Dusan Kovacevic-JEDNA NEOBICNA POSETA J.B.TITA
08 PODELA
OSLOBODIOCI I OSLOBODJENI(SVIH PRAVA)
U noci izmedju 11.i 12.decembra 2007.godine,izgoreo je-samospalio se stari,cuveni hotel"Putnik"u NovomSadu,domacin mnogih poznatih gostiju,prestizno mesto okupljanja"predratne gospode",poslovnih ljudi"obnove i izgradnje",stranaca"od ugleda",vidjenijih posetilaca(raznoraznih sajmova,umetnika"na privremenom radu u Novom Sadu"-posebno u vreme"festivalskih dana"Sterijinog pozorja...Zaziveo je 1939.kao ponos trgovca Nikole Tanurdzica,a otet-nacionalizovan zajedno sa celokupnom imovinom 1948.
Zasto je hotel temeljno izgoreo?
Do danas uzrok nije"precizno ustanovljen".Sumnja se na"dotrajale instalacije",ali je(malo)cudno da se vatra pojavila,izbila-po svedocenju prisutnih,i prezivelih gostiju,na nekoliko mesta,"istovremeno".Ako vatra nije izazvana namerno-kao sto tvrde neki"odgovorni",ako nije"poturena"zbog"ubrzane privatizacije",kako,opet,govore neki drugi,ako,znaci,nije rec o"kriminalnoj paljevini",preostaje samo jedna jedina verovatnoca:hotel"Putnik"se samospalio,
izvrsio samoubistvo samosagorevanjem,tako sto je aktivirao sva svoja samozapaljiva mesta-grejalice,prekidace koji varnice,dotrajale instalacije,lako zapaljive zavese,tepihe...
Zasto bi to jedan hotel"od ugleda"uradio?
Mozda je rec o umoru,starosti,potistenosti,ili cak o teskoj depresiji sto su ga"pod stare dane"prepustili zaboravu,propadanju,urusavanju,cekajuci da ga neki novi(tranzicioni) gazda kupi u bescenje i,potom,"preuredi"ko zna kako i ko zna u sta.
A u svoje vreme,hotel je bio"na glasu"u celoj"bivsoj Jugoslaviji".Jednom prilikom ga je(nezvanicno)posetio i"vlasnik"te Jugoslavije-J.B.Tito-Dosao je jednog jutra...
Pocetkom osamdesetih godina proslog veka,ovu pricu je ispricao stari direktor hotela,covek koji je ceo radni vek proveo sluzeci ili upravljajuci poznatim zdanjem.Tu pricu sam(tad)zapisao i ona izgleda ovako,kako sam je cuo te noci,posle jedne pozorisne predstave na Sterijinim igrama.(Direktor je pricao i"glumio",trudeci se da sto vernije ozivi"vreme straha".)
"Dodjem ja jedno jutro pedeset i prve godine na pos`o u hotel-bio sam tad sef sale,udjem u moju kancelariju,da se presvucem,kad,na vratima se pojavi jedan mladji kelner-pripravnik,i sav bled,preplasen-skoro da se onesvesti,rece mi nekako mucajuci:`Sefe...,cini mi se...da...da...u sali sedi Drug Tito...`Ja ga gledam,vidim da je nacisto sludjen,pa prvo pomislim da nije nocas negde zaglavio i"poginuo",i sad prica gluposti jer mu se mamurnom prividja svasta,a onda,opet,mislim se,zasto bi mu se bas Drug Tito prividjao od tolikih prividjenja...Ko sedi?...Drug Tito...Drug Tito?...
Jeste.Isti Tito...I dok ja tako njega ispitujem,on se,siroma`,oslonio na dovratak,ne moze da se pomeri.
