu sam ja odmah osjetio da nesto nije u redu.
Kada sam dosao na ratiste,tri dana su mi bila dovoljna da vidim da to nije ono zbog cega sam ja otisao u rat.Vidio sam-niti cemo braniti Jugoslaviju,niti se tu brani Srpstvo-TO SU BILE TUDJE TERITORIJE VAN GRANICA CRNE GORE,nije bilo vojnika,nije bilo nikakvih ratnika koje sam ja ocekivao i zbog cega sam ja i otisao na ratiste.
|
