Nick Hornby-31 SONGS
31.
"PISSING IN A RIVER"
-The Patti Smith Group
Nastup Patti Smith u kapeli Union Chapel na Islingtonu,sasvim blizu mesta gde zivim,sacekao me je na kraju jedne dobre i suncane sedmice.Malo ostrvo svetlosti i toplote usred sivog,vlaznog britanskog leta.Uzivao sam u adaptaciji drage knjige na kojoj sam radio sa dobrim prijateljem,dobro smo napredovali i pravili nesto cime smo se mogli ponositi.Dannyevi problemi sa stomakom su privremeno prosli,pa je i on bio vedar kao nebo.
A Patti Smith je bila velicanstvena.Nisam mogao ocekivati.Bio je to dobrotvorni,akusticni nastup,prilika da se prikupi novac za restauraciju kapele,sto je ukljucivalo citanje poezije i aukciju(pola sata pre nego sto ce otpoceti seriju muzickih klimaksa,Patti je pokusala da nam proda nekoliko crepova sa krova i potpisanu bubnjarsku palicu).
Pretpostavio sam da ce u najboljem slucaju bljesnuti plamicak fosfora i da cemo nakratko ugledati ono sto ju je ucinilo tako velikom,nekada davno.Svakako nisam ocekivao ocaravajuci,inspirativan,na momente haotican nastup koji ni za trenutak nije dozvoljavao da pomislite da su njeni najbolji dani prosli.
Jedna od stvari kojoj ne mozete odoleti kod Patti Smith jeste njena neposustajuca i neizleciva boemija,neutaziva zedj za svim sto ima veze sa umetnoscu,knjigama i muzikom.Medju ljudima koje je uspela da spomene za to jedno vece bili su Virginia Woolf i Tom Verlaine,William Blake i Jerry Garcia,Graham Green i William Burroughs;Peteru Ackroydu je cak posvetila pesmu i tako mu zahvalila za Blakeovu biografiju i istoriju Londona koju je napisao.(Ne bih da zanovetam,ali siguran sam da je bibliografija na koncertu Bryana Adamsa kudikamo kraca.)Poceo sam ovu knjigu pisuci o"Thunder Road"i mislim da je na neki nacin i pravo da se Bruce Springsteen i Patti Smith nadju na suprotnim krajevima jednog muzickog spektra,mada su nekada davno radili zajedno na"Because the Night".U Springsteenovom radu i intervjuima nije tesko uociti koliko ga opterecuje nacin na koji zaradjuje za zivot,njegovu stalnu upitanost:Imam
li pravo na ovo?Mogu li predstavljati ljude dok stojim ispred njih?Kako ce ovo izgledati,kako ce zvucati?Ta pitanja jesu vazna,bar njemu,i mozda bi trebalo da budu vazna svakome ko je dobro placen da izrazi sebe,ali mogu delovati sputavajuce.S druge strane,Patti se time ocigledno ne opterecuje.Ne mislim da je neodgovorna-njen politicki angazman dokazuje suprotno,i za vreme koncerta u kapeli nije propustila priliku da u hipnotickom monologu izlozi sta misli o mogucem ratu u Iraku-niti da je previse popustljiva prema sebi(mada sam kasnije cuo da je jedan pisac izasao napolje,zgranut njenom poezijom-koja je sa pozicija knjizevne kritike u maniru Leavisovih poklonika sasvim razumljiva,
ali nema veze sa Patti Smith kao bitnikom,pokretacem Dogadjaja,jednim od poslednjih cuvara plamena kontrakulture).
Blazeno je neopterecena statusom umetnice:ona to jednostavno jeste i nema potrebe da o tome dalje razmislja.Nisam se mogao setiti da li sam"Pissing in a River"slusao i pre ovog koncerta.Ako jesam,verovatno nije ostavila dubok utisak na mene.Ali te veceri,dok se Patti priblizavala naelektrisanom deklamatornom vrhuncu pesme-"Everything I`ve done,
I`ve done for you/Oh,I`d give my life for you"-njisuci se pod plavom svetloscu reflektora ispred predikaonice i prekrasnih prozora u vitrazu,lepo se moglo osetiti kako se svi prisutni zaljubljuju,u nju,u pesmu,u ovo vece.Bio je to jedan od onih retkih trenutaka-cudesnih,u kontekstu rock koncerta-koji vas navode da osetite zahvalnost za muziku koju ste upoznali,za muziku koju cete tek cuti,mozda cak i za zivot koji zivite.Za dvadeset pet funti ne mozete traziti vise(uz troskove restauracije uracunate u cenu karte).Mozda bi bilo preterano ocekivati da takvi trenuci epifanije budu cesti,ali verujem da je to nesto cemu vredi teziti.
Posle ovakvog dozivljaja lako se mozete zaneti i zahtevati od svake muzike da demonstrira jednaku posvecenost i vatrenost vizije kao muzika Patti Smith."Svejedno mi je sta slusate,i koliko je to dobro",pozelecete da kazete klincima koji se spremaju da potrose zivot slusajuci muziku,"ali gledajte da to bude neko ko stoji iza onoga sto radi,neko ko izgara od potrebe da vam prenese to sto ima da kaze."Medjutim,popularna muzika ne funkcionise uvek na taj nacin.
Gerry Goffin i Carole King su sedeli u kancelariji u zgradi Brill i dozivljavali pisanje pesama kao kancelarijski posao;
napravili su"Up On The Roof"i"Will You Love Me Tomorrow?"zato sto su im bili potrebni novi hitovi.I ne verujem da bi Bjorn i Benny sagoreli od unutrasnje vatre da nikada nisu napisali i snimili"Dancing Queen"-to jeste odlicna pesma,ali ne zvuci kao da je nekome zivot zavisio od nje.Jedno od zadovoljstava popa jeste indiferentnost prema motivima i uverenjima.(U svakom slucaju,nije tesko nabrojati desetine sastava i autora cije umetnicke ambicije gotovo da nemaju granica i potpuno su opsednuti znacajem onoga sto rade,a pesme su im neupotrebljive.)
Opet,malo je verovatno da ce vas"Dancing Queen"naterati da pozelite da citate ili pisete ili slikate ili odete u galeriju ili trcite ulicama,a upravo to je efekat koji je Patti Smith proizvela kod mene(i kod mnogo drugih ljudi u publici,usudio bih se da tvrdim).Ali,sada,shvatajuci da se knjiga ovde zavrsava-jer zelim da je privedem kraju na talasu ushicenja koje sam osetio na koncertu,u jos jednom pokusaju da prepustim muzici da ucini nesto sto se recima ne moze uciniti--nisam vise tako siguran:mozda je tamo bilo i previse visoke kulture,Virginia Woolf,Blake,Ackroyd,kapela i ostalo.Mozda je trebalo da zavrsim sa"Papa-Oom-Mow-Mow"ili"Surfin Bird"ili"I Hate You So Much Right Now"?S druge strane stoji ova pesma,"Pissing in a River".Odsvirali su je na gitarama,trajala je cetiri ili pet minuta,i njen emocionalni efekat
u celosti je pocivao na upotrebljenim akordima i pokazanom stavu.To je pop pesma.Pesma koja vam,kao i mnoge druge,moze uraditi gotovo bilo sta.
"PISSING IN A RIVER",The Patti Smith Group
Sa albuma RADIO ETHIOPIA.Na kompilaciji LAND(2002),na dva CD-a,nalazi se skoro sve sto biste mogli pozeleti-
ukljucujuci i ovu pesmu.
|
