Dusan Kovacevic-20 SRPSKIH PODELA(SRBA NA SRBE)
09 PODELA
SRBI I JUGOSLOVENI
BILA JEDNOM JEDNA ZEMLJA....
SREDINA LETA,krajem osamdesetih godina proslog veka.Sunce,cvrcci i poneki glas koji doziva.Miris mora,borova,ruzmarina,lavande...u zalivu jednog jadranskog otoka.Ribarsko naselje sa desetak kuca"obogaceno"je vikendicama-letnjim rezidencijama ljudi iz svih krajeva Jugoslavije,zemlje"poznate i postovane u celom svetu".
Kuce"dosljaka"se razlikuju"transparentno";velike,bele,kockaste,sa zarkocrvenim krovovima i"venecijanskim ogradama"osvetljenim(s prvim sutonom)kandelabrima od kovanog gvozdja i(sve to)natkriljeno belo-plavim tendama.
Od dvadesetak kuca"pridoslica"polovina je"onih iz Srbije",medju mestanima znanim kao"zabari",sto zbog reka odakle su dosli i gde su zabe"njihovi cvrcci"ili zbog"amerikanskog uticaja"vredjanja italijanskih doseljenika sklonih zabljim specijalitetima(po holivudskim filmovima).Kako bilo da bilo,Srbi su bili"zabari",
Slovenci"Janezi",Makedonci"semenkari",Bosanci"dje si bolan"...a svi zajedno-Jugosloveni,sto mu opet dodje kao"nadimak",jer ce se(uskoro)ustanoviti da tu
"poznatu i postovanu zemlju"niko nije istinski prihvatio;preko noci je(vecina)Jugoslovena ostavila"voljenu zemlju"kao da nikad nije postojala,povukavsi se u
svoje"stare,dobre kuce",sa znamenjima prekrivenim prasinom,koje je valjalo ocistiti i istaci na vidna mesta,tamo gde su do juce bila obelezja gospodje Jugoslave-starice na samrti.
Podne je.Sunce u zenitu,tacno iznad temena,krova ili kape;ni ljudi,ni kuce,ni barke u zalivu nemaju senke.Hlad je jedino ispod tendi"zabarskih vila",po konobama domorodaca i pod sirokim granama borova koje natkriljuju mala zala izmedju stena;plaze gde se samo turisti kupaju,jer domoroci-ribari,more gledaju kao"tezacki posao",a ko je u teskom poslu video zadovoljstvo,radost i odmor.
I u tom vrelom letnjem danu kad se krece samo onaj ko mora i kad se povremeno cuje kako neko nekoga dozivanjem opominje da se"skloni sa sunca",u duboki zaliv ulece beli gliser podignut snagom"dzonson"motora od 120 konja,ostavljajuci za sobom duboke,penusave"oranice"koje u slalomu preseca ili preskace-prelece,skijas povijen nad morem;cas na jednu cas na drugu stranu,sve uz ciku i vrisku prijatelja iz glisera.Buka motora,talasi koji zapljuskuju molo i plazu i povici upuceni deci da"izadju na obalu"(jer je"jahac na skijama"u brisucem letu sve blizi malim kupacima)uznemiri sve"na suvom";domoroci izadjose iz hladovine kamenih kuca,a turisti se uspanicise,gledajuci gde su im deca,jer je vec bilo"toliko nesreca"zbog sulude voznje glisera...Svi su bili(najblaze receno)zgranuti divljanjem u zalivu gde je dozvoljena voznja samo"cetvorkom"i to sa"pola gasa".
Gliser i skijas napravise jedan krug po zalivu,pa drugi,i treci...i ko zna koliko bi se jos okretali da neko ne skoci iz hlada borova,gledajuci gde je prvi"slobodan kamen",pa utrcavsi u more do kolena zaurla glasom koji nadjaca motor:Ej,bre,jeste li vi normalni?!Sta radite to,bre?!
Povik-pretnja zacinjena sa nekoliko socnih psovki(da bi se bolje razumeli),bila je upucena sa"Nase strane"Nasim ljudima i gliseru beogradske registracije...
Znaci,Mi smo imali problem sa Nama(uz prisustvo Njih koji su Nas gledali zacudjeno i prezrivo).
