Filip David-JESMO LI CUDOVISTA?
O CENI LJUDSKOG ZIVOTA
U nekim mirnijim vremenima hronicari ce ispisati potpunu pricu o pocetku i kraju raspada bivse Jugoslavije.
Dobrim delom bice to povest o intelektualcima zalutalim u bespucu sopstvenih zabluda vodjenim idejama i programima preuzetim iz starostavnih knjiga;bice to povest i o onima sto su,uvidevsi velicinu i strahotu svoje zablude,pokusali da se iz zivoga blata izvuku uhvativsi se za sopstveni percin,ALI I PRICA O MALOM BROJU ONIH KOJI SU OSETILI VELICINU I STRAHOTU NAILAZECE OPASNOSTI.NJIMA VREME KOJE DOLAZI DUGUJE DUBOKO IZVINJENJE.ONI SU SE SUPROTSTAVILI ORGANIZOVANOM SISTEMU NASILJA,MRZNJI,
LAZIMA,jer na takvim temeljima ne moze dugo opstati nijedna zajednica.OBELEZENI SU KAO NEPATRIOTE I IZDAJNICI,upravo zato sto su pokusali da sacuvaju nesto od ponosa i casti ove zemlje.ZIGOSANI SU KAO TUDJINCI U SOPSTVENOJ DOMOVINI,od onih koji su je ponizili u ocima sveta.BILI SU DVOSTRUKO KAZNJENI:DA OSETE NEMOC U SPRECAVANJU OCEVIDNE TRAGEDIJE I DA ISTOVREMENO PRISUSTVUJU
NAJVECOJ NESRECI-DUHOVNOM I MORALNOM SUNOVRATU I EKONOMSKOJ KATASTROFI.ODBIJANJE DA SE PRIHVATI NOVI IZOPACENI SISTEM VREDNOSTI ISKAZIVAN JE NA RAZLICITE NACINE:
UNUTRASNJOM ILI SPOLJNOM EMIGRACIJOM,ILI NEPREKIDNIM SUPROTSTAVLJANJEM PO CENU DUHOVNE I FIZICKE IZOPSTENOSTI.
To sto nam se dogadjalo zaista je imalo razmere iznenadne,strasne poplave ili najezde velike epidemije.Ali u kulturi,u oblasti nase duhovnosti dugo je vec zivotario taj opasni,pritajeni primitivizam koji se plasio sveta,sam sebi dovoljan,kloneci se svakoga uticaja,svakog prozimanja kultura kao smrtne opasnosti za svoju toboznju izvornost i cistotu.DANAS KADA JE NASA ZEMLJA PRETVORENA U GUBAVCE EVROPE,POSTAJE OCEVIDNO DA JE DUH PALANKE PRIVREMENO ODNEO POBEDU,da je u njemu sadrzana sva potonja tragedija.Nase nade su potonule u dubokoj noci,u balkanskoj krcmi gde su pogasena svetla da bi poceo surovi obracun bez kraja.Mnogo toga smo,na zalost,predvideli,u ocajnickoj nadi da se predvidjanja nece ostvariti.Ono jedino sto nismo predvideli-to su bile nase sudbine.
Na knjizevnoj veceri u Vespremu,u Madjarskoj,jedan od prisutnih posetilaca govorio je o tome kako su u najtezim godinama represije oni u Madjarskoj gledali na Jugoslaviju kao na veliku nadu,zemlju koja se priblizava slobodi i da je za mnoge ta nada bila i velika uteha.A ONDA,IZNENADA,ISTORIJA SE PREOKRENULA.BIVSI KOMUNISTICKI ISTOK LAGANO,ALI UPORNO OSLOBADJA SE SVOGA TESKOG NASLEDJA,A MI ZAROBLJENI U JEDNOM MONSTRUOZNOM VREMEPLOVU PLUTAMO PREMA PROSLOSTI.Sada smo u Poljskoj,Ceskoj i Madjarskoj sezdesetih,a uskoro,ko zna?Mozda u Nemackoj tridesetih.Ako su te zemlje nekada u nama videle nadu,sada tu nadu mi trazimo u njima.
Da smo znali da ucimo od proslosti,ne bismo ponavljali strasne greske koje danas placamo visokom cenom.Zar nije davno,pre ovih nasih svirepih obracuna Poljak Kazimjez Brandis napisao:"Ima neceg loseg u toj lakoci sporazumevanja nad grobovima,u tome istorijskom racunu nad grobovima i koristi kakve donose umrli.Gospode Boze,cuvaj nas analogije,ali neke analogije me progone.Cestiti ljudi koji tvrde da je unistenje tri miliona ljudi bilo cena za monolitnost naroda,posteni ljudi koji prihvataju cenu od hiljadu ili milion streljanih ljudi u zamenu za preobrazaj naroda u besklasno drustvo,i drugi dobri ljudi koji od ubijanja dvesta hiljada ljudi vide cenu placenu za spasavanje nacionalnog identiteta...To je jedna te ista pukotina,mana u srzi.AKO SE VREDNOST TUDJEG ZIVOTA MERI CENOM VREDNOSTI DRUGE NO STO JE ZIVOT,TREBA POGLEDATI DA LI U UGLU NE STOJI DJAVO".
DANAS JE NASA ZEMLJA PRETVORENA U ATLANTIDU POTOPLJENU U MORU KRVI.JAVLJAMO SE IZ TOG DILUVIJALNOG MRAKA ONIMA STO CE DOCI POSLE NAS,OSTAVLJAJUCI IZA SEBE SAMO PUSTOS,
OCAJANJE I MRZNJU BACENE KAO OTROVNO SEME U RAZROVANE NJIVE.HOCE LI NEKO POVEROVATI KAKO NISMO BILI U STANJU DA SPRECIMO POMOR I LUDILO?
Na pitanje,koje se stalno ponavlja,sta mozemo uciniti i kakva nam je pomoc potrebna dajemo uvek jedan isti odgovor:ovo je bitka koju moramo sami izboriti.To je bitka protiv nas samih,zla u nama,protiv destrukcije okrenute prema drugima ali i samima sebi.Ako tu bitku ne mozemo dobiti,onda nismo ni zasluzili bolje od onoga sto nam se dogadja.
|