A bilo negde oko petnaest do sest ujutru,hotel pust,grad pust,narod spava,nije vreme da hotel poseti ni prodavac novina,a kamoli...Taman sam bio navukao pantalone i zakopcavao kosulju,a dobijam obavestenje da u"mojoj sali"sedi drug Tito-ni manje ni vise,i da-ako je On stvarno tamo,ako ovaj mali nije preko noci poludeo,neko treba da ga posluzi.A ko bi mog`o da ga posluzi osim mene,ako je On stvarno tamo...I,tako,sve ja to tako mislim,a osecam da i meni noge podrhtavaju i da poslednje dugme na kosulji ne mogu nikako da zakopcam...Bila su to ona gadna vremena kad su ljudi preko noci nestajali,kad si samo cuo da je nekoga"pojeo mrak",ili,opet,pronela bi se vest da se neko od"predratnih gazda"obesio,upucao ili skocio sa balkona,posto bi mu sve oduzeli i iz kuce ga isterali kao sugavo pseto,ako je vec imao srece da ga ne ubiju na pragu.I,mor`o si da vodis racuna"kojim povodom"pominjes"druga Tita".Nije to moglo da se radi tek tako,"bez velikog razloga i velike hvale".Strah je bio i samo da pomislis na Njega,a ja sad trebam da ga posluzim,bez najave,bez svecanog doceka,bez ljudi iz grada.Sam samcat...Da su mi rekli da me u sali ceka Smrt,manje bih se uplasio.Obucem se ja,nekako,pa navucem i smoking,sto se radilo za najsvecanije prilike,i sve se mislim:mor`o bih da pozovem direktora,da se posavetujem sta bi po"protokolu"treb`o da radim,kako da se ponasam,i kako druga Tita da oslovim kad mu pridjem?Da li sa druze Tito,sto mi malo dodje previse"privatno"-kakvi smo mi to pa drugovi,da li sa druze Predsednice,sto je,opet,previse drzavnicki,nisam ja gradonacelnik,neka vlast pa da mu se"zvanicno"obracam,i,na kraju,kako da budim direktora u ovo doba i da mu kazem:Druze direktore,sta da radim,u sali sedi drug Tito?Ko bi mi verovao?I sve se ja tako mucim,raspinjem,krenem prema telefonu,pa se vratim,
setam po onoj mojoj kancelariji-najradije bih skocio kroz prozor,kad hodnikom dotrca jedan od portira i k`o da je nacisto poludeo,mase rukama,trese glavom i pita,bez daha:`Oce neko da sidje i posluzi druga Tita?Mene pitaju,je l`radi neko ovde?`...Majko moja mila,malo falilo da umrem;zgrabim belu salvetu,izletim iz kancelarije i potrcim hodnikom,sve do ulaska u salu.Da zavrsim na robiji zbog brljavosti i"ignorisanja"druga Tita...
Kad sam stao na crveni tepih koji vodi sredinom sale,krenem prema dvojici ljudi koji su sedeli za stolom kraj prozora;i idem ja tako,ne osecam noge,lepo cujem kako mi srce udara i sve se mislim,samo da se ne onesvestim,da ne brukam hotel,i kako se priblizavam"gostima",cas mi se cini da je to Tito,cas da nije-nikad ga ranije nisam video izbliza,dodjem na nekoliko metara od njih kad onaj sa crvenkastom kosom podize glavu,pogleda me sa onim njegovim plavim ocima i,saleci se,rece:`Di si ti,bogati?Mi vec mislili da menjamo restoran`...Ja,da umrem.Najradije da se uhvatim za gusu i da se zadavim,tu,pred njima.
I sve sto sam smislio da kazem,nisam mog`o-samo sam se naklonio celom do tepiha,i jedva se uspravio jer mi se sva krv slila u glavu i umalo nisam pao Titu pred noge...Onaj,drugi,koji sedi sa Titom smeska se i gleda me pogledom k`o sa let-lampom;vidim,da moze,spalio bi me k`o pismo...
Taj drugi,upita da li u hotelu ima viski,taj i taj...
Ja ga gledam,i ja se smeskam,klimam glavom,i ne mogu rec da kazem,samo se klanjam k`o poludeo.
`Donesi dva viskija,led posebno,i bokal kisele vode`...Ja se opet naklonim"do zemlje",okrenem se i podjem nazad i sve molim Boga da dodjem do ulaska u kuhinju,da udahnem vazduh,jer sam bio prestao da disem...A kad sam usao u kuhinju,tamo vec sve osoblje,svi kelneri i kuvari,stoje ukoceni,premrli i gledaju me kao da me pitaju:Je l`on?
Ja im klimnem glavom,a oni se samo sledise...
Daj sve flase viskija,da vidim sta imamo!
Sve!Brzo!Ne znam koji!Nikad nisam cuo za taj viski...Nije`civas`,cuo bih da je`civas`...