Kad se"leteci cirkus"udalji iz zaliva(jer je ljutiti covek bio poprilicno"kabast"i ubedljiv da ce s reci preci na kamenje),ponovo se zacuse cvrcci i sapat jedne mlade majke koja je uspela da"spase"dete od"ludaka",kako ih je nazivala dok je dozivala malisana:"Moramo mi da pravimo gluposti gde god se pojavimo"...
I odvodeci"spaseno"dete u hlad borova,prodje pokraj konobe iz koje su obracun Nas sa Nama gledali i slusali otocani skloni cutanju i procenjivanju"ispod oka".Jedan od mladjih,vec uveliko pod danonocnim"tretmanom"radija i televizije,procedi kroz zube samo jednu jedinu rec:Srbi...
Nece proci 5-6 godina od"gostovanja glisera"u zalivu ostrva"na pucini plavog mora",a nekoliko"zabastih kuca"odletece u vazduh,minirane(pre svega)potisnutim,pritajenim prezirom,koji je bio"strogo kontrolisan"dok je Jugoslavija cuvana"kao zenica oka svog",sa cuvarima koji su sedeli i vladali"iz Beograda",
prevashodno.(Beograd ce,inace,biti"kriv"dok je ziv.)
Duz jadranske obale ostace hiljade i hiljade kuca,vikendica,vila,zdanja vrednih milione(ondasnjih)maraka"zabara"iz svih krajeva Srbije,deklarisanih(bar)tih godina kao Jugosloveni.I vecina je,zaista,osecala tu zemlju(sa svojim letnjikovcima od Pirana do Ulcinja)kao nesto sto je Nase,zajednicko,izgradjeno sa puno razumevanja,ljubavi i para.
Ko su bili"glavni junaci"kratkometraznog dokumentarnog filma-obracuna u zalivu jednog jadranskog ostrva krajem osamdesetih godina"onog veka"?
1.Srbi-Jugosloveni,vlasnici kuca"na moru","zabari"ubedjeni da ce se"dobrim ponasanjem"i postovanjem nepisanih domorodackih zakona pribliziti i"asimilirati"kao da su tu oduvek,kao da su jednaki bez obzira na"male razlike"u govoru,izgledu,ponasanju,obicajima i prezimenima na IC...
2.Srbi-Srbijanci,u gliseru i na skijama,ubedjeni da je"sve to Nase",da je Jugoslavija"prosirena Srbija"i da to treba"dati do znanja"svima koji se(jos uvek)pitaju ko je"gazda u ovoj kuci"?
3.Mestani-domoroci,pretezno oni mladji,koji su iz hladovine konoba(cuteci)posmatrali kako su Srbi"zagospodarili nasim morem",gradeci palate po"nasoj zemlji"kao da im je malo sto tamo imaju"onoliko blago".Cutali su i cekali ono sto im je decenijama(krisom)obecavano-da ce jednog dana biti"svoji na svome".
4.Desetak"pravih"stranaca na svojim jedrilicama usidrenim u zalivu,svedoci"incidenta"samo u onome sto je bilo povrsno vidljivo,bez razumevanja pritajene,
potisnute netrpeljivosti kao"vekovnih nerasciscenih racuna".Za"devizne strance"je sve to bilo veoma jednostavno:neki ljudi su se s pravom bunili sto neko divlja gliserom u uvali,kad je svima(moralo biti poznato)da je glisiranje strogo zabranjeno na 200 metara od obale.To i nista vise,bar tog vrelog leta,te vec davne godine.
Nije tesko pretpostaviti da su se(pojedini)mladjii ljudi iz ove"beleske o jednom letu"sreli nekoliko godina kasnije na nekom od brojnih ratista sirom bivse Jugoslavije,zemlje koja vise nije bila"voljena i postovana u celom svetu",zemlje koju je taj Svet prepustio naoruzanim jedinicama"naroda i narodnosti",
doturajuci oruzje"pacovskim kanalima"onima za koje su navijali i gde su videli"svoj interes",kao npr.pravljenje marine na onom otoku,u onoj uvali,za potrebe velikih,luksuznih jahti na proputovanju Mediteranom,od Kana do Venecije...Mikonosa,Santorinija...
