Miodrag Popovic-VIDOVDAN I CASNI KRST(Arheoloska studija)
POETSKA POLEMIKA IZMEDJU"SVECA"KNEZA LAZARA I MITSKOG HEROJA MILOSA OBILICA
Ako podjemo od ovakvog tumacenja stiha,"Ko je vjera,ko li je nevjera",onda mozemo odgovoriti i na pitanje o kakvim je verama rec i u stihu"Prvo vjero,potonja nevjero",kojim se Lazar obraca Milosu Obilicu.Ni ovde ne moze biti reci samo o Milosevoj vernosti,odnosno izdaji kneza Lazara,nego kao i kod prvog stiha,o necem dubljem.APOSTROFIRAJUCI MILOSA KAO SUSTO JUNASTVO I NAPIJAJUCI MU ZDRAVICU,KOJA SE OD STARINA DRZALA SAMO VRHOVNOM BOGU,LAZAR JE OTKRIO KO BI MOGAO DA BUDE PRVA VERA.ONAJ NA CIJI CE DAN MILOS POTVRDITI SEBE KAO HEROJA,
TE TAKO,NA MITSKI NACIN,POSTATI I SAM PRVA VERA,BELI VID.NJEGA JE I LAZAR PREPOZNAO,U MILOSU.ZATO MU JE I NAPIO ZDRAVICU PO JUNASTVU.
Lazar naziva Milosa ne samo prvom verom no i potonjom.Milos,zivi idol prve,stare vere,za Lazara,hriscanskog kneza i sveca,mora biti neveran potonjoj,
hriscanskoj veri,to znaci i njemu,knezu Lazaru.Ali Milos ne priznaje ovakvu podelu na staru i novu veru.Kao pohriscanjeni paganin,on zna samo za veru svoga naroda.Otuda je njegova vera u veru,onu"riscansku`,za koju ce poginuti,pre svega privrzenost borbi protiv Turaka.Za Milosa,heroja odanog veri svojih predaka,izdajnik prave vere moze biti samo onaj koji izneveri na delu:u boju na Kosovu.
Ovakvim tumacenjem Milosevog lika cela pesma dobija drugacije znacenje.Postaje jasno zasto je Murat potisnut u pozadinu.Umesto sukoba Srba i Turaka,osnovne teme kosovske legende,"Knezeva vecera"ima za temu objasnjenje izmedju Lazara i Milosa.Do njega ne dolazi,kao u ranijim verzijama(kod Kuripecica i Orbina,u bugarsticama i"Tronoskom rodoslovu",itd.),zbog trenutnog nerazumevanja gospodara za svog vernog viteza,vec zbog njihovih razlicitih vera.PESMA U STVARI PRERASTA U POETSKI SINTETISANU POLEMIKU IZMEDJU HRISCANSKOG SVECA,KNEZA LAZARA,I MITSKOG HEROJA MILOSA OBILICA,IZMEDJU OBOGOVLJENOG FEUDALCA I POHRISCANJENOG PAGANINA,NOVOGA GOSPODARA CARA LAZARA I STAROG BOGA VIDA U NOVOM,HRISCANSKOM IZDANJU.I JEDAN I DRUGI JUNAK PESME IMAJU PROTAGONISTE U KONKRETNOJ ISTORIJSKOJ SITUACIJI,O KOJOJ SMO MALOCAS GOVORILI.LAZAR U CRKVI I CIVILIZOVANOM,DO KRAJA POHRISCANJENOM DELU SRPSKOG NARODA;MILOS U JUNACIMA I RATNICIMA PATRIJARHALNOG TIPA,koji cuvaju kultni odnos prema herojskom pretku i dozivljavaju ga kao ZIVO BOZANSTVO.
Polemika izmedju Lazara i Milosa,nove i stare vere,vodi se uoci boja protiv Turaka,a imace svoj kraj tek u sukobu s njima.Do tog sukoba,u kome ce za trenutak biti razresene ranije razmirice izmedju prosvecenog klera i paganske pastve,doci ce za vreme ustanka i u istorijskoj realnosti.
Uoci napada na Beograd,Karadjordjevi ratnici ce se simbolicno pricestiti u crkvi-satoru,koji im je poslao Stefan Stratimirovic,isti onaj"mracni"mitropolit koji,bojeci se da se verski neobrazovane mase ne otudjuju od crkve,nece za zivota dozvoliti Vuku Karadzicu da objavi prevod Novog Zaveta na narodni jezik.Ocigledno,i u pesmi i u stvarnosti,borba protiv Turaka ujedinice za trenutak crkvu i divlje srbijanske ratnike.