I dok smo mi pokusavali da pronadjemo"nepoznati"viski u zalihama,iz hodnika uleti nekoliko ljudi u civilu,zgrabise nas i povedose hodnikom do jedne sobe,
gde su vec bili privedeni svi zaposleni,i nekoliko gostiju u pizamama,ogrnuti cebadima.Ceo personal i svi gosti su bili"na okupu"za dva minuta.Onda meni i ostalim kelnerima naredise da se skinemo,pa kad smo se poskidali,nekoliko udbasa obukose nasa odela i napustise sobu,i odose da rade nas pos`o k`o da su zaposleni u hotelu,a sa nama ostadose dvojica sa pistoljima u rukama.Niko nista ne govori,svi cutimo i samo gledamo u pod...Posle nekog vremena-a tu smo bili"prihapseni"oko dva sata,usudim se da podignem glavu i pogledam,krisom,kroz prozor.Oko hotela rasporedjena"civilna"kola na sve strane,a
"slucajni prolaznici"samo zure i"pokrivaju"sve uglove i ulice...I kad je Tito otis`o,nas su pustili da izadjemo iz sobe i da se vratimo na pos`o k`o da nista nije bilo.I,sutradan i narednih dana,nijedne novine nisu pisale da je"drug Tito posetio Novi Sad".Nigde ni jedne jedine reci,a mi nismo nikome nista pricali,jer ako to nije pisalo,znaci da je bilo nesto"posebno",poverljivo,sluzbeno,pa,samim tim,ne bi bilo pametno da znamo"vise"od onih koji su"zaduzeni"za drzavne poslove i kretanje Predsednika.Znaci,to nije ni bilo;cuti,sta si video-nista,sta si cuo-nista,gde si bio-nigde,je l`bio neko-niko...I,evo,ja ovo sad pricam tek poslednje dve godine,kao jedan"neobican dogadjaj"iz cetrdeset godina moje sluzbe i rada u ovom hotelu,ali tek posto je Tito umro-ako je umro;dok je bio ziv nisam smeo da pisnem,ni rec nisam rekao,a oni sa kojima sam tad bio,nikad nisu nista pricali,k`o da se To i nije desilo...Sta ti je,ljudi moji,strah.I sta ti je,
brale moj,moc.Toga u ovoj zemlji nikad vise nece biti,na taj nacin...Hvala Bogu...I,na kraju,ima samo jedna stvar koju nisam sebi razjasnio za sve ovo vreme,od te pedeset i prve godine:koji je to viski narucio?
Tad sam cuo za taj viski i nikad vise,ili sam bio ogluveo od straha pa mi se nesto samo"pricinilo"...I danas ga sanjam,cesto,kako me gleda i,pita:`Di si ti,
bogati?`"
Mozda redosled reci i recenica direktorove price nije"magnetofonski ponovljen"ali je prica,u sustini,ispricana tacno.Kasnije,kad sam je pricao ljudima koji su bili"upuceni"u tajni zivot J.B.Tita,rekli su mi da je on imao jedan period kad je"bezao u provode";kada bi"zaglavio"na Dvoru pozeleo bi da se provoza do nekog poznatog mesta,i da"slobodno"popije jos jedno pice u svojoj"slobodnoj zemlji",i da ima osecaj"slobodnog kretanja"kao svi"gradjani i gradjanke FNRJ".
Medjutim,kazu ti"obavesteni",kako bi kola prosla kapiju(otetog)Dvora,istog trenutka je bila alarmirana sva policija u FNRJ,pokrenule bi se sve"sluzbe",
bezbednjaci bi se potrudili da se ociste svi putevi pre nego sto bi Titova limuzina"slucajno"naisla,grad u koji bi se uvozao bio bi"pod opsadom",saobracaj bi bio zaustavljen,prolaznici sklonjeni iz dela grada gde bi on svratio,krovovi zaposednuti snajperistima,hotel,restoran ili neko cuveno zdanje bilo bi pod kontrolom stotinak agenata...A sve to zarad Njegovog osecanja da zivi u slobodnoj zemlji,gde je On(samo)jedan od gradjana te zemlje,gde je svojom borbom izborio pravo da se krece kako hoce i kad hoce.Neprijatelja vise nema,a i ako ih ima,evo,ja sam tu,idem gde mi je volja,svracam nenajavljen,pijem sta zelim,a vi,koji me mrzite-"ima i taki,bogati,vi ste se zavukli u misje rupe i ne smete nos da provirite".
Virtuelno kretanje,virtuelna zemlja,virtuelan narod i-samo"realan"predsednik.
A mozda se hotel"Putnik"samospalio,izvrsio"samoubistvo"zbog secanja na gospodina Tanurdzica,i na vreme kada su ga posecivala gospoda,ljudi od ugleda i reda-bez cizama i koznih mantila,bez pistolja za pojasom.Mozda je hotelu bilo muka pri pomisli da ce ga ponovo neko"nacionalizovati"i od njega napraviti nesto sramno,ponizavajuce,kao sto se desilo mnogim drugim zgradama uz prisustvo potomaka-vlasnika tih zdanja-hiljade onih koji danas cekaju na"povracaj otete imovine".
Naslednici obaveza Oslobodilaca i Oslobodjenih(svih prava)pokusavaju,danas,da"izmire racune",ali kako vreme prolazi,vlasnika i naslednika je sve manje,a vlast se,naravno,"obnavlja",i nikad nece otici na onaj svet bez"potomstva"i neotudjivog prava na"svoju imovinu".I sve dok je tako,J.B.Tito je-ziv,i mogao bi
svakog da priupita:Di si ti,bogati?
P.S.
Podele ce nam,verovatno,doci glave i(ovo malo)preostale zemlje.
Kad bi,recimo,ova podela bila"tolerantnija"-bez mrznje,gorcine,predinfarktnog besa,zivot bismo"trosili"na prakticnije,korisnije i pametnije poslove,ako nam je(vec)sudjeno da se svadjamo,sekiramo i,do bola,nerviramo.
(Dusan Kovacevic-"2O SRPSKIH PEDELA(SRBA NA SRBE)")
|