Srbi-Jugosloveni,istinski ubedjeni da je Jugoslavija moguca,realna i jedina prava buducnost svih njenih"naroda i narodnosti"pokupili su stvari u dva-tri kofera i prvim trajektom napustili svoje kuce po ostrvima zemlje u ropcu,sa"dijagnozom"osamdesetogodisnje starice"kojoj nema leka".Muzika i govori iz ozvucenja trajekta slavili su novu drzavu i,ujedno,bili odelo onoj u koju su se"kleli"dok su morali ili imali korist.
Bezeci u zavicaj,Jugosloveni-Srbi su sa paluba brodova jos jednom-poslednji put,pogledali krovove koje su gradili decenijama;sobu po sobu,zid po zid,crep po crep...(Gradjevinski materijal prenosen je iz Srbije u gepeku"lade",koja je izdrzljiva"k`o mazga".)
"A koji vas je moj terao da zidate i gradite kucerine po onim morskim krsevima i kamenjarima,pokraj toliko nasih planina,banja i jezera,ako ste vec bili zapeli da imate kuce kraj vode.Em je jezero lepse,em mirnije,em nema ajkula,em nije slano...Ovde ste,bre,ziveli po kokosinjcima,u stanovima sa krevetima na spart,a tamo ste zidali vile i dvorce za mesec dana skapavanja po zaropecini...I sto,bre,sad kukate"sta vam rade",kao da niste znali kakvi su?!Pa oni su uvek isti;takvi su bili pre pedeset,pre sto godina.To samo vi niste videli,jer ste bili zinuli na pare;da se od izdavanja soba,Svabama,obogatite.Sad lepo,
brale,sekiru u ruke,pa u sumu,tesi drva,pravi grede i daske,pa sklepaj brvnaru po nekoj od nasih planina,da te Bog vidi i da pod stare dane opet ne bezis s prnjama u rukama prema Srbiji koja ti je bila mala u poredjenju sa onom tvojom,Velikom Jugoslavijom!Da si im`o oci,kao sto nisi im`o pameti,ne bi sad sedeo i kukao kako si izgubio imovinu u zemlji koja nikad i nije bila tvoja"...govorio je Srbin"glupom Jugoslovenu"u kafani"Stara Srbija"podignutoj(tokom devedesetih)na mestu restorana"Jadran".
Jugosloven cuti,jede cevape i sebe,pije `ladno pivo koje se moze"samo ovde popiti",ovde gde nema"one zaropecine",klima glavom i povremeno uzdahne,
uz blagi osmeh potistenog coveka.Tek ponekad-retko kad,rekao bi tiho,vise za sebe:Ko je to mogao znati?Ko je to onih godina mogao znati?
"Ja sam,bre,znao!Govorio sam ti kad sam dolazio na letovanje kod tebe:Sta ce ti,bre,drugi sprat?!Koji ce ti moj garaza kad sneg nije pao hiljadu godina?Pravis terasu ko parking za hotel!Pecemo se pokraj ovog rostilja...gradela i jedemo ovu ribu kao da smo copor macaka.Sunce odozgo,gradele odozdo.A do mora si sagradio stotinu stepenika da bi usao u onu slanu baru u kojoj odma` stanes na jeza pa celo leto vadis one crne bodlje iz pete...
Jeste,jeste,bili su ljubazni s tobom.Pa sto ne bi bili,kad su videli budalu koja im o svom trosku zida kucu na dva sprata koju ce ostaviti zajedno sa svim stvarima donetim kamionom iz Srbije...Voleo bi i ja da meni neko na"mojoj zemlji"sagradi dvorac,pa kad ga zavrsi da se spakuje i ode.Al` nema tamo takvih budala k`o sto ih ima ovde...Jesi li ti negde video da je neko iz te tvoje Jugoslavije sagradio neku kucu,vikendicu,dvorac na nekoj nasoj planini,u nekoj banji,na jezeru...Nisi...I je l` lepsi ovaj nas rostilj od one ribetine filovane bodljikavom zicom od koje sam se svakog leta davio...
Dobro,vino im je odlicno.Pa mora nesto i da im valja od onolikog sunca cele godine...Zaboravi kucu,budi srecan sto si izvukao zivu glavu.Ziveli!"