U pesmi,akcenat pada na polemiku pre cina koji ce ih ujediniti.Ona se vodi u Lazarevom dvoru,uoci Vidovdana,sto kazuje da je NE SAMO MILOS NEGO I LAZAR,NA ODREDJEN NACIN,VEZAN ZA TRADICIJU BELOG VIDA.ATMOSFERA SAMO U PRVI MAH PODSECA NA HRISTOVU TAJNU VECERU.
Medjutim,vec na pocetku pesme paganska zdravica,i to na slavi koja je,kao sto znamo,kompromis izmedju stare i nove vere,baca sumnjivu svetlost na cisto hriscanski karakter skupa.Formalno,Lazar se ponasa KAO HRISTOS NA TAJNOJ VECERI.Uoci kosovskog boja,sto znaci uoci svoje smrti,kao i Hristos uoci Golgote i on na slavi govori o izdajniku medju prisutnima.Reklo bi se,zeli da otkrije svog KOSOVSKOG JUDU.Ali,tako samo izgleda.Iz njegove zdravice odmah se vidi da se on ne obraca nekome koji bi bio slican Hristovom apostolu Judi,vec Milosu,heroju,PRVOJ VERI,POTONJOJ NEVERI,
SIMBOLU PRVOBITNE PAGANSKE VERE,ZA KOGA MISLI DA NJEMU,HRISCANSKOM CARU I SVETITELJU,NECE BITI VERAN U BORBI PROTIV ZLA KOJE JE PRITISNULO NJIHOV NAROD.
Izmedju Lazara i Milosa vodi se manje verska a vise eticka polemika,kao sto je to cest slucaj prilikom sukoba razlicitih religija.U"Knezevoj veceri"Lazar,u stvari,bez dokaza optuzuje Milosa da ce odbeci Turcima.U drugim izvorima Lazar nije tako ostar i nagao.("O ovome krijuci kazuju",obraca se on oprezno Milosu u"Prici o kosovskom boju"posle Brankovicevog obavestenja o Milosevoj izdaji,"ali ne verujem oce li to biti istina".)Kao vitez koji ce se(prema drugim
pesmama)opredeliti za drugi zivot,Lazar ipak ne daje maha svojoj ostrini ni u"Knezevoj veceri".ON SAMO ZELI DA U POSLEDNJEM CASU DOBIJE MORALNU BITKU PROTIV MILOSA KAO PRIPADNIKA STARE VERE.Zato,iako hriscanin,da bi,uoci samog boja,pokazao sirinu,po obicaju predaka,Lazar u obliku zdravice prinosi bozansku zrtvu MILOSU OBILICU,VIDOVOM DVOJNIKU medju hriscanskim ratnicima:
Zdrav mi budi,i zdravicu popij,
vino popij,a na cast ti pehar.
Osetivsi ironican ton zdravice,Milos Obilic,koji zna da se herojskom rodonacelniku na ovaj nacin ne prinosi zrtva,takodje jetko,ironicno,u besu odgovara:
Vala tebe na tvojoj zdravici,
na zdravici i na daru tvome,
al`ne vala na tvojoj besedi.
Rasrdjeni Milos ne prima Lazarevu optuzbu,po kojoj njegova vera nije prava.Ovde dolaze zavetni Milosevi stihovi:
Ja nevjera nikad bio nisam,
nit sam bio nit`cu kad biti,
nego sutra mislim u Kosovu
za riscansku vjeru poginuti!
Iznutra ozaren iskonskom heroikom,kao i svi mitski junaci,i Milos je oran za boj,uvek spreman da stiti svoj narod od nemani,adske sile,Turaka.On zna da borbu ne moze izdati onaj cija je vera u narod i njegovu veru,vec onaj koji sedi uz koleno hriscanskom knezu i svecu,"ispod skuta pije ladno vino".
Gde su izvori nadahnutog Milosevog junastva i kakve je prirode njegova"riscanska vjera",vidimo jos jasnije iz narednih stihova:
Sjutra jeste lijep Vidov-danak
vidjecemo na Polju Kosovu
ko je vjera ko li je nevjera.
Narodni pevac ocigledno zna da je DAN BOGA VIDA BIO VELIKI PRAZNIK I PRE KOSOVSKE BITKE.ZATO MILOS,UOCI POLASKA NA KOSOVO,GOVORI O TOM DANU,15.JUNU,KAO"LIJEPOM DANKU",dragom prazniku koji u njemu budi herojska osecanja,zelju da se bas na taj dan sjedini u podvigu sa herojskim rodonacelnikom,pretkom zastitnikom.Da bude i sam,tamo na Kosovu,svetli beli Vid,koji brani svoj narod od zla.To je,ocigledno,dublji,unutrasnji smisao klasicnih stihova srpske junacke poezije:
Vidjecemo na Polju Kosovu
ko je vjera ko li je nevjera.
|
