Eva Ras-RODJENI MRTVI
HABIBA
Eto,ne mogu da prestanem misliti o Habibinom nasilnom preseljenju iz nase zgrade.Ne mogu,jer njen namjestaj je rasut po samom ulazu u zgradu,takoreci na ulici.A sama Habiba spava sa muzem u malom autu pred kapijom,dok deca spavaju kod rodjaka,koji zive isto u Beogradu.
Taman sam prestala da mislim o njoj kad sretnem komsiju u Trznom centru.I on ne moze da prestane misliti o surovom iseljenju lukavo useljenih stanara.Komsija je cak zaprepascen:
-Zamislite,oni nikakav papir o stanarskom pravu nemaju,a ipak su uredjivali stan,i to povrsno,bacajuci pare nasumice.
Nisu vrsili nikakvo temeljno uredjivanje,vec su farbali drvenariju preko oljustene boje,patos krecili...Sta ja znam.Sabrija se,znate nadala da zbog petoro dece nece biti izbaceni na ulicu.Pravo da vam kazem,i ja sam verovao da ce se naci neko resenje,jer,stvarno petoro dece...Oboje su zaposleni u drzavnim firmama,morace da ih zbrinu,nije to macji kasalj izroditi petoro dece,i oni su dobri roditelji,tu decu skoro da i nisam primecivao jer su tiha i dobro vaspitana...
Resenje se mora naci...Ne mogu ostati na ulici...Jesmo li mi ljudi ili zveri?!Nema tu sta da se filozofira...Zivot je jaci od filozofije,deca su to koja moraju imati svoj krevet,kadu i kljuc koji otvara bravu za sve to...
|