"Ziveli"-uzvratio bi"jugoslovenski mucenik",koji ce umreti a nece shvatiti zasto se"sve to moralo desiti"bas tako strasno,civilizacijski ponizavajuce,sa zlocinima koji ce zauvek biti upamceni i pominjani kao"tesko premostiva prepreka"u uspostavljanju nekih novih,normalnih,obicnih,medjuljudskih odnosa...I ko je za to"najvise kriv"?Pad berlinskog zida,Zapad,Amerika ili"ona Trojica"-"neprikosnoveni gospodari zavadjenih naroda"umrli jedan za drugim u kratkom periodu(i u mukama,ali ne tolikim koliko su zla i muke drugima naneli)."Pravda"ih je"stigla",ali od te pravde nikome i nikad nece biti bolje.
O Jugoslaviji se pisalo i pisace se u nedogled.Bice"tema"razgovora,rasprava,svadja,polemika,novih(nadajmo se)samo verbalnih sukoba,sa vecitim pitanjem(medju Nama):Sta je to trebalo i Srbima i Srbiji?I ko je platio najvecu"cenu"Toj zabludi,virtuelnoj zemlji zaziveloj u glavama,dusama i srcima zanesenjaka,
idealista i neizlecivih kosmopolita,kratkovidih za sve sto se"iza brega valjalo"-zlo sprecavano i odlagano"strogo kontrolisanom demokratijom".
Slobodan Jovanovic-gospodin mudre i lepe reci srpskog naroda(od komunista prognan i osudjen,a od"rodoljuba"zaboravljen),napisao je najznacajnije politicke prikaze,analize,eseje(i)o"jugoslovenskom pitanju".U jednom od"jugoslovenskih rukopisa"ispisao je i sledece:
"Jos u XIX veku bilo je kod nas od vremena na vreme govora o zajednickoj drzavi sa Hrvatima,ali tek u nekoj daljoj i jos neizvesnoj buducnosti.Pocetkom XX veka o toj drzavi govori se uveliko,i to kao o necemu sto ima da dodje u relativno kratkom roku.Uzroci te promene misljenja bili su pretezno politicki.U to vreme Hrvati su imali muke da svoju autonomiju odbrane od Madjara,a i Srbi su imali muke da od austrijskog imperijalizma sacuvaju svoju drzavnu nezavisnost.I kod jednih i kod drugih sazrevala je misao da se protivu Habzburske monarhije kao protivu zajednickog neprijatelja udruze.Prema tome,moze se reci da ideja politicke solidarnosti nije u njih bila posledica nekog pojacanog osecanja etnickog jedinstva,nego su oni,naprotiv,tim jace naglasavali to jedinstvo,sto su ih politicke prilike vecma upucivale na slozni rad"...
Jugoslavija je,znaci,nastala"iz glave",a unistena,razorena prejakim"nacionalnim emocijama","zacinjenim"interesima"sa strane".
Bilo kako bilo,cinjenica je da se vise od 10 miliona ljudi te nesrecne zemlje(uoci raspada i rata),izjasnjavalo kao-Jugosloveni.I cinjenica je da je(u medjuvremenu)10 miliona ljudi nestalo,kao Maje,Inke...Ostavili su neke zapise u kamenu,poneku srusenu gradjevinu,nesto kovanog novca i poneko predanje da je(ne tako davno)na ovim prostorima bila(jednom)jedna zemlja...oko koje su se njeni stanovnici posvadjali,potukli i(poprilicno)poubijali,a preziveli se razisli uz pucnjavu,vrisku i psovke.
Raspravu i dalje vode samo Srbi-Jugosloveni i Srbi-Srbijanci sa jednim jedinim pitanjem:
Sta nam je sve To trebalo?
P.S.
Podele ce nam,verovatno,doci glave i(ovo malo)preostale zemlje.
Kad bi,recimo,ova podela bila"tolerantnija"-bez mrznje,gorcine,predinfarktnog besa,zivot bismo"trosili"na prakticnije,korisnije i pametnije poslove,ako nam je(vec)sudjeno da se svadjamo,sekiramo i,do bola,nerviramo.
|
